Михаило Меденица: На светковину прекланих вратова рода својег у госте се не иде, Борисе Милошевићу!

ИСКРА на Фејсбуку

Михаило Меденица (фото: in4s.net)

Данима се премишљам да ли и шта да ти напишем, Борисе Милошевићу, не зато што тражим какав ваљани разлог за твоју одлуку да у име Срба присуствујеш усташком пиру- “Олуји”, већ надајући се да ћеш на послетку ипак одустати, но…

Искрено, срећан сам што не разумем ни један од разлога који те је натерао на тако што, јер стајати са крвницима рода свог над јамом као над бунаром жеља- не бих могао па да ми је живот у питању!

И, не, нисам због тога бољи од тебе, већ не умем да праштам толико да могу стајати на ливади што рађа кости рода мојега у снопље и славити жетву…

Хришћанин сам, православац, светосавац, Србин, потомак онолико неожаљених и незнаних гробова, па не бих могао, не бих знао у очима звери тражити човека…

Заправо, не бих ни морао, станем ли уз њега начинио бих га човеком, крв рода мојега с његових руку потекла би порама мојих дланова и…

Шта бих друго био до крвник својега племена..?

Опрости, можда грешим и претерујем, можда верујеш да ћеш на Книнској тврђави, у српскоме Книну, стајати као победни, но веруј- стајаћеш као жртва.

Да, жртва коју славодобитно неће преклати јер учинили су ти страшније зло- натакли на кости рода твојега као на колац!
Јаукнути нећеш, нећеш ни осетити бол а они ће славити још једног обезглављеног Србина, јер некад је глава на пању поносније уздигнута ка небу од оне на врату…

Ништа не осећам до жаљена, драги Борисе!

Ни мржње, нит презира, само жалости док по команди будеш аплаудирао убеђен да то чиниш у име српства и Срба!

Да си тамо како би, кажеш, поручио да је доста ратова и мржње!

Коме?

Онима који само у мржњи постоје и који ће те и тог дана гледати с једнаким презиром а смешкати се јер знају оно што ти не знаш или не желиш да знаш: пристао си да име Србиново носиш као ланце уместо благослова.

Пристао си да ти не пусте ни кап крви већ да је сам источиш над јамама, вртачама, ливадама…

Да живиш крварећи како би ти звери вазда пратле траг а ти живео у лажи да ћеш им у очима видети човека.

Ако на послетку шта и угледаш не радуј се, нису то они у њиховим очима, већ лица рода твојега час пре него што су их…

Очи су у човека огледало душе а у звери- тамница жртава, па истрај гледајући довека себе у њима…

Жао ми те је, Борисе, шта ћеш рећи ноћи кад се из Книна, српскога Книна, вратиш дому?

Довека ћеш бити жртва коју ће поштедети јер од ножа се умире у трену, а од ланаца којима си сам себе оковао- довека!

Бити Србин је благослов!

Једно је непокоран, поносан и с Богом помирен стати пред звери, а нешто сасвим друго стати раме уз њих…

На светковину прекланих вратова рода својег у госте се не иде!

Једноставно не иде, Борисе Милошевићу!

Тамо где су јаме пуне села и заселака – Србину је место уз воштаницу, а не звери мртвијех погледа…

1 коментар

  1. Mikača каже:

    Ko je taj Boris Milošević? Krenuo je mečki na rupu, glavu će mu šutirati, a budala neće ni znati jer će otići bez očiju, oni tu više ne moraju vaditi oči, ja to ne zaboravljam, a vratiće se moji na svoju zemlju, i zaboraviti neće poganu narav sakrivenu iza krsta koji nikad nisu pravo ni videli. Da, platili su zlatom da ne gledaju krstove samo zure u mesto gde su počeli, ni sami ne znaju šta. Ali ostaće ta pustara dobra za migrante. To ćemo im sprovoditi. Ja odmah još danas.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.