Фјодор Лукјанов: Међуизбори у САД и промена светског поретка

Амерички међуизбори су привукли пажњу широм света, и то сасвим оправдано. Јер, иако утицај Сједињених Америчких Држава на међународна збивања опада, он је и даље знатан, а одлуке америчких бирача имају последице далеко изван граница саме Америке.

Ипак, најзначајнија збивања одвијају се унутар Сједињених Држава, где жестоки политички сукоби одражавају дубоке друштвене и политичке промене. Имиграција, трговина и стабилност међународног поретка свакако су део те слике, али узроци тих процеса у највећој мери леже у унутрашњим приликама у САД.

То је један од парадокса нашег међусобно повезаног света: граница између унутрашње и спољне политике постаје све нејаснија. Ове две сфере никада нису биле потпуно раздвојене, али су суверене државе, нарочито оне велике, некада ипак уживале извесну заштићеност од спољних притисака. Данас је такву раздвојеност готово немогуће очувати, као што ни остатак света више очигледно не може остати заштићен од политичких превирања унутар великих сила. То је једно од трајних наслеђа либералне глобализације, која је обележила раздобље од осамдесетих до друге деценије 21. века.

Завршетак Хладног рата дао је снажан политички подстицај економској међузависности, коју су већ подстицале неолибералне политике водећих западних земаља. У тим земљама распад Совјетског Савеза и социјалистичког блока протумачен је не само као доказ надмоћи тржишне економије већ и као потврда либералне демократије као коначног и универзално важећег модела политичког уређења.

Из тога је проистекло уверење да ће се свет неминовно ујединити око заједничких начела и вредности, те да ће либерални модел, утемељен превасходно на западним искуствима, постати универзалан. Данас се, међутим, та очекивања све више урушавају.

Унутрашњеполитичка збивања, нарочито у земљама које су некада полагале право на то да утврђују универзалне стандарде, доводе до све веће разноликости, уместо до очекиваног приближавања. Односи између Сједињених Америчких Држава и Западне Европе посебно су речит пример тог процеса.

Стари и Нови свет одувек су се знатно разликовали по својим политичким традицијама и културним погледима на свет. Ипак, заједничка борба против комунизма, а потом и заједничка победа у Хладном рату, створиле су политичко партнерство изузетне кохезије. Тај степен јединства данас је све слабији. Штавише, односи између Америке и Западне Европе и сами су постали извор политичких подела на обе стране Атлантика.

Политички естаблишмент тог дела континента отворено исказује симпатије према противницима америчког председника Доналда Трампа и, кад год је то могуће, настоји да им пружи подршку. Истовремено, Трамп и његове присталице нимало не оклевају да се мешају у изборне процесе других земаља, нарочито европских.

Оно што је некада представљано као непоколебљиво партнерство засновано на заједничким вредностима све више обликују супротстављени унутрашњополитички интереси и агенде. Још речитији показатељ тих промена јесте обнављање расправе о самом појму цивилизације на Западу, чему нарочито доприносе представници Трампове администрације.

Током више деценија, појам западне цивилизације, чији корени сежу до античког света, постепено је уступао место дискурсу о универзалним људским вредностима, док су цивилизацијске разлике све чешће сматране превазиђеним, па чак и политички неприхватљивим.

Те наводно универзалне вредности послужиле су као идеолошки темељ геополитичког и културног ширења Запада. Међутим, тежња ка глобалној доминацији имала је своју цену: Запад је постепено напуштао сопствене историјске и културне темеље.

Сада, када се то раздобље ширења приводи крају, питање идентитета поново долази у средиште пажње. Друштва се изнова питају по чему се разликују од других, које традиције желе да очувају и у каквим су политичким и културним коренима утемељена. Ова расправа посебно је интензивна на Западу, али никако није ограничена само на њега.

Оно што је некада представљано као партнерство засновано на заједничким вредностима све више обликују супротстављени унутрашњополитички интереси

Избори све више постају надметање око националног идентитета и супротстављених визија друштва. Разуме се, ти сукоби попримају различите облике у различитим земљама – и управо је у томе суштина: цивилизацијске и историјске разлике имају велики значај.

Жестина политичког надметања и спремност супротстављених табора да прибегну готово свим средствима како би осигурали победу само су показатељи шире трансформације, у чијем се средишту налази једно суштинско питање: како друштва могу да очувају стабилност и обезбеде ефикасно управљање у условима бурних глобалних промена?

Одговор на то питање мање зависи од апстрактних универзалних формула, а знатно више од културних традиција, историјског искуства и особеног идентитета сваке појединачне земље. На крају, ове унутрашње трансформације могле би да имају већи утицај на поредак света који се рађа него промене у војној моћи или геополитичким амбицијама.

Улазимо у раздобље у којем земље остају дубоко међусобно повезане, али истовремено све одлучније настоје да бране сопствене интересе и идентитете. Управо у томе лежи средишња противречност новог међународног поретка. Ниједна земља не може избећи последице политичких збивања у другим деловима света, али свака изнова открива значај сопствене особености.

У таквом свету, сваки велики избори постају међународни догађај. Свидело нам се то или не, сви помно пратимо та збивања, а тај политички спектакл у најмању руку је фасцинантан.

Фјодор Лукјанов је главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“.

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Извор: RT International

Насловна фотографија: Official White House Photo by Joyce Boghosian

БОНУС ВИДЕО: