НИКИЛА ЈОКСИМОВИЋ: Шта то буди левицу Латинске Америке

ИСКРА на Фејсбуку

фото: AFP 2020 / RODRIGO BUENDIA

Пролазак у други круг двојице кандидата левице у Еквадору, уз победу левих снага у Аргентини и Боливији и најаву реформи у Чилеу, доказ је да нешто буди левицу Латинске Америке која је дуго година била уљуљкана. По свему судећи, „кривац“ за њено устајање је – десница.

Пролазак економисте Андреса Арауза и лидера индигеног становништва Јакуа Переза, обојице левичара, у други круг председничких избора у Еквадору први је корак ка великој победи левице у тој земљи, сматра хиспаниста Рајко Петровић из Института за европске студије.

Левица Латинске Америке се буди – због деснице

„Чини се да се Еквадор полако али сигурно придружује том новом „ружичастом таласу“ у Латинској Америци, односно повратку левичара на власт у низу земаља – од Аргентине, где је 2019. на председничким изборима победио Алберто Фернандез, преко Боливије, где је 2020. на власт дошао  Хуан Арсе, бивши министар економије Ева Моралеса. У Чилеу имамо уставне реформе које ће грађани највероватније ове године потврдити на референдуму“, подсећа Петровић.

Повратак левице на власт у Латиноамеричке државе који је почео 2019, када је у Аргентини на председничким изборима победио Алберто Фернандез, према речима нашег саговорника, догађа се са истим заносом као када се, почетком века, догодио први талас левичарских влада управо због активности десничарских режима.

„Мислим да је пример Жаира Болсонара у Бразилу био прилично отрежњујући, с обзиром да је он дошао на власт као представник крајње популистичке деснице и показао да крајња десница, каква је у Латинској Америци најчешће и присутна, када узме власт у своје руке, жели да у потпуности неутралише своје левичарске противнике“, напомиње Петровић.

За латиноамеричку левицу били су отрежњујући и примери Боливије и Чилеа, додаје он – у Боливији је, у садејству страних агентура и домаћих политичара покушано да се негира изборна воља грађана, док је у Чилеу председник Бастијан Пињера, мултимилијардер, показао да десница није спремна да организује ванредне изборе, како би грађани могли да искажу своје незадовољство. Масовни протести против Пињере у Чилеу трају већ скоро две године – упркос томе, он је још 2019. изјавио да му не пада на памет да се одриче власти.

Све ове ствари су, према мишљењу нашег саговорника, отрезниле латиноамеричку левицу, успавану и уљуљкану током година проведених на власти. Петровић предвиђа да ће се најјачи судар између левице и деснице на латиноамеричком континенту догодити у Бразилу 2022. – тамо ће, уверен је он, бивши председник Лула да Силва покушати да се врати на власт.

Двојица левичара у изборној трци

У Еквадору, Андрес Арауз, следбеник бившег левичарског председника Рафаела Корее, освојио је, према званичним подацима 31,5 одсто гласова, док је Перез задобио подршку 20,4 одсто грађана. Иако су анкете говориле да је око половине бирача неодлучно и да предност има Араузов главни ривал конзервативац Гиљермо Ласо, ништа се од предвиђања није обистинило.

Гласачи су, по свему судећи, итекако знали за кога да гласају, а Ласо је освојио 19,97 одсто гласова. Нису се обистинила ни предвиђања да ће излазност на изборима бити мала због епидемије коронавируса – ова предвиђања демантовали су дуги редови испред гласачких места.

Док се Арауз обећава финансијску помоћ у износу од 1000 америчких долара самохраним домаћицама, као и за субвенционисање локалних самоуправа и њихових јавних служби са три милијарде долара, Перез себе описује као лидера индигеног становништва и борца за заштиту животне средине – залаже се за забрану отварања нових рудника и ограничење давања концесија за производњу нафте.

Ласо, пак, бивши инвестициони банкар који се (безуспешно) кандидује трећи пут, обећао је привлачење страних инвестиција.

Еквадор се одликује специфичношћу да је, и поред тога што десница у тој земљи није добила изборе од 2007, ипак владала земљом од 2017. Рафаела Кореу, једну од икона јужноамеричке левице, 2017. наследио је Лењин Морено, његов близак сарадник, који је, уместо да настави политику свог претходника како је обећао гласачима, прихватио политику неолиберализма, Кореу осудио због наводне корупције (Кореа живи у изгнанству у Белгији) и изазвао масовне демонстрације због поскупљења горива 2019.

Морено је направио и снажан заокрет у спољној политици – раскинуо је све савезе које је његов претходник склопио са левичарским режимима на континенту и постао један од највернијих савезника Вашингтона. У склопу тог заокрета је и избацивање оснивача Викиликса из еквадорске амбасаде у Лондону.

Арауз, пак, није крио своје везе са Кореом и његовим покретом Грађанска револуција и наглашавао да ће му бивши председник бити „саветник коме највише верује“. Други круг избора у Еквадору заказан је за 11. април.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.