Срећко Максимовић: О Карађорђу или Цијена слободе

ИСКРА на Фејсбуку

На данашњи дан је обезглављен један од највећих Срба – Карађорђе. Да ли је баш морало да обезглавимо Карађорђа да бисмо стигли до слободе? Његова глава је завршила у Стамболу да бисмо ми добили уступке од султана. И данас то питање остаје болно. Да ли смо баш морали толику цијену да платимо? Без обзира на све касније Милошеве успјехе, овај датум остаје као велика рана наше историје. Овим се потврђују ријечи Христове – „Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме“. (Мт. 13:57)

Христа Бога су разапели. Јевреји су тада мислили да разапињу само једног човјека и да је боље да страда један неголи цио народ, како је то исказао Кајафа. На крају је Христос васкрсао а Карађорђе бесмртан (п)остао.

Вожд пресвијетли и данас исто тако стоји исправан пред нама као када је у Орашцу прихватио да буде вођа устанка. И даље нам пут освјетљава и даље нас подучава. Само остаје питање имамо ли уши да слушамо?

Данашња власт много више потенцира Сретењски устав (несумњиво свијетлу тачку наше историје) неголи подизање устанка. То ће довољно рећи и о њима и о нама. Уступцима до слободе. Милош је мислио да купује слободу са Карађорђевом главом. Данашње наше вође – и ми са њима као саучесници – мисле да купујемо улазницу у рај (читај ЕУ) ако се одрекнемо своје главе (Косово и Метохија). Косово је глава васцијелога Српства. Ако нас обезглаве шта нам остаје? Безглава лешина која полако труне. Не заборавимо са главом остајемо и без очију, ушију, носа и уста.

Дакле, тражи се од нас да не гледамо како нам скидају главу, да жмиримо док нас уништавају, да не слушамо патњу наше браће, да не уздишемо под тешким мирисом спаљених манастира, цркава и домова и оскрнављених гробова и да не говоримо, да уста затворимо и све ћутке прихватимо. То је она „реалност“ коју се очекује да прихватимо. Да нас обезглаве а да не гледамо, не слушамо, не осјећамо и не говоримо.

Вожд и даље остаје примјер. Устанак онда и устанак данас – нема разлике. Ништа није било лакше Вожду и нашим прецима неголи данас нама. Наше је само да не дозволимо да нас обезглаве. А то је већ почетак устанка.

На успомену на пресвијетлог вожда Ђорђија који је на данашњи дан обезглављен.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.