Никола Врзић: Биланс иранског рата и суморна нафтна рачуница

фотографија: mostafa_meraji on Unsplash

Кад је у питању стварно стање на тржишту нафте, реалност је страшнија чак и од медијских шпекулација. Темпо пражњења стратешких складишта нафте је изузетно брз. Већ за неколико недеља свет би могао да буде битно другачији него данас

Новинар портала Аксиос Барак Равид (осим тога и припадник обавештајне јединице 8200 војске Израела) светску препознатљивост стекао је ексклузивним информацијама из Беле куће. Сада се, међутим, претпоставља да је део преваре планетарних размера.

Механизам за који га сумњиче се, наиме, састоји у следећем. Барак Равид први објављује информације о даљем току, или смиривању, рата на Блиском истоку, што моментално утиче и на цену нафте на светском тржишту. Чим стигне умирујућа вест о наставку преговора, цена нафте пада. И то је нормално, јер је реч о цени нафтних фјучерса, дакле будућих испорука нафте, а не стварне нафте која се испоручује у овом тренутку, што ће рећи да на умирујуће вести Барака Равида тржиште реагује очекивањем да ће кроз месец-два – јер је овај израелски обавештајац јавио да ће рат стати – цена нафте бити нижа него што је сад.

Оно што, међутим, у свему томе није нормално јесу масивна шортовања цене нафте – опкладе на пад цене – непосредно пре него што ће Барак Равид објавити своју ексклузиву из Беле куће. Није се то десило само једном него сваки пут, а последњи пут у недељи за нама, што статистички искључује могућност случајности. Прецизније, изазива наведену сумњу да је све то једна велика шпекулација у којој саучествују извори Барака Равида из Беле куће и сам Барак Равид.

Тако што су знали да ће пасти цена нафте – јер су својим информацијама и изазвали пад цене нафте – зарадили су у ових пар месеци неколико милијарди долара. Само ове недеље 125 милиона долара у разлици између цене нафте пре и после информације Барака Равида – на чему је могао да заради само онај који је знао да ће и када ће он објавити вест о рату и миру која ће имати утицаја на цену нафте – а Министарство правде САД истражује барем четири таква случаја у којима се профитирало више од 2,6 милијарди долара.

Ирански отпор

Но невоља је и шира од тога, и састоји се у томе што се не може поуздано знати које су вести праве, а које су шпекулације о рату и миру. Шта се заправо догађа?

Доналд Трамп је покренуо „Операцију Слобода“; амерички ратни бродови који су покушали да прођу кроз Ормуски теснац без одобрења нашли су се на удару Ирана; Саудијска Арабија и Пакистан тражили су од Америке да обустави Операцију Слобода, а изгледа и да су у ту сврху Саудијска Арабија и Кувајт Американцима ускратили коришћење својих војних база и ваздушног простора; тако да је Доналд Трамп обуставио своју операцију, практично, чим је започела.

Ормуз, у сваком случају, остаје затворен. И под контролом Ирана; Си-Ен-Ен открива и како изгледа декларација коју бродовласници морају да попуне како би добили иранску дозволу за пролазак. Магазин Форин полиси, иначе, раније је јавио и да Иран и даље успева да извезе неку количину своје нафте поморским путем – тако што танкери уопште не улазе у међународне воде у којима их чека америчка блокада иранске блокаде, већ плове дуж обала Ирана и Пакистана, њиховим територијалним водама, па даље ка својим одредиштима.

Има и још неких важних открића. Вашингтон пост доноси два. Прво: обавештајна процена америчких служби да Трампову блокаду Ормуза Иран може да издржи барем три-четири месеца, а „можда и дуже“ – тим пре што своју нафту извози и копненим рутама, а не само суженим поморским – те да је, упркос америчким и израелским ударима током 40-ак дана рата, очувао барем 75 одсто мобилних лансера ракета и око 70 одсто залиха ракета, уз хиљаде и хиљаде дронова које наставља да производи у великим количинама; узгред, на одбрану од иранских ракета и дронова у истом је периоду (према процени Центра за стратешке и међународне студије) потрошено 53 одсто ТХААД пресретача ракета и 43 одсто предратних залиха ”патриота”. За обнављање залиха биће им потребне године.

И друго важно откриће Вашингтон поста: упркос толиком утрошку америчких ПВО залиха, резултат је забрињавајуће скроман. Иран је уништио знатно више него што се досад сматрало – није погођено само 100 мета у 11 америчких база широм региона као што је раније открио Ен-Би-Си, него барем 228 мета – од касарни до авиона на пистама и напредних радара – у макар 14 база.

Када се подвуче црта – Иран може да приушти и статус кво блокираног Ормуза и крхког примирја, и наставак рата. Али како ће Америка да настави да ратује кад је, на врхунцу своје спремности, у рату чији је почетак притом сама диктирала, претрпела описани резултат…

Глобалне промене

Може ли, насупрот томе, да настави да гуши Иран својом блокадом, макар и порозном? Е, ту са оних шпекулација Барака Равида и његових саучесника из Беле куће прелазимо на стварно стање на тржишту. Реалност је страшнија од шпекулације. Фатих Бирол из Међународне енергетске агенције упозорава да је на релативно стабилизовање ситуације већ потрошено 20 одсто стратешких резерви.

Политико опомиње да Европска унија чак и не зна колико нафте заправо има у својим стратешким складиштима. Блумберг пак предвиђа да ће та складишта у Европи бити испражњена већ током овог месеца, током маја, а у САД до почетка јула, ако не и раније јер се складишта, како се указује, празне брзином каква до сада није виђена.

Када се подвуче црта – Иран може да приушти и статус кво и наставак рата

Предвидљиве су и могуће геополитичке последице таквог темпа нестајања резерви нафте. Европска унија мораће или да на коленима моли Русију за помоћ, или да захтева од Америке да под хитно оконча свој рат против Ирана под ма каквим условима, што ће само додатно продубити трансатлантски раздор међу НАТО савезницима. И Америка ће морати да пожури да постигне некакав споразум. Макар и понижавајући, јер увек лошије пролази онај коме се више жури.

Или ће, услед журбе, и Европа и Америка, уместо мирољубивих, предузети самоубилачке кораке у правцу распламсавања ратова које воде? Хоће ли уложити све што имају, јер су свесни да времена више немају? И то је, на жалост, сасвим реална колико и застрашујућа могућност.

Занимљив је, и треба пратити, и поменути захтев Саудијске Арабије да је Америка не ослобађа кроз операцију у Ормуском мореузу, уз забрану коришћења територије за напад на Иран. Тим пре што је ирански шеф дипломатије у време најновије посете Кини разговарао и са својим саудијским колегом.

Кина је, пак, Ирану пружила јавну и пуну подршку у одбрани националног суверенитета и безбедности.

Уз још један страховито значајан и, потенцијално, револуционаран податак. Након што је Америка увела санкције кинеским рафинеријама због куповине иранске нафте, Кина је – по први пут – активирала свој закон који забрањује поступање у складу са америчким санкцијама. Овим кинеским њет Америци улазимо у сасвим нову фазу сукоба. У коме улог, коначно, постаје и сам доларски финансијски систем који је предуго омогућавао Америци да ратује санкцијама као својим најјачим оружјем.

Наредних дана треба пратити исход посете Доналда Трампа Кини (текст је писан пре посете; прим. НС). И темпо пражњења стратешких складишта нафте. Промене се убрзавају. Већ кроз неколико недеља свет би могао да буде битно другачији него што је данас.

Текстуална верзија дела излагања аутора у емисији ОсвРТ емитованој на телевизији РТ Балкан

Наслов, лектура и опрема текста: Нови Стандард