MИЛАН РУЖИЋ: Опроштај!

Milan Ruzic

Хоће ли нам ко опростити цркве и манастире, планине, њиве и лепоте? Да ли имамо шансу за опроштај јунаштва, усмености и писмености? Има ли нам спаса због тога што имамо Косово? Хоће ли нам ико заборавити то што смо у неким бојевима однели победу? Има ли некога ко ће нас похвалити због тога што смо имали више умних него оних других глава? Има ли икакве наде за оне који су изгинули бранећи нас?

Хоће ли се наћи неки који ће рећи да му је драго што имамо плодну земљу? Наиђе ли неко однекле да се, у нашим бањама окупан, похвали где је био и окрепио тело и дух свој? Је ли, свега ти, долази ли ко да види ово наше небо изнад крста на врх оног брда?

Има ли помиловања за наш данас слабашни народ? Окрете ли се иједан за нама да још једном погледа где је био, па да то после неком исприча како би сви сазнали да овде не живе дивљаци него просвећен и намучен народ? Куд да идемо кад овде имамо све што нам треба? Због чега нам одузимате оно што је наше кад вашег имате и више него што вам је потребно мада то јесте много мање од оног што бисте ви хтели?

Опростите нам на дрскости што живимо на својој земљи и што је она настала ко зна колико векова пре ваше. Одбијте нам на глупост то што имамо толико паметних глава које су и ваш живот улепшале и олакшале. Помилујте нас јер нисмо знали колика је грешка била то што смо се рађали. Извините што смо то што јесмо, а нисмо то што би требало да смо по мишљењу вас који сте једини оно што би требало бити. Замолили бисмо вас да нам не судите што се не китимо вашом заставом.

Надамо се опросту што наш народ не би сатрт пре сто година када је то било планирано, него се уздигосмо и безобразно се борисмо не бисмо ли несмотрено преживели на тако сраман начин служећи се нашим јунаштвом.

Један рече да сте јавили да од тог опроштаја нема ништа, па каза да ће то, уместо вас, вероватно учинити Бог. Извините што смо се ми овом опросту више обрадовали, али бићемо уз њега вечно, па вероватно и онда кад га ви, у коалицији са неким другим, смените мислећи како је то могуће.

Милан Ружић

Тагови:

?>