Мој живот

Реаговања

Игор Молотов: Широм Запада сада гори све што може да гори

3 мин читањаИзвор: fakti.rs, Игор МОЛОТОВ

© fakti.rs

Аутор:Игор МОЛОТОВ, писац и публициста

СВЕ се у 2026-ој закувава.

Август се сматра нестабилним месецом, али 2026. ће преокренути ситуацију. Сада октобар удара такт глобалној нестабилности.

Горе зграде у Паризу диме, барикаде се подижу у Милану, а хиљаде људи су на улицама градова у Белгији и Португалу. Балкан је поново у пламену: устанак у албанској престоници Тирани.

Млади људи јуришају на полицију, која одговара несмртоносним (засад) оружјем. Аутомобили горе, а калдрма лети ка полицајцима.

Постоји снимак тетовиране албанске девојке, лица прекривеног марамом, која стоји наспрам облака црног дима и сенки. Мислим да је то најтачнији портрет модерне Европе.

Албански премијер Еди Рама већ је оптужио Русе и Иранце за организовање протеста. Медији: „Албански премијер је окривио Русију и Иран за немире у земљи. Еди Рама је изјавио да су протести дело странаца који не желе да се Албанија придружи ЕУ.

Као Русу, драго ми је да чујем да смо све то организовали, али зазирем да су унутрашњи проблеми који су се нагомилали под либералним владама довољан разлог да се изађе на улице и суочи са премијером. И јесу.

У Тирани, Паризу, Бриселу и Милану.

Заправо, географија је импресивна: све што може да гори широм Запада – гори. Блиски исток такође гори, не без помоћи Запада.

Док Трамп твитује о митским договорима са Техераном, на Арабијском полуострву се пуца из свих топова: Хути – арапски горштаци – учвршћују своје право на мореуз Баб ел-Мандеб. Арабијске нафтне пустиње горе, а аеродром у Ријаду је нападнут.

Само у октобру, више од 20 дронова и ракета слетело је на међународни аеродром Краљ Халид – и биће их још. Хути су прогласили ту краљевину ратном зоном, а једини изузеци су свети градови Мека и Медина.

Саудијски плаћеници у Јемену газе заробљене Хуте џиповима. Постоји видео који приказује рели преко тела Јеменаца који су се предали, праћен смехом плаћеника.

Египат се такође увлачи у рат.

Према члану 152 египатског Устава, слање оружаних снага у борбену мисију ван земље захтева одобрење две трећине чланова савета, након консултација са Националним саветом за одбрану.

Фелдмаршал Абдел Фатах ел-Сиси, актуелни председник Египта, изјавио је да Каиро неће дозволити никакво угрожавање безбедности и стабилности Саудијске Арабије.

Улазак египатске војске у сукоб имаће озбиљне последице, пре свега из политичке перспективе

Египат није званично ушао у велики међудржавни рат од 1990. године. Тада је послао контингент од 35.000 војника у међународну коалицију против Ирака.

Време ће показати како ће се ово отварање Пандорине кутије од стране египатског парламента завршити.

Међутим, извор у војно-политичком руководству Хута  већ упозорава Каиро на последице таквог потеза:

„Ако Египат званично интервенише у сукобу у Јемену, његови грађани би требало да се опскрбе огревним дрветом и довољним количинама уређаја за грејање као алтернативом гориву пре него што почне зима. Јеменске ракете које стижу до Тел Авива и аеродрома Бен Гурион много лакше ће досегнути аеродром у Каиру, туристичке центре и све изворе енергије у Египту.“

Једно је јасно: планине Јемена неће бити шетња парком за египатско-саудијску коалицију. Баш као што сузбијање европских устанака неће бити лако за владе које су изгубиле кредибилитет.

Октобарски догађаји су јасна демонстрација последица изазивања ратова и наметања западних либералних вредности широм света.

Извор: fakti.rs, Игор МОЛОТОВ