Бошко Козарски

БОШКО КОЗАРСКИ: РУСКИ АМБАСАДОР У СРБИЈИ!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Бити руски амбасадор у Србији није једноставна, али ни обична дипломатска дужност. То је мисија појединца, подједнако важна и за целокупан српски, али и за руски народ. Некада бољи и способнији, понекад и не нешто предузимљиви, руски амбасадори у Србији су увек заузимали посебно место међ’ Србима, јер се у њих гледало као у апостоле слободе и светске правде.

Симбол истинске жеље за дипломатском заштитом највећег народа од Беча до Цариграда био је и биће Николај Хартвиг, руски царски посланик на српском двору од краја такозване анексионе кризе 1909. до јула 1914, када је преминуо на дужности.

Дужности коју је осећао према Србији. Дужности пансловенског саосећања, блискости и надасве обавезе. Драматични догађаји после Принциповог пуцња за слободу, на Видовдан 1914, утицали су да Хартвиг одложи повратак у Русију ради лечења од болести која га је мучила. Све је учинио да спречи избијање рата, не знајући да се Аустроугарска унапред одлучила на уништење Србије као једине опције. На срамотно „туширање оловом“, како је један висококотирани мамлаз из Беча говорио.

Када је Хартвиг сазнао да се аустроугарски посланик вратио у Србију из Беча, посетио га је како би учествовао у изради концепта аустроугарског ултиматума Србији. Хартвиг је инсистирао да га барон Гизл одмах прими и поставио му је питање шта ће његова царевина учинити са Србијом након атентата у Сарајеву. Када је чуо одговор, Хартвигово срце није издржало. Преминуо је у Гизловом кабинету. Лик и дело великог србофила Хартвига обавеза је сваког будућег руског дипломате. Предусретљивост и доброта Николаја Хартвига се и данас памти. Он је за Србију чинио много, буквално до последњег даха.

Ових дана у Србију стиже нови руски амбасадор – Александар Боцан-Харченко, искусни дипломата, стручњак за Балкан. Мало је рећи да су очекивања велика и да је пред њим тежак, али готово свети задатак – трајно утемељење братских веза Срба и Руса на свим пољима. Нека ови редови буду попут топле добродошлице, али и као некакво упутство за рад у Србији. Александре Аркадијевичу, добро дошли у Србију, напокон!

Бошко Козарски

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.