Караганов: Комунизам је умро, сада умире либерална демократија

ИСКРА на Фејсбуку

Насловна фотографија: Юрий Смитюк/фотохост-агентство ТАСС

„Запад је у жестокој дефанзиви, период његове доминације се завршава. Уз то, свет је у занимљивој ситуацији: умро је стари комунизам а сад умире демократски либерализам“

У свету је прошло време „или Запад или Русија“, а лишивши западне земље војне надмоћи, Русија је ослободила свет и омогућила државама да саме бирају пут политичког, економског и културног развоја. Као што смо некад Европу ослободили од Наполеоновог и Хитлеровог ропства, сада смо читав свет ослободили од западног ропства, поручује Сергеј Караганов.

Иако ће с администрацијом Џозефа Бајдена у САД доћи на власт људи из деведесетих и двехиљадитих којима је став „или-или“ одавно усађен у главу, истиче руски политиколог Караганов, они морају знати да је свет постао далеко слободнији – а таквим га је учинила Русија.

У интервјуу за Спутњик руски експерт упозорава да ако Американци покушају да намећу и даље позицију „или-или“, и да другим земљама и даље намећу западни јарам, изгубиће још више средњорочно гледано јер је такво понашање, како оцењује, кретање против историје.

Караганов, декан Факултета светске економије и политике на Високој школи економије, оснивач је и почасни председник Президијума Савета за спољну и одбрамбену политику, утицајне организације која окупља око 200 истакнутих политичара, представника пословних кругова и медија. Недавно је објавио чланак у ком истиче да живимо у доба идејног рата и да Запад губи у историјском надметању, а да Русија одавно више није ни тако сиромашна, ни тако неслободна те да више не треба да окреће други образ.

— Запад је у жестокој дефанзиви, период његове доминације се завршава. Уз то, свет је у занимљивој ситуацији: умро је стари комунизам а сад умире демократски либерализам. И формирао се вакуум. Запад покушава да се консолидује, али испоставља се да та демократија не може без непријатеља. И Запад их измишља: претворили су Русију у непријатеља, сад то раде са Кином.

С друге стране, Русија је од времена Хладног рата навикла да се правда. А зашто бисмо то чинили? Ми смо морално у праву, на нашој страни је историјска истина као и будућност. Русија је данас главни извозник мира свуда у свету. Јер видели смо шта се десило кад је због кризе деведесетих година Русија била ослабила,: догодило се, да се не увреде српски пријатељи, колективно силовање Југославије, затим Ирак и серија других агресија. Ми смо све то пресекли и сад се тако нешто више не може догодити.

Како извозити мир у ситуацији кад у фебруару истекне и последњи споразум о контроли наоружања и кад више нема ничег што би обуздало трку у наоружавању?
— Стручњаци за Русију у Сједињеним Државама одлично знају да би било какве непријатељске акције донеле промптну казну. И зато сада рат типа оног у Југославији или Ираку практично није могућ. Друга је ствар што је претња од рата висока зато што је дошло до промена у војно-техничкој сфери па је она постала много нестабилнија.

Сведоци смо и деградације елита, САД су на ивици грађанског рата. То је све веома опасно. И пандемија је изазвала потресе у многим државама. Зато је ратна претња велика али ми остајемо главни извозник мира.

Како видите ситуацију на Балкану, да ли је у току нови рат великих сила на Балкану?
— Не мислим да јесте. Велике силе су сада заокупљене својим проблемима а на списку најопаснијих тачака на којима може да букне рат Балкан заузима десето место. Пре вас су и ситуација на Тајвану и у Јужном кинеском мору, Индија и Пакистан, Иран, Саудијска Арабија, Украјина, Закавказје, најзад ситуација око Турске.

Не видим да је Балкан експлозиван и да би одатле нешто могло да крене. Мада схватам да је ситуација на Балкану нестабилна и Русију то брине.

Кажу да Русији одговара стање замрзнутих проблема на Балкану…
— Онима који тврде да је Русија наводно за замрзнуте конфликте отворено кажемо: НАТО савез је доказао да је агресиван. Што више буде НАТО-а, то ће бити горе по свет.

Могу ли се превладати двоструки аршини у свету и како у таквој ситуацији да решавамо питање Косова?
— Ми у Русији сматрамо да је то питање за вас и да како ви одлучите тако ће и бити. Подржаћемо било коју одлуку Србије. А никад нећемо опростити злу агресију НАТО.

У време те агресије Русија је била слаба и није могла да помогне Југославији. Уколико сада буду јачали притисци на Србију, у којој мери је Русија спремна да стане уз Србију и заштити њене интересе?
— Веома сумњам да би се ико усудио да војно прети Србији. Нажалост, прошлост је таква каква јесте, а сви који су учествовали у организацији интервенције против Југославије и зверском бомбардовању требало би пре или касније да заврше у Хагу. Видећемо, можда ће се то једном и десити.

Неки кажу да је за Русију боље да има више егоистичну политику а не, као што ви кажете, проактивну…
— Не сматрам да ми треба да гурамо нос свуда. Можда је сада, у високо турбулентном свету у ком се све распада и све се покренуло, најразумнија политика меки рационализам који ће се између осталог компензовати офанзивном идејном политиком.

Многи кажу да је Балкан за Русију маргиналан и да на треба да троши снаге на њега. Али чињеница је да је Србија један од поузданих партнера Русије. Како се котира Србија на скали важности за Русију?
— Наравно да Балкан није главни приоритет за политику Русије. Али Србија је пријатељ и ми ћемо је подржавати.

Како видите односе Русије и САД с Бајденом на челу?
— Америка треба да излечи унутрашњи раскол и да се опорави од моралне трауме коју јој је нанео нестанак униполарног света пре 10-15 година. Можда ћемо бити сведоци доста сложене унутрашње ситуације у Америци. Што се тиче наших односа, они ће бити хладни, али се надам да ћемо успети да о макар нечем разговарамо.

Са Трампом нисмо успели да разговарамо ни о чему и зато су односи били најгори од 50-их година. Али ако професионалци у Америци буду размишљали о бар ограниченим мерама сарадње, ми смо на то спремни. Русији није потребна конфронтација, она је потребна само Американцима, пре свега за унутрашње сврхе и да би ублажили погођеност поразом, посебно након тога што су деведесетих година помислили да су победили.

Тврдите да Русија може постати лидер евроазијске породице нормалних, националних и суверених држава, а на Западу кажу – како може да буде лидер ауторитарна држава која трује Наваљног и своје опозиционаре. Шта бисте им рекли?
— О нама причају смешне ствари. Многе наше западне колеге сада крију поглед јер скоро све што Запад прича о Русији је лаж. Друго, ми не намеравамо да постанемо лидер свих, не кажемо – радите као ми. Ми једноставно чинимо свет далеко слободнијим. Нека људи сами бирају свој пут. Запад више не може да их као пре тера да то раде.

Како градити односе између Русије и Европе ако је Европа политички патуљак и ако не може да се руководи својим интересима него интересима преко океана?
— Ми све више преоријентишемо своју трговину на Азију али не желимо да раскидамо са Европом јер она је ипак део нашег идентитета.

Ипак, мене брине што је Европа ушла у институционалну кризу. Сведоци смо да у Европи уместо традиционалних идеологија и идеја и нормалних европских вредности почињу ако не да побеђују, оно да барем споља гледано доминирају неевропске вредности и идеологије. Све оне ствари као што су демократски либерализам, феминизам, климатизам, „Блек лајвс метер“, ЛГБТ нису европске вредности. Нас то брине јер то је криза нама блиске цивилизације. То је токсично и зато ми морамо да размишљамо како да сачувамо у себи најбоље од Европе, а да истовремено не постанемо део те цивилизацијске кризе.

Који ће бити највећи изазов за Русију у 2021. години?
— Биће их много. Највећи изазов свакако ће бити да се не дозволи нагло сиромашење становништва пошто је ситуација са економском кризом изазваном пандемијом засад без решења. У принципу, треба само схватити да ова криза није последња. Гледам у 2021. с извесном бојазни, али видим да огромна криза која је захватила свет неће бити завршена и решена овом актуелном.

Ми смо у хипер-цивилизацијској кризи, јасно је да савремени капитализам више није ефикасан јер је заснован на бескрајном расту потрошње. А нови модел немамо. И зато ће нас сличне кризе пратити неколико деценија док човечанство, надајмо се, не разради нови модел развоја.

 

Аутор Тања Трикић

 

Извор Спутњик, 09. јануар 2021.

standard.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.