Павел Шелин: ЗАШТО ЈЕ ОРБАНОВ ПОРАЗ ВЕОМА ДОБАР СИГНАЛ ЗА РУСИЈУ

Павел Шелин

Укратко: зато што је увек корисно ослобађати се илузија.

Кремљ је до сада полазио из филозофске позиције, у принципу правилне, да је држава (государство) продужетак воље сувереног владара (государ). Због тога је Кремљ увек настојао да изгради нормалне односе и закључи коректне договоре, као суверен са сувереном. Путин са Трампом, Путин са Сијем и Орбаном… итд.

Међутим, сад треба искрено прихватити реалност, а она говори да суверених владара у Европи више нема, да постоје само умрежене структуре моћи, пиар фигуре или просто марионете. Време је, дакле, за прихватање чињенице да се међународни односи морају успостављати по неком радикалнијем принципу него што је то коректан договор државника са државником. До руске елите, чини ми се, то сазнање допире споро и постепено, али допире.

И зато, ако ствари сагледамо из позиције патриота и присталица Русије као историјског субјекта, Орбанов пораз је напросто – дар Божји. Ни мање ни више. Зашто? Зато што главна опасност за Русију није конфликт и рат са Европом, него тзв. дух Анкориџа. У рату са Европом Русија ће победити. Европа у то не верује, али биће баш тако. Извор много већих проблема за Русију представљају још увек постојеће наде да се у односима са Европом може пронаћи трећи пут. Не само „или нас се бојте, или ћемо вас пребити“. У стварности, тог трећег пута нема. А веровати да се са Европом дугорочна сарадња може успоставити рационално, партнерски – то је опасна заблуда. То је онај дух колективног гасног цевовода који је шездесетих година Совјетски Савез спровео у Немачку. Као, ми ћемо сад вама продавати гас, а ви ћете нама достављати аутомобиле, и тако ћемо имати велико паневропско заједништво које ће и вама и нама гарантовати благостање и просперитет.

Али Европа уопште не мисли на сарадњу и свестрани економски процват, него њу увек покреће фундаментални расизам – Drang nach Osten. Руским елитама, које још увек живе и дишу духом Андропова и опште конвергенције, тешко је да у то поверују.

Дакле, кад год се деси неки овакав наводни пораз, као са Орбаном – остаје још само да следећи Вучић изгуби таквим темпом, ако се не определи – сваки пут се тзв. шестој колони у Русији избија неки ослонац. И то је са тачке гледишта руског патриоте озбиљна корист. Тако ће Русија пре или касније доћи до сазнања да је, упркос њеним добрим намерама и жељама, једини језик дипломатије који Европљани разумеју оно што је речено 19. стихом 30. главе Пете књиге Мојсијеве, која се зове Закони поновљени: „Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство, и зато изабери живот, да будеш жив ти и потомство твоје.“

Док год Русија не буде са Европом водила дипломатију на таквом језику, сви покушаји кокетирања и рационалног договора осуђени су на пропаст a priori.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)