МИЛАН РУЖИЋ: Бити уз митрополита Амфилохија, значи бити уз Косово

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Кад год „напредни расрби“ желе некога да нападну, а одавно нема повода, онда им митрополит Амфилохије увек послужи као неко на кога се ваља натресати. И никад у томе неће погрешити. Ово не говори толико о неправди, колико говори о томе да је, с обзиром на све ово, митрополит Амфилохије неко кога се они плаше и у коме виде стуб српства и духовности. Дакле, када они нападну, то није напад, већ комплимент.

Сада су нашли за сходно да тврде како је Амфилохије Радовић саставио „политички памфлет“ о Косову и Метохији, тачније, апел за одбрану Косова. Мене интересује како то да је њима уопште стало до тог истог Косова и тога ко шта о њему прича? Зар то није оно Косово кога су се ти „Европејци“ одрицали и признавали као независну државу? Је ли то оно исто Косово за које тврде да никада није ни било српско? Да ли је то исто оно Косово до којег тим људима није стало? Ако је то исто Косово које их се никада није тицало, зашто их се сада тиче?

Видевши да је „унутрашњи дијалог о Косову“ постао „унутрашњи монолог“ Александра Вучића и да је неминовни закључак тог дијалога признање Косова као самосталне државе, хвала Богу да се појавио неко ко има бољи предлог. И није се јавио било ко, већ митрополит Амфилохије који је, а ко је читао знаће, написао више књига о Косову, него што су његови нападачи прочитали уопште! Дакле, никог погоднијег и позванијег и нема да о Косову и Метохији прича од митрополита Амфилохија који је ишао на Косово када је било најтеже, извлачио српске лешеве из рупа, држао опело сваком Србину на којег су набасали, одбијао да скине мантију када је сво монаштво и свештенство ишло у цивилу и задужио то Косово толико да српски народ никада не може да му се одужи. Ко год прича супротно, може бити необавештен, злонамеран или оба заједно, што је најчешћи случај.

Наравно, сада долазимо до тога да тај расрбљени несој потеже старе увреде на рачун митрополита. Сада ће он, врло брзо, постати „Ристо Сотона“, „пуковник УДБЕ“, „великосрпски националиста“, „женомрзац“, „екумениста“ и све оно што су измишљали деценијама не би ли га компромитовали. Све што сам ја изрекао о њему, постоји снимљено и лако је проверљиво, али њима није то уопште важно. Службе дезинформисања раде боље него икада и омиљена мета су им људи којима је стало до Србије, а са њом као њеним неодвојивим делом, и до Косова. Када неистину кажете, или објавите, три пута, онда она постаје истина за онај глупљи део народа.

Да је „Ристо Сотона“ онда би он овој некрсти био идол, као што Сотона и јесте, ако је судити по њиховим узорима, акцијама и опредељењима. Да је женомрзац, баш би му стало да упозорава Српкиње да не абортирају. Да је екумениста, баш би га било брига да свој век проведе у Црној Гори и обнавља православље у земљи која га се одриче. А да је пуковник УДБЕ, баш би ико смео тек тако њиме уста да испира и то јавно говори.

Што се мене тиче, драго ми је што је СПЦ нашла за сходно да је се Косово и Метохија тичу, не само декларативно, већ и желе нешто по том питању и да учине. Ништа природније од тога, јер Косово и Метохија јесу стубови наше вере, нације и идентитета као њиховог производа. И кад се Влада Србије пита за Косово, то је неморално, јер откуд то да се људи, ако их тако можемо назвати, питају за божје? Још ми је драже што је на њеном челу, када причамо о овом апелу, баш митрополит Амфилохије. Најдраже од свега ми је то што то иде на живце онима који кажу да их се Косово не тиче.

Само ми није јасно, зашто Монтенегро уопште жели да се изјашњава о питању Косова или онога о чему говори митрополит Амфилохије? Зар ви нисте признали Косово као независну државу и тако га се одрекли? Тиме сте изгубили свако право гласа!

Нека будем и националиста, шовиниста, хомофоб, затупљени Србин, традиционалиста, заостао и све оно чиме овенчавају Србе који воле своју земљу и нешто за њу чине, све ћу то схватити као комплименте, јер долазе од оних које не можеш да увредиш ничим, јер никад нису били сигурни у то шта су они уопште!

Што се тиче митрополита Амфилохија, нека га Господ поживи да се може још борити, на свој начин, за Србију, за веру и за нацију. Знам да бих ја, ако би ме ико питао, сваког момента нашао за сходно да станем уз њега и његова дела, јер знам њихову и његову вредност. Не да не бих поцрвенео од стида, чиме све ово сматрају ти идиоти, већ бих био препоносан што једном таквом помажем у борби за своју земљу коју издаје како ко хоће, а нико руку да јој пружи да устане. Косово је одувек Србија и ако је то мислио Његош, да останемо само на њему, ко сам ја и ко смо сви ми да порекнемо једног таквог?

ИН4С

Тагови: ,