СЛОБОДАН АНТОНИЋ: Бошњаци између „ја сам муслиман и не славим Нову годину“ и Дјед-Хиџре

ИСКРА на Фејсбуку

(Слободан Антонић) Фото: intermagazin.rs

У Санџачким новинама пре неки дан објављена је фотографија пароле разапете преко улице: „Ја сам муслиман и не славим Нову годину“ (овде).

Како се ближи Нова година, може се очекивати обнављање настојања да се Бошњаци одвоје од својих српских комшија тако што би се уверили да Нова година и Деда Мраз никако нису у складу с исламом и с муслиманском традицијом.

Тако је уочи прошле Нове године, Klix.ba објавио да „Дјед Мраз, као ни Тета Нова Година, неће посјетити бројне вртиће ове године“ (овде).

Цитирана је директорка дечијих вртића Бихаћа која је рекла да „имамо доста мајки под хиџабом и родитеља муслимана којима вјера не дозвољава Дједа Мраза“ (исто). У чланку се, такође, читалац подсећа и на ранији покушај (2008.) тадашње директорке сарајевских вртића да, уместо „непожељног“ Деда Мраза, „дјецу посјети (неутрална) Тета Нова година“ (исто).

У Сарајеву су, уочи прошле Нове године, осванули плакати у којима се Бошњаци опомињу да „муслимани не славе Нову годину“ и да „ко опонаша један народ он њему и припада“ (овде). Такође, штампани су и плакати на којима је приказано како мухамеданац с фесом, а који на рукаву носи ратни грб БиХ, песницом обара Деда Мраза (овде; в. овде).

У поменутом чланку са Klix.ba уз остало пише и да је „пред прославу 2010. године, Исламска заједница у БиХ објавила фетву у којој стоји да Дјед Мраз није познат и признат у исламској традицији Бошњака и да се нарочито бошњачкој дјеци тај кршћански симбол покушава потурити као неутралан лик“ (исто).

Исламска заједница у БиХ је, недељу дана после објављивања овог текста, порекла да је „икада издала фетву којом је забрањен Дјед Мраз или обиљежавање Нове године, с обзиром да та питања не сматра вјерским“ (овде).

Међутим, на официјелном сајту ИЗ у БХ, под датумом 24. децембар 2010, стоји ово: „Већи број муслимана поставио је питање Фетва-емину у вези исламског става о тзв. Дједа Мразу (…). Фетва-емин др. Енес Љеваковић жели указати на сљедеће: 1. Дједа Мраз је изравно повезан с кршћанском традицијом и заправо само је друго име за личност из те традиције познату као `Свети Никола`. 2. Споменута светковина и њен симбол нису елемент исламске традиције Бошњака, већ су наметнути у вријеме једноумља, и муслимани би их, као симболе стране исламском учењу и традицији, требали игнорирати. 3. Право је сваког појединца да по властитој савјести (не)прихвати споменуте симболе, али узвишени Кур’ан каже: `Сваки је човјек одговоран за оно што је урадио` (El-Muddessir, 38), а Посланик а.с. наглашава: `Свако од вас је чувар/пастир и бит ће одговоран за оно што му је повјерено`“ (овде).

Дакле, није фетва, већ Фетва-емин. Али, суштина је иста: прави муслиман и његова породица не смеју да имају ишта с Деда Мразом.

Но како је Деда Мраз данас одвећ популаран међ децом – јер, како објаснити детету да су његови другови добили поклон за Нову годину, а он не? – поменута директорица сарајевских вртића, пре идеје с „Тетом Новом годином“, изнела је предлог да деца у обдаништима добијају поклоне од „Дед-Хиџре“ (овде).

Деда Хиџра? „Хиџра“ је пресељење Мухамеда из Меке у Медину, а 2018. године хиџра је пала 10. септембра, када је започела 1440. година по исламском календару.

Међутим, необична је идеја да „Хиџред-дедо“, уместо у септембру, дође већ почетком јануара. Посебно мистериозно остало је и питање како би тачно тај „контра-Мраз“ требало да изгледа.

Користећи импровизованост идеје о „Дед-Хиџри“, аутори сатиричног сајта Ведри дух овако су га описали (овде): „Дјед Хиџро ће бити обучен у зелено, а не у црвено као она влашчина Дјед Мраз; умјесто на сањкама, ко онај агресор, Дедо Хиџро ће се возати на летећем ћилиму; умјесто јелена, ћилим Деде Хиџре ће вући деве (камиле – С. А.); умјесто одвратне сиједе четничке браде с брковима, у Хиџре ће бити кахвена или жута брада, без бркова; пошто газа свуда, а да не прља ногавице, Дедо Хиџро ће скратити пантоле двадесетак сантиметара“, итд. (слика овде).

Савршено опонашајући дух бошњачког унитаризма, аутори ову сатиру завршавају реченицом: „Дјед Хиџро је грађанска, Еуропска опција и премда има бошњачко име, он представља сва три народа и све три вјере, и као такав ће ојачати јединство Босне јер ће, захваљујући Деди Хиџри и они Срби и Хрвати који досада то нису, коначно Босну почети осјећати као своју једину домовину“ (исто).

Хиџред-дедо, као муслиманска алтернатива Деда Мразу, није тако постао само симбол настојања да се овај популарни лик, у данашњој БиХ, диференцира у три обличја: Божић Бату, Дјед Божичњака и Дед Хиџру. То и не би био такав проблем – јер народи, доиста, имају право на своје специфичне културе.

Но, већ у следећем кораку, по досадашњем искуству са „сарајстанском БиХ“, видимо како бошњачки садржај бива једноставно проглашен за „аутентично босански“ – након чега се српски или хрватски елементи босанске традиције настоје немилосрдно да се елиминишу.

Отуда, „Хиџред-дедо“, у изведби сарајевских унитариста, лако може да ликвидира не само секуларног Деда Мраза, већ у следећем кораку и „не-босанског“ Божић Бату и Дјед Божићчњака.

Стога би се могло поставити правило: што у БиХ има мање Деда Мраза, тим има мање и „грађанске Босне и Херцеговине“ – уколико је до ње икоме стало.

(Стање ствари)

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.