KAPLAN BUROVIĆ: POZAJMICE I PLAGIJATI – U vezi etimoloških plagijata Albanaca –

ИСКРА на Фејсбуку

Pozajmice jednog autora od drugog su najobičnija stvar u raznim izdanjima. Kako kod nas, tako i u svetu. Ali civilizovani svet ima običaj da spomene ime autora od koga pozajmljuje bilošto. Šta više, sem imena autora, u fusnoti se donosi i naslov njegovog dela, mesto izdanja, kao i stranica pozajmice, ili – da se izrazimo odgovarajućim terminom – citiranja.

Isključujući neke, kod nas je skoro praksa da se ne spomene ime onoga od koga pozajmljujemo. Posebno kad imamo posla sa nekim tuđim autorom i, na poseban način, kad oni više nisu ni živi. Konstatirali smo da ovakvih pozajmica (znači gde se ne spominju izvori !) čine se od stranih autora i kad su živi. Ovi pozajmljivači sigurno misle da stranci, pošto ne poznaju naš jezik, neće ni saznati ovo.

Ovo je dostiglo vrhunac i prakticira se naročito od nekih albanskih autora, posebno kod Ismaila Kadare. I – vrhunac preko svih vrhunaca – pa i kad su autori živi.

Ja ne znam kako da nazovemo ovo, ovo ponašanje ovih autora. U literaturi je uobičajeno da se nazove plagijat.

Inicijativu da napišem ovaj dopis uzeo sam od članka “Kur Kadare donte t’i vinte Suedisë zjarrin e komunizmit” (Kad je Kadare hteo da postavi vatru komunizma Švedskoj), štampan od njegovog kolege Kastriot Myftaraj (Miftaraj) u listu Tirane SOT, subota 07.05.2005, str. 12, kol. 5, gde doslovno piše:

“Mbiemri “Kadare” është praktikisht i njëjtë me atë të ish liderit komunist hungarez, Kadar. Hungarezët origjinën e lashtë e kanë nga Lindja e Largme, nga areali huno-turk…Në kohën e okupimeve osmane, në Shqipëri u vendosën kolonë turq dhe, duke u nisur nga mbiemri, të tillë duhet të kenë qenë paraardhësit e Kadaresë në Gjirokastër, gjë që duket e sigurt pasi nuk ka asnjë rast që një familje shqiptare e islamizuar të ketë adoptuar si mbiemër një fjalë turke paraislamike” (Prezime „Kadare“ je praktično isto sa onim eks-lidera mađarskog komuniste, Kadar. Mađari svoje drevno poreklo imaju sa Dalekog Istoka, sa areala hunsko-turkog…U vreme osmanskih okupacija, u Albaniji su se nastanili koloni turski i, polazeci od prezimena, takvi treba da su bili prethodnici Kadarea u Ðirokastri, što je izgleda istina, pošto nema nijedan slučaj da je jedna albanska islamizirana porodica adaptirala kao prezime jednu tursku reč.)

Skoro 15 godina ranije, u mom delu FYTYRA E VËRTETË E KADARESË (Pravo lice Kadarea, albansko izdanje, u Ženevi 1992.godine), na str. 70, pišem: „Ismail Kadare…setite se njegove kosmopolitske mladosti i mađarske etimologije njegovog prezimena !“

Na str. 90, kod fusnote 150, piše da na str. 18 dela Ismaila Kadare PESHA E KRYQIT (Težina krsta) – „Kadare je istraživao i sam porodično poreklo i, od otkrića koja je učinio, uzima smelost da ode do Skadra, kod katolika Zef Kadare (Ne slučajno kod katolika !), ali ne i nešto severnije, kod mađarskog katolika Janoš Kadar. Za detaljnije u vezi sa etimologijom patronima KADARE vidite moje delo PATRONIMIJA SHQIPTARE“.

Konkretno, evo što sam napisao tamo, dok sam bio okovan u gvožđa i beton zatvora u Burelju – u Albaniji :

« KADARE.- Ovo je mađarski patronim, setite se samo dobro-poznate mađarske ličnosti Janoš Kadar. Kako kažu vizantijske hronike, u ranom srednjem veku, Mađari su prodrli dolinom Vardara do Ohridskog Jezera, pa i do okoline Soluna i na jug Albanije. Njihovi ostaci su se rasprostrli svuda po Balkanu, gde su im se izgubili tragovi, jer – vremenom – asimilirani su. I u redove vojske Skenderbega bilo je mađarskih dobrovoljaca. Njihove tragove nalazimo kod porodice grada Ðirokastra KADARE, čiji patronim ima isti etimon sa patronimom mađarske istaknute ličnosti Janoš KADAR : Ismail Kadare (1936) – albanski književnik iz Ðirokastre. Ali ovo nije jedini mađarski patronim kod Albanaca. Koliko za primer spomenuću i patronim GERO : Erno Gero – prvi sekretar CK Partije Rada Mađarske godine 1956.i Liri Gero (1926-1944) – narodni heroj albanskog naroda iz grada Fier… »

Ove beleške sam objavio i u verziji na francuskom jeziku mog dela LE VRAI VISAGE D’ISMAIL KADARE, Pariz 2001, str. 302, kao i u srpskom izdanju PRAVO LICE ISMAILA KADARE, Beograd 2001, str. 282.

Ako francusko i srpsko izdanje mogu biti i nepoznata za Kastriota Miftaria, albansko izdanje sigurno mu je dopalo u ruke. Zato bismo rekli da etimologiju ovog albanskog patronima nije otkrio lično on : nema sumnje da ju je pozajmio iz mog dela, koje je jako dobro poznato u Albaniji, iako i perserkutirano. Mislim da je ovo g. Mifzaraj trebao da evidentira.

Što se tiče vezivanja ovog patronima, koje g. Miftari čini sa Turcima i turskim jezikom, mislim da nema pravo. Veza sa Mađarima i mađarskim jezikom, za što nam govori Skadranin Zef Kadare, je evidentnija. Mađari su bili i jesu katolici, dok za Turke ne znamo da su bili ikada katolici, utoliko manje da se koji Turčin preverio u katolika. Što se tiče Albanaca, zna se da su se islamizirali ne samo pravoslavni, već i katolici.

Prisvajanje otkrića drugih, posebno kad ona imaju i naučan karakter, kao u konkretnom slučaju, ne samo što je izraz elementarnog nedostatka korektnosti, uljudnosti, već je i plagijat, delo ovo koje se kažnjava moralno i krivično.

 

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.