Георгије Зотов: БЕСКОМПРОМИСНИ АКУЊИН

Једног дана, Георгије је чуо Бориса Акуњина како каже да му руски језик није слободан, јер га користе људи према којима писац осећа „интензивну негативност“.

Георгије се замислио. Хтео је да избрбља нешто на енглеском да би изразио своје емоције, али се сетио да је то језик који су користили људи који су напали Ирак и Вијетнам, угушили побуне у Индији и истребили читава племена у Африци. Георгије је одлучио да комуницира на шпанском, али се ту одмах јавише приговори – јер је Георгије осећао интензивну негативност према Торквемади и генералу Франку, а тек какву према истребљењу Индијанаца. Георгија је ухватила паника. Како да говори?!

Георгије се није ни трудио да се сети немачког – ту се количина интензивне негативности могла се натоварити у вагоне. Француски је, наравно, требало назвати слободним у име револуције, али се Георгине одмах сетио сузбијања устанака у Алжиру и Вијетнаму, као и милиона убијених у Белгијском Конгу, где су говорили француски. „Јбт!“, узвикнуо је Георгије у себи. „Хоћу ли данас рећи нешто слободно или не?“ Тишина је био одговор. Арапски, због Садама и Асада, никад му није деловао слободно. Персијски такође. Хинду је био потпуно неадекватан због убистава британске деце од стране сипаја. Италијански је сам себе забранио, због Мусолинија и агресије против Етиопије. Георгије се хистерично објашњавао гестикулацијама.

Јапански се није сматрао слободним језиком јер су Јапанци спиздили много Кинеза током Другог светског рата. Кинески је такође био непогодан због догађаја на острву Дамански. Синхалски и тамилски нису долазили у обзир због међусобних зверстава током рата између Тамила и Синхала. Кмерски је био неупотребљив, јер ако је неко интензивно негативан онда је то Пол Пот. Турски је Георгије одмах одбацио због руско-турских ратова. Татарски – па, разумете. На украјинском је говорио Бандера, кога је тешко осумњичити да воли слободу.

Георгије се знојио док је пребирао језике који би одговарали критеријуму слободе љубазног Григорија Шалвовича. Пољски? Ма хајде, тамо су били погроми над Јеврејима. Шведски? За бога милог, јеси ли икада чуо за Тридесетогодишњи рат? Дански? А шта је са сталним покољима током викиншких напада на Енглеску?

Дешавало се нешто страшно. Испоставило се да свака нација има људе према којима је логично осећати интензивну негативност, а онда њихов језик више не делује слободно. Какав хаос.

Након што је све послао дођавола, Георгијe је сео да проучава језик јенисејских Остјака. Они су мали народ, нешто више од 1.000 људи. Георгије се нада да ће моћи да комуницира на њему док о лидерима ових Остјака не пронађу неку прљавштину. Наравно, са интензивном негативношћу.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)