МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Часно је звати се Црногорцем, титула је то, духовно племство српства!

Пише: Михаило Меденица

Тачно сте ко кисели краставци огрнути у оне “гаетуше”… Жалосно вас је гледати где запевате о слободи повијени у тај покров Црне Горе!

Не иде, добри моји, да жалите Црну Гору наричући фашистичко “евива Монтенегро”, не иде никако, но јасно је да ваша мука није мањак слободе већ вишак беспамети!

Но, није ни то срамота, није грех бити будала али јесте срамота кад се будалошћу толико подичите да је произведете у идентитет!

Да се разумемо, не смета мени што се не осећате Србима но што се осећате на буњиште…

Имам и фамилије и пријатеља који се пишу Црногорцима али међу нама нема ни капи зле крв јер црногорством су покрили куће, а темељи су им дубоко у српству.

Часно је звати се Црногорцем, титула је то, духовно племство српства.

Црногорац је бранич заветнога неба и земље на пустоме камену.

Барјактар свете тробојке на врховима где ветрови и громови бију о њу и о њу се ломе…

Да сте Црногорци не бисте се ко недоношчад у пелене повијали у срамотне “гаетуше”, јер, рекох, то је покров Црне Горе а ћивот јој је славна и света тробојка за коју и под којој су нам и ђедови и прађедови и толики пре њих стрдали у најчвршћој вери- да је живот вредан док год га имаш за шта вредније од живота дати: славну и светосавну Цру Гору!

Од кога сте то окупирани, аветиње аветне?!

Прелистајте мало пописе становништва у Црној Гори пре Другог светског рата, пре Подгоричке скупштине, много пре 1918. и шта ћете наћ у њима..?

Окупаторе, дабоме, чукунђедове који су се с поносом писали Србима!

Свака је ваша кућа скит и келија свете Српске православне цркве, мајке која је огњишта сачувала за домове, згаришта за трпезе, закоровљена гувна за стожине братства и племена!

Дакле, окупирани сте од сопствених предака, од своје лозе и славе, чинећи све да лозу и славу убирате у папратиштима и омарима…

Ваш бес, та безуман мржња није ништа друг до немоћ да гласно и славно ускликнете ко сте заиста!

Немоћ, јер сте заправо окупирани тескобом постојања које се темељи на порицању!

Затровали су вас мишљу да сте велико и часно- ништа- па како ни од чега сачинити нешто осим корен називајући коровом?!

Ако вам је заиста до тога што сте- помирите се с истином да сте самоникли из корова, али немојте више, кумим вас Богом, запевати о слободи и Црној Гори јер само сте црни и гори, а то вас не чини Црногорцима но недошчадима “гаетуше” и зверским ехом Дрљевића, Лубурића и звери њима налик!

Вредите ваљда више од тога, или жете довека остати таоци улудо проживљених живота?

Запевате о слободи а душама сте сковали себи букагије…

Вапијете за плаветнилом неба из мрака очињег вида…

Лако је бити Монтенегрин, добри моји- ниси ништа па шта год отмеш рачунаш својим.

Будите што су вам и стари били, тешко је, но та тескоба није камен о врату већ крст на леђима, па колико год корацима газили дубоко- нису то ноге оковане у блату, већ трагови у вечности…