Слободан Рељић: Стефан Немања у раљама Гордане Чомић

ИСКРА на Фејсбуку

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)

Споменик Стефану Немањи се утапа у Савски трг, у пролећне магле главног града. Његови браниоци одлазе у „нове победе“, а оспораватељи се окрећу новим задацима у одбрани демократије и либералних вредности. Ипак, живимо у времену кад остаје питање да ли споменик висок 23 метра, тежак 68 тона и извајан руком врхунског уметника значи да је однос према њему – однос подржавања или оспоравања вредности које он симболички представља.

За оне који су оспоравали и саму идеју да се за Стефана Немању „троше паре пореских обвезника“ Србије на европском путу све је јасно. Наравно да су вредности које симболизује отац Саве Немањића за сметлиште историје. Све њихове примедбе имају само тај циљ. Али шта мисле – браниоци? Рецимо, она апсолутна посланичка већина у Народној скупштини? Која може све! Парламент, говорили су поносни Енглези, „може учинити све, осим променити човека у жену и ограничити одлуке свог наследника“. У ово време „превазиђено“ је и немогуће…

Не треба ни за трен посумњати да је Вјерују наше парламентарне већине тог 27. јануара стало у три реченице: „Од њега па до данас смо државотворни народ. Тим мачем правио је и градио, затим чувао Србију.“ Те да је „споменик пре свега прича о нама, ко смо били, где смо били, шта смо радили и највише шта смо данас и шта хоћемо да будемо“ и – да је откривање споменика „чин полагања рачуна о себи и свом идентитету“.

(Анти)историјска прилика

Али да ли је? И да ли се иза брда ваља Нешто а због чега би се Стефан Немања најрадије бацио у савску мочвару, да се отуд не помоли за стотину година? И како ће народни посланици ускоро полагати „рачун о себи и свом идентитету“ кад пред њих дође, на пример, Закон о истополним браковима за који је министарка коју су они изабрали, како је обелодањено дан после славља испод Немањиног споменика, објавила три јавна позива за укључивање ОЦД (организација цивилног друштва) у радне групе за израду закона.

Поштоваоци Стефана Немање биће у (анти)историјској прилици да у српске законе на чијем су челу Законоправило Светог Саве и Душанов законик – озаконе содомију! Иако је то свет коме није било мука у стомаку да озакоњује све и свашта, ово јесте мало превише. Или само ми тако мислимо? Јер кад вам је „стратешки циљ“ Европска унија, ништа није препрека. Па и да је Стефан Немања висок 126 метара и тежак 1.068 тона, он може бити и заобиђен и прескочен, ма и оборен у савски муљ ако затреба?! Ми смо га дигли, на нама је шта да радимо с њим. Је ли тако? Биће да се види. Будућност коју чекамо није далека.

Додуше, министаркине службе то зову Закон о истополном партнерству, али га је Национални конвент о Европској унији преименовао у Закон о истополним браковима, што је и циљ. И министарства и Конвента.

Али не падајте на колена пред Конвентом, то је само НВО који себе доживљава као „платформу цивилног друштва која заступа интересе грађана и грађанки Србије у свим фазама процеса европских интеграција“. И наравно, могли бисте и ви са троје пунолетних грађана оформити конвент, само што вас министарка не би ништа питала јер се као ваши финансијери не би појавили Сорош, Kingdom of Netherlands, EУ и Deutsche zusammenarbeit. А општепознато је да министарка овакве подржаваоце држи за заинтересованије за слободну и демократску Србију од вас који бисте, како је о оном Краљевству Јутуту певао чика Јова Змај, „војевали о свом круху“. И држали до немањићких вредности које су нас одржале осам векова.

Али шта је осам векова према осам минута почасти које може добити министарка у некој канцеларији у Бриселу ако прогура Закон о истополним браковима. И да им изнесе своју велику мисао коју је нама већ објавила на званичном сајту Министарства: „Не можемо избрисати предрасуде, али можемо донети законе којима се забрањују понашања заснована на предрасудама.“ Опа! Она, Гордана Чомић лично, вама, српска примитивна светино, јавља да је ствар решена, ма шта ви мислили. Прочитајте још једном! Или да се оде на „лице места“, на сајт Владе Србије у рубрику о приоритетима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог…

Врхунско „демократско“ начело: ја одређујем шта је предрасуда и онда на њу бацам закон! Да је убијем у корену! Закон је демократски, наравно. Јер до ове генијалности министарка је дошла још у Демократској странци, али пошто није успела да је претвори у сладострасно малтретирање већинског демоса у српској држави, у „прелазном року“ нашла је пријатеље у СНС-у који ће остварити њену велику идеју и жељу. И не само њену. Сакупи се њих хиљаду под заставом „дугиних боја“ сваке године. И вуку центром главног града барем још толико тешко наоружаних полицајаца!

Спаљивање светости

А какав би то био успех – имати 14. Закон о истополним браковима у Европи са овако затуцаним народом који верује Светом писму и учењу Цркве који недвосмислено осуђују хомосексуалне полне односе, видећи у томе порочно унакажење човекове Богом створене природе. Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица (3 Мојс. 20:13). Библија говори о тешкој казни којом је Бог казнио становнике Содома (1 Мојс 19:1–29), по тумачењу Светих Отаца управо за грех хомосексуализма. Или, како је писао апостол Павле развратним становницима Коринта: Не варајте се… ни рукоблудници, ни мужеложници… неће наслиједити Царство Божије (1 Кор. 6:9–10).

Али шта је Свето писмо према нечему што се зове Устав ЕУ, а што је одбацило могућност „хришћанског карактера“ Европе. Те не би било грешке ни да направимо ломачу довољно велику да спалимо сва Света писма која су се задесила у Србији, јер би тако коначно „избрисали предрасуде“, али нећемо – јер ломаче су потпаљивали фашисти. Демократе доносе законе којима спаљују саму светост. И колико се то показује залудније, утолико се доноси више закона и амандмана. Ми правимо друштво „владавине права“. Свака наумљена ликвидација онога до чега држи примитивни народ биће одобрена у напредној Народној скупштини.

Нећемо ваљда остати с Румунима, Бугарима, Пољацима и Словацима, или, не дао Бог, поћи за Мађарима код којих су „истополни бракови незаконити“, али су ваљда имајући на уму и сам врх пријатељске српске владе, до сада омогућавали „усвајање деце уколико се један од партнера пријави сам“. Међутим, јавља растужена Радио Слободна Европа, „мађарски парламент усвојио је 16. децембра 2020. закон који је и то забранио.

Закон је предложила влада премијера Виктора Орбана и налаже да децу могу да усвајају само брачни парови, уз неке изузетке за самохране рођаке детета.“ То се свакако не би противило наслеђу угарског краља Беле III (владао 1172-1196), савременику Стефана Немање (1166-1196) који је столовао и упокојио се у Секешфехервару (данас у централној Мађарској), што на мађарском значи Бели замак са престолом а Срби су ту стару престоницу Угарске звали Столни Београд.

Али не хватамо се случајне занимљивости, овде говоримо о идентитету народа којима је Европска унија привремени историјски пут, али не „без алтернативе“. И који се не стиде својих „предрасуда“. И који имају парламент који свакако не би држао до министарке чији је императив – убијмо предрасуду као бесно псето. Она зна шта треба ликвидирати. А ваше је, народни посланиче, да убаците ону е-картицу кад буде требало и да пожурите у скупштински ресторан – Карађорђева шницла вас чека. Нико вас неће терати да узмете бечку.

Нећете рећи да то није демократија највиших европских стандарда. А ако треба, могао би вас тим поводом частити Џорџ Сорош. Јер он најбоље зна шта бисте учинили кад бисте донели Закон о истополним браковима.

Standard.rs, Печат

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.