ГОДИНА НА ИЗМАКУ: Наставак борбе уместо клонућа и злослућења

Ова година је била година херојске борбе наших лекара и свих других здравствених радника

ЗА 2020. годину се, по често употребљаваној фрази, каже да је то година коју је појела корона. Пандемија ковида 19 даје много основа за овакву оцену, а нарочито онима који су изгубили неког од најближих у овој години или су се сами суочили са овом болешћу и свим последицама које она производи.

Али, нека буде допуштен и известан искошен поглед, као преживелог, на минулу годину. У тој години је у Србију стигла вакцина против ове пошасти и то са две стране света и почела је вакцинација. У рукама нам се налази ефикасно оружје против овог опаког непријатеља. Показало се колико је драгоцена била политика очувања и снажење система јавног државног здравственог система последњих година. Зато се он и одржао упркос ужасном притиску. Изграђене су у рекордном року и две нове ковид-болнице, у Батајници и Крушевцу. Држава је у овој укупној кризи показала драгоцене особине социјалне државе и пронашла средства да обезбеди бесплатно лечење свих оболелих. Концепција афирмације социјалних функција државе доказана је и у огромној финансијској помоћи државе очувању запослености и опстанку великог броја приватних фирми и економије уопште.

Година на измаку је била година херојске борбе наших лекара и свих других здравствених радника. Била је то, и остаће, врхунска демонстрација оданости својој професији, животном позиву лечења људи. О тој натчовечанској преданости сведочи и велики број оболелих и преминулих у редовима наших медицинара.

Економски резултати у години тешке кризе по којима Србија спада у најбоље, или је најбоља, у Европи говоре сами по себи. И очекивања у наредне три године су истоветна. Све у свему српска држава је импоновала својом снагом, способношћу и правовременим реакцијама и интервенцијама.

Својеврсна круна успешних достигнућа је пуштање у рад српског дела гасовода “Балкански ток” који је изграђен у овој години и који је у економском и геополитичком смислу више него драгоцен. Он представља велико упоришно место развоју и знатно повећава важност и значај Србије у свету.

Свете литије у Црној Гори представљају величанствени догађај у историји српског народа и Српске православне цркве. И православља уопште. Оне су биле преломна тачка после које је режим безакоња и насиља над православним верницима и светињама пао на изборима и то у крајње неравноправним условима. На самом крају ове године укинут је у Скупштини Црне Горе и “безакони” и противуставни Закон о слободи вероисповести.

Године 2020. довршен је и величанствени Храм Светог Саве у Београду. Он је једна од најграндиознијих грађевина у православљу и доказ братског односа и непосредне сарадње са руским народом. Завршене су све припреме за постављање споменика оснивачу српске државе Стефану Немањи.

Србија и њен председник Александар Вучић нису подлегли притисцима да сарадњу са Русијом и Владимиром Путином препознају као “малигни и деструктивни утицај Москве”. И својим гласањима у међународним организацијама приликом усвајања разних антируских резолуција и декларација, те неувођењем санкција Русији, Србија је доказала своју принципијелност и бригу за сопствене интересе. Србија се исто тако понашала и када су пред њом били антикинески захтеви и притисци. Остали смо привржени војној неутралности и знатно ојачали српску војску и подигли њен углед. У респектибилним истраживањима 73 одсто грађана Србије је за повратак служења војног рока.

Везе са Републиком Српском су вишеструко ојачане. Баш као и непоколебљива приврженост Дејтонском споразуму. Србија без зазора и без колебања препознаје своју обавезу бриге за српски народ ван својих граница и када је питању Република Српска, као и Црна Гора. Полако се отресамо наметнуте непостојеће кривице о великосрпском хегемонизму. Без зазора се све чешће говори о српском питању у новом кључу и српском свету, те отуда и нове оптужбе и истраге нашег “менталног склопа”. Све чешће се јавно размишља и критички делује мимо наметнутог језика политичке коректности и мимо менталног дефекта у виду насилних симетрија.

Србија је ове двадесете године овог века, уз све притиске и сумње за издају, остала подједнако далеко од признавања независности Косова. Србија је много тога учинила на правој култури сећања афирмишући слободарство и антифашизам српског народа и развијајући поштовање према његовим жртвама. Пружа се и снажан и све ефикаснији отпор организованим покушајима ревизије историје и тежњама да се Србима наметну измишљене кривице. Допринос истини и веродостојним сазнањима о непосредној прошлости представља и процес пред Међународним судом у Хагу пред којим се налазе оптужене вође ОВК на челу са Хашимом Тачијем.

Остало је много тога ван интересовања овог текста. Вероватно је учињена и понека неправда. Намера нам је била да потражимо нека упоришта за наставак борбе и залагања за бољу Србију и да дамо допринос успостављању и јачању победничке парадигме наспрам помодног фатализма, клонућа, малодушности, злослућења и катастрофичности.

Да завршимо речима преосвећеног владике Иринеја Бачког:

“Пред сваким нараштајем су споља другачија искушења и нови задаци, али ниједно искушење не превазилази снаге које су људима одређеног времена дате. И обрнуто: прихватање страха, помисли очајања и колебања у вери паралишу снагу човека, одвлаче му пажњу од најбитнијег и он је, и пре наступајуће ‘катастрофе’ поражен.”

Срећна Нова 2021. година!