МИТОЛОГИЈА И СТВАРНОСТ: КАКО РАЗБИТИ „ОВЕРТОНОВ ПРОЗОР“ ЛГБТ ПРОПАГАНДЕ 

ИСКРА на Фејсбуку

ВЛАСТ НАД ПОЈМОВИМА Ко влада појмовима, влада људима. Тако је и у области идеологије политичког хомосексуализма. Они које је хришћанска традиција називала содомитима ( по библијском граду Содому), а античка традиција педерастима ( љубитељима дечака, одатле израз „педер“) прво су, у науци, постали хомосексуалци ( „хомо“ значи човек, а „сексус“ је „пол“; овај појам је нарочито створен да би био конфузан ), и, на крају, весељаци (gay). 

Што би рекао Никита Михалков у „Сунчаници“:“Како се све ово десило?“

ПРАВИЛА ПРОПАГАНДЕ ПОЛИТИЧКОГ ХОМОСЕКСУАЛИЗМА 

  1. МИТ О „ТАКО РОЂЕНИМА“ „Ми тврдимо да, из практичних сврха, треба сматрати да су гејеви рођени геј, иако изгледа да је, када је реч о већини људи, сексуална оријентација производ сложене интеракције између урођених склоности и актера из окружења током детињства и раног пубертета.“(1) 2. МЕДИЈСКИ НАПАД НА УМОВЕ „Ми мислимо на преобраћање емоција, ума и воље просечног Американца, путем планираног психолошког напада, у облику пропаганде којом ће медији хранити нацију.“(1) 3. ЛАЖ ЈЕ МОРАЛНА КАД НАМ ЈЕ НА КОРИСТ „Није важно то што ће рекламе бити лажи, бар не нама, јер их ми користимо у етички добре сврхе“.(1) 4. НИЈЕ ТО ИЗБОР, ТО ЈЕ НУЖНОСТ „Када би се јавности сугерисало да је хомосексуалност нешто што је избор, то онда отвара Пандорину кутију са етикетом ‘морални избори и грех’, дајући онима који су религиозно непопустљиви штап с којим могу да нас ударају. „Стрејтови“ морају бити научени да је исто толико природно за некога да буде хомосексуалан колико и да буде хетеросексуалан: зло и завођење немају ништа са тим.“(1) 
  2. МАНИПУЛАЦИЈА ВЕРБАЛНОМ ЕТИКЕТОМ „У мањој или већој мери, раздвојивост и могућност манипулације вербалном етикетом чини основу свих апстрактних начела на којима се темељи наша предложена кампања.“(1) 6. ПОЗИТИВНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ „Можемо да утичемо на то што људи истински мисле и осећају, тако што ћемо раскинути њихове негативне асоцијације са нашом ствари и заменити их позитивним асоцијацијама“.(1) 7. ДОВОЂЕЊЕ ДО НЕОСЕТЉИОСТИ „Главна ствар је да се о гејевима говори толико да ствар постане заморна… Само циљај на десенситизацију и ништа више… ако можеш да наведеш („стрејтове“) да почну да мисле да је (хомосексуалност) само још једна обична ствар, која не заслужује реакцију јачу од слегања раменима, онда си већ малтене добио своју битку за законска и друштвена права.“(1) 8. УЋУТКИВАЊЕ ИНАКОМИСЛЕЋИХ Ометање се, по речима професора Рондоа односи на „психолошки тероризам који треба да ућутка изражавање другачијег мишљења или чак подршку истом“.(1) 9. ПРЕОБРАЋЕЊЕ Преобраћање је „подривање механизма предрасуда у наше сврхе – коришћење процеса путем којих су нас Американци мрзели како би њихову мржњу претворили у топле симпатије – волели они то или не… У Преобраћању, ми се бавимо мимикријом природног процеса учења стереотипа…: ми узмемо добра осећања која неко са предрасудама гаји према добрим момцима и качимо их за етикету ‘геј’, и тако или слабимо или евентуално заменимо њихова добра осећања према етикети и претходном стереотипу… Док се у Ометању наша мета приказује као неко ко је пун предрасуда и кога његово друштво одбацује због предрасуда према гејевима, у Преобраћању ми нашој мети показујемо како се његово друштво лепо дружи са гејевима. Опет, веома је тешко за просечну особу која, по природи и одгоју, скоро увек осећа оно што осећа и њено друштво, да не реагује рефлексно на довољно добро срачунату рекламу.“(1) 10. ЛЕОНАРДО ЈЕ БИО ГЕЈ Познате историјске личности се сматрају посебно корисним из два разлога: прво, они су несумњиво мртви, па према томе нису у позицији да демантују тврдњу и туже за клевету. Друго, и важније – врлине и достигнућа, које ове историјске геј личности чине вредним поштовања не могу бити пренебрегнути од стране јавности, пошто су им средњошколски уџбеници историје већ зацементирали статус.“(1)
  3. УГЛАВИТИ НОГУ У ВРАТА „Када си веома различит и људи те због тога мрзе, ево шта треба да урадиш: прво углави своју ногу у врата тако што ћеш изгледати што сличније њима, и, тек онда – када само једна од твојих различитости буде коначно прихваћена – можеш почети да показујеш своје друге особености, једну по једну… Како каже стара изрека, дозволи камили да промоли нос у твој шатор и ускоро ће следити и цела камила.“(1)

Ово су цитати из књиге чувених хомосексуалних пропагандиста Кирка и Медсена, „После бала“, у којој је описан начин постизања циљева пропаганде политичког хомосексуализма. Књига је објављена крајем осамдесетих година прошлог века. 

КО СУ КИРК И МЕДСЕН? О ауторима овог утицаја дела „маркетинга зла“ ( израз Дејвида Купелијана ) Слободан Антонић пише:“Кирк је био истраживач на пољу неуропсихијатрије са дипломом психологије са Харварда (1980). Између осталог се бавио и пројектовањем тестова интелигенције за људе са коефицијентом интелигенције од преко 200 (..) Са друге стране, Медсен је докторирао политичке науке на Харварду (1985), да би доцније, на Медисон авенији, постао стручњак за тактике јавног убеђивања и маркетинга (…). Пре ове књиге, Кирк и Медсен су већ објавили један заједнички чланак у коме су укратко изнели основну идеју књиге. Реч је о тексту под називом „Геј програм“ (The Gay Agenda), штампаном 1985. у геј часопису Christopher Street (…). У чланку се износи потреба да се изврши пребацивање нагласка у деловању геј покрета са хомосексуалности на геј идентитет, а посебно на геј права (…). Такође се дају и објашњења правно-политичког значаја идеје о урођености хомосексаулне оријентације (исто). Кирк и Медсен и сами кажу да овај њихов „нацрт пропагандне акције у целој земљи“ (…) тада није наишао на превише разумевања у геј заједници. „Скептици су исмејавали наш предлог као ирелевантан или импотентан, методе као понижавајуће и лажне, а наше намере као реакционарне“ (…). Ипак, већ следеће године дошло је до преокрета општег расположења у геј покрету. Наиме, 1986. геј покрет је изгубио парницу Боуерс против Хардвика (Bowers v. Hardwick). Врховни суд је тада пресудио да поједине државе имају право да законски кажњавају хомосексуални однос, чак и ако је он добровољан. Губитак овог процеса, по Сорби (…), дошао је као хладан туш за геј покрет. Геј активисти су схватили да је једини начин да се заштите од кажњавања позивање на статус мањине, који је дефинисан Законом о грађанским правима из 1964. (Civil Rights Act…). Њиме је, наиме, прописано да тај статус добијају само оне групе које су: 1) имале дугу историју дискриминације; 2) немоћне да саме одбране своја права или побољшају свој положај; 3) имају рођењем одређене карактеристике, које су извор њиховог приписаног статуса (…). У таквим околностима, дакле, Кирк и Медсен објављују 1987. свој други заједнички чланак програмског карактера: „Препакивање стрејт Америке“ (…). У њему су већ садржане готово све маркетиншке идеје из њихове доцније књиге После бала: од „отупљивања“ (desensitization) јавности у вези са геј питањима, преко приказивања гејева првенствено као жртава које ваља зашитити, затим преко поправљања слике о гејевима тако што ће се за хомосексуалце прогласити што више великих људи из прошлости и успостављања једнакости између критичара хомосексуалности и фашиста или религиозних фанатика, па све до запоседања великих медија (посебно телевизије) који треба да послуже као „тро-јански коњ“ да се уђе у дом просечног Американца и да се он преобрати (…). Такође, Кирк и Медсен, у овом чланку, препоручују и конкретне начине за придобијање симпатија – од изазивања сажаљења због болести од сиде, до приказивања гејева као првенствено породичних, партнерски оданих, те деци посвећених људи (…).(2)

Све о чему сте читали у горњим редовима сада се одвија пред нашим очима. Пропаганда политичког хомосексуализма, у Србији на ивици демографског колапса, спроводи се по указаним методама. РАЗБИЈАЧ ОВЕРТОНОВОГ ПРОЗОРА: ЧАСЛАВ КОПРИВИЦА  Позната техника тзв. „Овертоновог прозора“ ( прављења неприхватљивих ствари друштвено прихватљивим ) масовно се користи да би се лаж наметнула као истина, и да би се озаконило безакоње.(3) Али, наравно, то у Србији неће ићи тако лако. Прави интелектулаци су склони да разбијају Овертонов прозор. Тако је ових дана у недељнику „Печат“ учинио философ Часлав Копривица, који је поставио драгоцено питање:“Да ли се покушај протурања закона о „истополцима“ може схватити као саставни дио опасних тоталитарних тенденција Запада које се посвуда намећу у име идеолошки екстремног, а теоријски крајње спорног схватања појма слободе?“(4) Дао је и прецизне одговоре. Пре свега, да оно о чему је реч није пуко питање приватних лица, чија су права, наводно, угрожена:“Када „истополне заједнице“ постану предмет правног регулисања и институционалног признања у најави, тиме оне престају бити само приватна, а постају јавна, чак политичка ствар.“(4) Јасно је, каже Копривица, да иза ЛГБТ јуришника стоје моћне структуре које се боре против друштава које бране породичне вредности:“Сами политички хомосексуалисти дјелотворно су повезани с утицајним чиниоцима из ЕУ, што им омогућује да у изразито контролисаној српској јавности и у институцијама српске спрам Запада клијентелистички зависне државе имају повлашћен положај“(4) Оно што се дешава нити је случајно, нити је уобичајено:“Никада, све до данашње појаве противпородичног фундаментализма на Западу, хомосексуалност није стављана у исту нормативну раван као хетеросексуалност, уз интенцију да парцијално замијени породицу.“(4) Није било јавне сагласности око оваквих „закона“, а то је извор свакојаких сумњи, каже Часлав Копривица:“Пошто избор повлашћених индивидуализама није јавноумски легитимисан, а камоли оправдан, то отвара простор за нагађања о елементима социјалне завјере.“(4) Копривица је био нарочито јасан кад је указао на домаће наивчине које размишљају по принципу „Ма неће ваљда“:“Додуше, многи нам сада говоре, нарочито хетеросексуалци који, због вишедеценијске агресивне прохомосексуалистичке пропаганде у Србији, сматрају неком врстом дужности толеранције да буду предусретљиви према оваквим захтјевима: „Забога, код нас сигурно неће бити усвајања деце.“ Сјетимо се, када смо се питали чему заправо тзв. „параде поноса“ – многи либерални хетеросексуалци су одговарали да „угрожени хомосексуалци“ желе да укажу на свој проблем, али да „сигурно“ код нас неће бити „геј бракова“. Сада видимо да није тако, већ да су „параде“ биле средство до овог циља, који, као међуциљ, није коначан. Штавише, уколико се ништа не учини да се то спријечи – јасно да је и српском друштву у овом погледу зацртана будућност која је у неким „најнапреднијим“ земљама Запада већ стварност.“(4)` Хоћемо ли пристати на такву будућност? То би, у најмању руку, било недоговорно; јер, тада не бисмо имали будућност.  ПРИМЕР БРОЈ ДВА: ЕМИР КУСТУРИЦА 

Значајан допринос разбијању „Овертоновог прозора“ дао је и Емир Кустурица, који је наш случај ставио у глобални контекст „великог ресета“:„Сада се, под маском пандемије, обавља оно што је челник Светског економског форума у Давосу, Клаус Шваб, назвао „велики ресет“. Западне силе настоје, скоро униформно, да, преко својих средстава масовног информисања и на друге начине, спроведу масовну кампању и фактички остваре депопулацију становништва. На основу унакаженог марксизма они стварају нову левичарску оријентацију, која у живот спроводи све што се може назвати уништењем држава и малих народа. О томе говори статистика. Срби сваке године имају 35 хиљада више умрлих него рођених, изврши се 140 хиљада абортуса, а код нас се води расправа о закону о истополним браковима. Ако се коцкице споје, испада да, чак и кад би хомосексуалци и лезбејке могли да усвајају децу, остаје питање: а коју децу ће усвајати? Свакако ону која ће, у све већем броју, стизати са Истока, из области захваћених „ратним пожаром“, и којима су отворене најмоћније силе Запада, да би, по свему судећи, Западна Европа била уништена, са чиме се она, на сваки могући начин, и слаже“.

Кустурица је додао:„Да се наставак распада Југославије збива у Србији, види се и по томе што ми немамо закон о заштити ћирилице. Ако се постави питање – шта је важније за Србију, заштита ћирилице или истополни бракови, одговор је, наравно, – ћирилица. Али се нико не усуђује да тај закон донесе, што јасно указује на то да су магистрални правци развоја, укључујући војску, полицију и остало, одређени споља, нису самобитно српски. Све се то одвија под различитим изговорима“.(5) Примери Копривице и Кустурице нам помажу да схватимо како се прави интелектуалци – људи са значајним делом који се и друштвено ангажују – понашају кад је систем вредности угрожен. И добри су за подражавање. Сада је тренутак да сви заједно разбијамо Овертонов прозор лажи. И лаж кроз њега неће и не може ући међу нас.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ 

УПУТНИЦЕ: 

  1. http://www.pecat.co.rs/2010/10/rodeni-u-obmani/
  2. http://teme2.junis.ni.ac.rs/public/journals/1/previousissues/teme3-2011/teme%203-2011-12.pdf
  3. https://www.ceopom-istina.rs/globalizam/zavera/prozor-diskursa-overtona/
  4. https://www.srbijadanas.net/nametanje-istopolnih-brakova-lici-na-ono-ako-narod-nece-komunizam-naselicemo-kineze/
  5. https://www.ifamnews.com/sr/emir-kusturitsa-zakon-o-istopolnim-zajednitsama-srbija-i-svet/

 

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.