Милош Ковић: Усташке идеје на Филозофском факултету у Београду?

ИСКРА на Фејсбуку

(Милош Ковић) фото: С. Гарић

Исповеда ли редовни професор Филозофског факултета Никола Самарџић расистичке ставове када пише о „полудивљим Азијатима и Африканцима“ и Србима као „биолошком отпаду“, који прети да „загади Европску унију“

„Србија је у глибу митоманије и свињокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, створили Спц, измислили светог саву и остале глупости, направили ршум у Цг и Косову, Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора“ [правопис изворан, нап. Стање ствари]

Ово је објава коју је извесни „Iggy666“ „окачио“ на свом „Твитер налогу“, како пише, у „10.51 по подне, 30. јун 2020“. Је ли ово говор мржње? Да ли је ово усташка порука? Да ли се у њој правда један од најодвратнијих злочина у историји човечанства, почињен над Србима и Јеврејима у Јасеновцу, усташком логору смрти?

Да ли је ову објаву, како се на „Tвитеру“ види, „лајковао“ Никола Самарџић, редовни професор Одељења за историју Филозофског факултета у Београду? Да ли то значи да је он симпатизер усташких идеја? Можда је Никола Самарџић ову поруку случајно „лајковао“? Или то уопште није урадио? Како би било да се о томе изјасни?

Да ли је, међутим, Никола Самарџић на свом „Tвитер налогу“ „10.10 PM, Nov 21, 2019” написао „Мора нова четрдесет осма“, да би, на питање Блажа Ђуровића „Где сада да нађемо Голи оток?“ одговорио „У Хрватској. Додуше, шлепери на Батровцима, осам сати“? Да ли је за председницу странке „Заветници“ „10.32 pm, Aug 1, 2019“ написао „То је она ћерка Рајка Циганина из Калуђерице?“

Је ли то исти онај Никола Самарџић који тражи „денацификацију“ и „промену културног кода“ Србије, зато што је у ратовима из деведесетих „геноцид“ био њена „званична политика“ (сарајевски Дани, 18.1.2008)?

Исповеда ли Самарџић расистичке ставове, када пише о „полудивљим Азијатима и Африканцима“ (Погледи, 13.11.1992) и Србима као „биолошком отпаду“, који прети да „загади Европску унију“ (Пешчаник, 14.9.2007). Како се називају они који Аушвиц и данас правдају јеврејским заверама и расним, генетским манама?

Имају ли са свим овим некакве везе афилијације Николе Самарџића са Владимиром Бебом Поповићем и са кримогеним режимом Мила Ђукановића, под чијим се окриљем у Црној Гори данас скандира „Србе на врбе“, каменују српске куће, отима имовина Српске православне цркве, хапсе владике, пребијају свештеници и слободно исповедају усташке злочиначке идеје?

Ако је све ово тачно, шта нам то говори о Одељењу за историју, чији је Никола Самарџић апсолутни господар и кључни идеолог? Шта нам то говори о стању на Филозофском факултету у Београду?

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 2. 7. 2020)

stanjestvari.com

3 коментара

  1. Ignjac Ignjatije Tomicic каже:

    Anti-slovenstvo, ili slovofobija, kao oblik rasizma, obuhvata čitav spektar negativnih stavova prema Slovenima. Najčešća tvrdnja je da su žitelji slovenskih naroda inferiorni u odnosu na druge etičke grupe. Srbija se u istorijskim dokumentima na latinskom jeziku iz vizantinskih vremena pisala kao Servia, a Srbi kao Servs, što mnogi povezuju sa latinskom riječi servius – sluga. Znači srbofobija je stara kao savremeno pamćenje. Neću ulaziti u to kako i zašto je nastala, jer je to sasvim očigledno. Srbofobija, antisrbizam, antisrpstvo, i srbomržnja, šta je to? Da li to dobro opisuje podsvjesno mišljenje doživljavano kroz osjećaj netrpeljivosti, neprijateljstva, i mržnje prema Srbima, Srbiji, srpskoj istoriji, srpskom jeziku, srpskoj kulturi i svemu što je povezano sa Srbima? Odakle to na prostorima naše zemlje? Potiče li to u današnjem obliku među habsburškim narodima još od ostajanja Srba pri pravoslavlju, od zaustavljanja širenja osmanlijskog carstva gdje su Srbi čvrsto stajali na habsburgškim granicama, i pokušaja da oslobode srce otadžbine od vijekovne okupacije i turskog ropstva i terora koji je činjen nad stanovništvom? Habsburzi su igrali dvostruku igru, upotrebiti srpsku krv za svoju zaštitu i pripremiti uslove za preotimanje i porobljavanje Srbije – ne njeno hriščanski bratsko oslobađanje. Takav pristup je usađen i u sve nacije “oslobođene” od Habsburga: Slovence, Hrvate, Muslimane, Albance, pa i “Crnogorce”. Kad im treba srpska pomoć i krv, onda je to dobrodošlo, a kad vjeruju da im to nije neophodno, onda su Srbi podljudi. Naročito izražena srbofobija eksplodirala je nakon aneksije Bosne i Hercegovine i u toku napada Austrougarske na Srbiju u Prvom svjetskom ratu, kada su habsburške trupe pune Slovenaca, Hrvata i Muslimana, učinile strašne zločine, i u kome je ubijeno, kako se računa, više od 720 000 Srba. Vrhunac srbofobije desio se sredinom našeg vijeka, kada je u genocidu u Drugom svjetskom ratu od strane nacističke Njemačke i njenog satelita Države Hrvatske sa njihovim “hrvatskim cvijećem” Muslimanima, stradalo više od milion Srba.

  2. Србољуб Крајишник каже:

    „Нечастиви на Филозофском факултету“ у Бгд. витла већ деценијама — само мења обличја …

  3. Vera Rajović каже:

    NE bih se, baš, složila, ali situacija jeste alarmantna već neko vreme – onomad je to bila na jedan način, sada, izgleda, na suprotan! Nedostaje nam doslednost koja može biti ukorenjena u sistemu vrednosti, a taj sistem je propao još 90-tih, pa ljudi lutaju (izvinjavam se na poređenju) kao pacov kroz Skinerov kavez.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.