МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Тишина

ИСКРА на Фејсбуку

Михаило Меденица (фото: in4s.net)

 

Не знам да ли нам више мањка гласа разума или разума тишине?

Гласова је и превише, свакојаких, тешко је више и свој разазнати као свој, али тишина…
Тишине нам мањка.

Народ смо суштине а тумарамо, губимо се и нестајемо претурајући по сметлишту форме, пуког безначаја, у јагми за имањем- немања…
Отуђили смо се од тишине.
Тишину смо поистоветили са ћутањем, но ћутња је немоћ, страх на који пристајемо дајући за њега промисао, мисао, глас који не сведочи да смо тек живи већ да- живимо!

Ћутња је прогон – тишина је величанствено речита.
Стотину са којима имам о чему да се разговарам дајем за једнога с којим имам о чему да тишинам.
Глас разума је апостол разума тишине.

Вапијемо за бољим а не бисмо знали да изустимо шта је то боље?
Тишина је извориште сваке мудрости, претходи јој, није понорница но врело свега за чим трагамо, губећи се већ на првом кораку…
Бити Србин је велика и величанствена тишина.
У беспућу гласова, свакојаких, вазда је Србин налазио те јасле тишине, то казивање безречја и знао је…
Све оно што ми покушавамо да схватимо заправо већ знамо, али смо ћутњу крстили тишином.

Отуда толики страх у нама, слушамо, не чујемо…

Славимо оне што се поштапају језиком, што бичују гласовима, убеђени да се за “великим” речима крију и велики људи, но што су речи веће то их, углавном, гоне мали, мизерни, ништавници који би се у тишини са собом самима закрвили…

Велика је Србинова тишина, све је у њој казано, дато, сачувано и заветовано.
Које је то питање, сумња, мука, тескоба, невоља… којој у тишини нема и одговора и лека?

Од тишине највише страхују ови, сви ови, који нас убеђују да је ћутња темељац на којем ће нам подићи животе, заправо нам подижући крајпуташе…
Робље ћути, слободан човек је господар и послужитељ тишини.
Наивно се надвикујемо с фукаром, то је оно што фукара и хоће, страхују да се не одметнемо у тишину, а у тишини…

Ту је човек са собом.
Где је са собом – ту је са Богом.
Где је са Богом – са људима је.
Где је са људима – ту се тишином куме и братиме.
Велика је и славна Србинова тишина.
Тишина векова, вечности…
Ћутња је прогон – тишина је величанствено речита.
Не страхуј, Србине мој, не дозволи да те прогоне у јаруге ћутње кад су ти међаши на врховима тишине…

Пише: Михаило Меденица

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.