Н. БАБИЋ: На Волстриту се не топи само капитал, већ и америчка хегемонија

ИСКРА на Фејсбуку

фото: standard.rs/ Richard Drew/The Associated Press

Америчке дионице су јуче пале испод психолошке границе од 20 000 бодова и тако су избрисале добитке од уторка. Према службеној верзији је разлог „паника улагача због коронавируса“, иако се пад индустријске производње биљежи од љета прошле године и ово је логичан слијед догађаја који би се догодио и без епидемије зато што су берзе прије или касније морале покренути процес „корекције“, а ово је најпогоднији тренутак за то. Но о томе смо већ писали у више наврата и нећемо се понављати.

Како преноси Бизнис инсајдер јуче су цијене дионица оштро пале, при чему је Дау Џонс индекс, први пут од почетка 2017. године, заронио испод нивоа од 20 000 бодова, што значи ни да мјере које је предузео ФЕД, као откуп дионица америчког министарства финансија и убризгавање стотине и хиљаде милијарди долара на Волстрит, нису дале резултате. Дау Џонс потонуо је 1 338 бодова или 6,3 одсто и јучерашња продаја је заустављена с индексом од 19 898 бодова, док је С&П 500 пао за 5,18 одсто, на 2 398 бодова, а Насдак индекс је пао 4,73 одсто и зауставио се на 6 989 бодова. Дау Џонс индекс је овим потонућем изгубио готово све добитке од када је Доналд Трамп присегнуо за америчког предсједника.

НЕМА НОВЦА ЗА ОБИЧНЕ АМЕРИКАНЦЕ
Бијела кућа је поручила да ради на плану подршке привреди вриједном 1000 милијарди долара, при чему би сваки Американац могао добити чек од 1 000 долара. Предсједник Доналд Трамп затражио је у сриједу од Конгреса да одобри 500 милијарди долара за готовинске исплате пореским обвезницима, као и 50 милијарди долара зајмова за помоћ ваздухопловним компанијама. Ове најављене мјере су на неколико сати поправиле ситуацију, а онда је из Конгреса стигла вијест како ће милиони америчких грађана остати ће без помоћи „јер њихове ситуације нису обухваћене Законом о спрјечавању ширења коронавируса у породицама“, преноси интернет портал Мајкрософт њуз. Из тог разлога ће многи, чак и након што осјете симптоме болести, ићи на посао, бојећи се губитка новца. Наравно, ради превенције се пацијентима савјетује да остану код куће, али нису сви спремни поштовати ово једноставно правило.

Поред свега, школе и вртићи су затворени у цијелој земљи, па многи родитељи узимају слободан дан и брину о својој дјеци. Међутим, ти људи немају финансијску подршку и нико их неће плаћати за вријеме одсуства с посла. Конгрес је покушао исправити ову неправду кроз Закон о заштити породица од коронавируса, који је требао помоћи радницима широм земље да се брину за себе и своје најмилије у доба националне кризе. Али након измјена које су у понедјељак уложили републиканци, приједлог закона можда неће утицати на милионе Американаца који раде у малим предузећима. Амандманима је ограничен и плаћен родитељски додатак за родитеље који своју дјецу не могу послати у школу јер су затворене. Уопштено, приједлог закона, за који се очекује да ће бити усвојен у Сенату, може ријешити неке очите проблеме с америчком социјалном заштитом, али ће истовремено милиони грађана Сједињених Држава остати без помоћи, јер њихове ситуације у закону нису узете у обзир.

Према службеним подацима, готово 200 земаља у свијету својим радницима јамчи плаћена боловања. Као што за Вокс истиче Дилан Скот, то се сматра уобичајеном праксом која се темељи на солидарности и праведности и људи не би требали изгубити посао или приходе само зато што су се разбољели. Али Сједињене Државе нису међу тих 200 земаља и велики постотак америчких радника нема плаћени додатак. На примјер, само 27 одсто оних с најнижим платама у земљи има право на плаћено боловање.

АМЕРИЧКА ПРИВРЕДА ПРЕД РЕЦЕСИЈОМ
Ова мала дигресија с одлуком Конгреса нас води у сада већ неминовност рецесије, а како ће се то одразити на глобалну привреду, то тек треба видјети. У сваком случају, свима предстоје тешка времена, али овај пут с разликом да приватни улагачи ни друге земље у свијету не желе куповати америчке државне обвезнице и сада их је присиљен куповати ФЕД. Као што смо објаснили, механизам стварања енормног дуга је стао и тешко ће га ико покренути.

У једној од најпесимистичнијих прогноза аналитичари Џеј пи Моргана процјењују да би амерички БДП у овом тромјесечју могао пасти за четири, а у идућем за 14 одсто. Према процјенама те банке, у цијелој овој години највећа свјетска привреда пашће за 1,5 одсто. „Тржиште реагује на страх и несигурност. Очекујемо да ће се такво трговање наставити док цијене дионица не дотакну дно, а дно ће се дотаћи када буде заустављено ширење вируса и када ће економске штете од вируса бити лимитиране”, каже Нела Ричардсон, аналитичарка у компанији Едвард Џоунс, која припада групи оних који све приписују коронавирусу. Губици на берзи настају због забринутости да повећане мјере подстицаја из Бијеле куће и додатне хитне акције Федералних резерви неће бити довољне да надокнаде економску штету од епидемије.

Осим тога, на тржиштима је нафта пала на најниже цијене у протеклих 18 година. Кључни је разлог рат који је тихо припремила и против америчке индустрије шкриљца покренула Русија. Јуче је Владимир Путин наложио да се радницима у нафтном сектору, али и свима другима који су погођени привременим мјерама штете исплате из Фонда националног  богатства који је Русија пунила вишком прихода од нафте, копирајући у одређеном смислу Норвешку и њен такав фонд. У том фонду, без резерви Банке Русије, има резерви вриједних око 125 милијарди долара, што је довољно за најмање четири године тешког нафтног рата, а према неким прогнозама за раздобље од шест до 10 година, цијена нафте од 20 до 25 долара по барелу. Овај ударац је ударио у саме темеље Волстрита, који је три тједна заредом у „црвеном“.

ТРАМП И ФЕД ВАТРУ НА ВОЛСТРИТУ ГАСЕ БЕНЗИНОМ
У уторак су америчке берзе биле благо порасле, што у позадини општег пада од 30 одсто може бити охрабрујући фактор, али тај је раст био привремен. Индустријски просјек Дау Џонс порастао је у уторак 5,2 одсто за више од 1 000 бодова, док је С&П 500 скочио скоро шест одсто, а Насдак композит 6,2 одсто. Дау Џонс је онда у тренутку пао испод 20 000, први пут од фебруара 2017., чиме је и затворена продаја.

Шта се догодило? Све је као и обично. Дионице су порасле након извјештаја Дау Џонса, цитирајући портпарола Бијеле куће, који је рекао да се Трампова администрација залаже за пакет фискалних подстицаја у износу до 1 000 милијарди долара у покушају ублажавања економског утицаја пандемије коронавируса. Дакле, Трамп је спреман улити у привреда земље 1000 милијарди, а овај пакет укључује до 550 милијарди долара директних плаћања или смањења пореза за појединце, до 300 милијарди долара зајма за мала предузећа, до 100 милијарди долара помоћи за ваздухопловне компаније и индустрије и евентуално 250 милијарди долара директних исплата потребних Американцима, преноси Волстрит џорнал.

Заправо, можемо говорити о почетку програма QЕ-5, али овдје треба појаснити  неколико занимљивих ствари. Прво, сама величина „подршке“ значајно надмашује ону из 2008. године. Према томе, Трампова администрација савршено разумије дубину проблема, а ако одмах не покрене финансијско тржиште, онда ће до новембра рејтинг тренутног предсједника пасти на нулу. Друго, сав тај новац биће на истом мјесту као и сав претходни, у банкама и вриједносним папирима. Године 2008-2009. јасно су показале како се то догађа у земљи у којој је око 60 одсто становништва некако повезано с берзама и то данас не може бити другачије. Реални сектор привреде добиће изузетно мало, а кочнице од увођења карантинских мјера од стране појединих држава и територија остаће на снази још дуго, барем до краја љета.

Треће, оптимизам од програма „квантитативног попуштања“ (QЕ) може врло брзо нестати. Од уторка, према Блумбергу, само 15 дионица С&П 500, или само три одсто цјелокупног референтног индекса, остало је позитивно на тржишту. Током цијелог прошлог мјесеца су дионице свих осталих компанија, тачније њих 485, биле у „црвеном”. Да бисте схватили што забрињава Блумберга, довољно је било погледати високотехнолошку америчку икону „Теслу“. Након затварања тржишта у уторак, стопа се зауставила на 430,2 долара по дионици, што значи да улагачи више не вјерују „Светом Илону“. Таква је слика иста за све високотехнолошке компаније у Сједињеним Државама, а банке и финансијске организације сада желе повраћај улагања и не занима их производња.

Криптовалуте су такође порасле. Биткоин је у уторак порастао за више од осам одсто. Остале су скочиле за око четири одсто. Злато и паладијум су благо порасли, а остали индекси су црвени за два одсто или више. Ово је ужасан призор за америчку управу и ФЕД. Програм QЕ-5 почиње враћати долар у домовину, што значи да ће остале валуте ослабјети, али то  није добро за америчку економију. Евро је пао за више од 1,5 одсто, иако и у еврозони тренутно стоји пуно питања. На примјер, италијанске власти већ су најавиле да ће им требати најмање 700 милијарди евра за опоравак од карантина, али сама Италија има само 100 милијарди за то и очито је да ће за мањак молити ЕЦБ и ММФ.

А сада најважније. Наиме, Трампова администрација тврдоглаво тврди како је овај зли коронавирус толико осакатио америчку економију. Чињеницу да су се проблеми почели појављивати још у августу и септембру прошле године уопште никоме не смета. „За све је крив Вухан и за све су криви проклети кинески комунисти“, реторика је коју слушамо данима. Специфичност ове кризе је што тржиште једноставно није примијетило пад стопе Феда и све се почело доживљавати као неразумни оптимизам. Сада нема оптимизма. Берзе су „звониле“ у понедјељак, односно зауставиле продају, након вијести о смањењу стопе на нулу. Откад се овај балон почео надувавати, свима је било јасно да прије или касније мора и пући. Не можете бесконачно вештачки пумпати вриједност дионица. Прије или касније тржиште би се ионако срушило, а онда је стигла прекрасна пандемија. Баш у право вријеме.

Покушајте размишљати логично, или барем без емоција. Како Фејсбук Марка Цукерберга може коштати више од нафтног гиганта с доказаним хиљадама милијарди долара вриједним резервама. Али то је начин на који „функционишу“ берзе, са својом невидљивом руком која „регулише“ све и свашта. „Врло је занимљиво хоће ли Трампова инјекција успјети зауставити даљи пад. Централне банке готово да и немају резерве, јер посљедња два смањења стопа нису учинила ништа да зауставе продају“, каже Ренди Свон, директор и менаџер инвестиционог портфеља Свон глобал. „У финансијском смислу смо се задужили и нашли у врло слабој позицији“, додао је Свон, који такође предвиђа да би С&П 500 могао краткорочно пасти за 2 000 бодова, али би то отприлике одговарало нивоима на берзи до 2015. године. Као што видите, стручњаци су обесхрабрени. Међутим, дан је још дуг и чекамо нове вијести које се некима сигурно неће свидјети.

КОРОНАВИРУС ШТЕТИ, АЛИ ТО НИЈЕ ГЛАВНИ РАЗЛОГ ПРОПАСТИ
Они који и даље говоре само и искључиво о коронавирусу, њима је бескорисно ишта појашњавати. Они категорички одбијају знати да ако је 1980. године 91 одсто свих међународних трансакција пролазило кроз нагодбе у долару, а у 2018. око 40 одсто, онда то помало подсјећа на врло легендарну „картицу“. Зли језици кажу да, према резултатима тренутне кризе, та бројка може пасти испод 30 одсто. А 30 одсто више није хегемонија, то је нека срамота! Међутим, не можете слушати којекакве „агенте руског или кинеског утицаја“, већ Американце.

„САД су већ у рецесији. Заиста је то озбиљна јавно здравствена криза, која је заузврат смањила потражњу потрошача”, рекао је прошлог петка Хари Кон, бивши директор Националног економског вијећа и додао како „берзе процјењују ову несигурност”. Алан Биндер, бивши потпредсједник Федералних резерви, протеклог дана је на сличан начин рекао за Си-Ен-Би-Си  да је привреда вјероватно већ у рецесији. „Не бих се изненадио ако, гледајући на податке, буде одлучено да је рецесија започела у марту“, рекао је Биндер.

Наравно, на те америчке навијаче уопште не морате обраћати пажњу, поготово јер Трамп одише оптимизмом, али он још мора изаћи на биралишта. Нико не зна шта ће бити сутра, па зашто се гњавити. Међутим, дан је започео епски. Овако изгледа права финансијска криза, али у Америци то нико не жели признати.

standard.rs, logicno.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.