РЕГИОНАЛНО УДРУЖЕЊЕ ЛОГОРАША ВИШЕГРАД: Срамна ослобађајућа пресуда за злоћин над српским цивилима из Горажда, ратне 1992. године

Регионално удружење логораша Вишеград је више него огорчено ослобађајућом пресудом Суда БиХ од 7, марта 2017. године, против четворице припадника ткз. Армије БиХ, за незапамћени злочин над српским цивилима, у мјесту Кукавице код Рогатице,  који су се 27, августа 1992. године у конвоју путничких возила и аутобуса повлачили из Горажда магистралним путем према Рогатици.

Осим Емира Драковца, који је у овом предмету осуђен на 14 година затвора, али због злочина над српским цивилима на подручју Фоче а не и за Кукавице,  остала тројица оптужених  (Мухамед Шишић, Азиз Шуша и Тарик Шишић) су ослобођени кривице, мада је констатовано да су учествовали у злочину у  Кукавицама, гдје су у колони путничких возила и аутобуса, којима су се наведеног дана пред офанзивом јаких снага тзв. Армије БиХ повлачили цивили  из Горажда, из засједе убили 26, а тешко ранили преко 80 српских цивила.

Судско вијеће, којим је предсједавао Даворин Јукић, ослободило је оптужене јер „сматра“ да су били у убјеђењу да се ради о војницима, а не о цивилима! Судија Јукић је рекао да конвој возила није био обиљежен, а пролазили су путем гдје је дан раније прошла колона Војске Републике Српске!

-Регионално удружење логораша Вишеград је више него огорчено ослобађајућом пресудом за овај незапамћени злочин над српским цивилима из Горажда, мада су оптужени очигледно признали злочин, који су га, замислите „починили грешком“,  мислећи да се ради о војном, а не цивилном конвоју, нагласио је Драгиша Андрић, предсједник овог удружења.

Судије их боље бране од адвоката

Судија Даворин Јукић је у завршној ријечи „бирао ријечи оправдања за оптужене“, па је тако у стилу њиховог врсног адвоката  констатовао како конвој српских цивила из Горажда „није био прописно обиљежен“!

-Нису ваљда починиоци овог гнусног злочина, почињеног у најжешћој муслиманској офанзиви на Горажде,  очекивали да непрегледну колону цивилних возила са цивилима „прати саобраћајна полиција, пита се Андрић, додајучи да је зачуђујућа и констатација да су оптужени „били у заблуди“, јер је дан раније овим магистралним правцем према Рогатици прошао конвој Војске Републике Српске.

Поставља се питање зашто дан раније нису отварали паљбу на ту војну колону. -Очигледно да је она за њих била прејака, па су сачекали слиједећи дан да „искажу јунаштво“ над немоћним цивилима, међу којима је највише било дјеце, жена и стараца, каже Андрић.

Огорчење Вељка Ласице

Своје огорчење оваквом срамном ослобађајућом пресудом исказао је и Вељко Ласица, који је преживио стравични напад на конвој, када је остао без ноге.

-Ово је незабиљежена увреда за потомке убијених цивила у Кукавицама, као и за све нас који су тада постали трајни инвалиди. С правом смо очекивали поштено суђење, а доживјели да злочинце судско вијеће више и боље брани од њихових адвоката“, поручио је Ласица.

У саопштењу за јавност Регионално удружење логораша Вишеград констатује да је ово наставак дискриминације српских жртава у протеклом рату у БиХ.

На крају саопштења за јавност се подсјећа и на медијску сатанизацију овог злочина, када је редитељ Данис Тановић 2001. године у свој филм „Ничија земља“ убацио снимке које су начинили припадници УНПРОФ-ора након злочина муслиманских бојовника у Кукавицама, представљајући их као злочин над муслиманима, који су починили Срби. Тановић је за тај филм добио престижну америчку филмску награду „Оскар“, за најбољи страни филм ван енглеског говорног подручја.

Исповјест Ранка Иконића

У колони цивилних возила која су тог дана превозила цивиле из Горажда, након велике муслиманске офанзиве, Ранко Иконић, предратни професионални возач у Фабрици „Азот“ у Витковићима код Горажда, возио је аутобус са око 120 избјеглица, којима је то била посљедња и једина нада за спас од смрти.

-Тог кобног дана није се знало одакле све пуца, а од унакрсне ватре из свих оружја мртвих и рањених било је на све стране. Био је то прави масакр над нејачи, над старим и изнемоглим људима и дјецом. Да би их више стало у аутобус, кад смо кренули са Јабуке, сваки путник у крилу или наручју држао је по једно дијете, присјећа се Иконић, описујући напад у Кукавицама као класичну засједу изведену по унапријед смишљеном плану, јер су нападачи пропустили главнину колоне бројних возила, да би је пресјекли при крају и напали преосталих 50-так возила, са његовим аутобусом на зачељу.

Сјећа се Ранко и данас тих стравичних сцена беспомоћних путника.

-Изненада је почела пуцњава. Јауци и вриска путника. На све стране погинули и рањени. Пут је био закрчен запаљеним и разбијеним возилима, тако да сам морао да изводим прави слалом како би их заобишао. Прво сам био рањен у десну ногу, али нас је пакао тек чекао код прикључног пута према Варошишту, када сам осјетио рафал и преко лијеве ноге. Иако су већ биле избушене и гуме, нисам се предавао. Ни сам не знам како, али сам кроз унакрсну ватру успио некако да дам гас и умакнем према Рогатици, удаљеној око шест километара, прича Иконић.

Кад је стигао до Рогатице, некако су га изнијели из аутобуса, након чега је изгубио свијест.

Из изрешетаног аутобуса изнијели су 10 мртвих и тридесетак тешко рањених српских цивила из Горажда.

Славко Хелета

Тагови: ,

?>