ФИЛИП РОДИЋ: Марковић и Видојковић у последњој бици Немањиној

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Снимак екрана/Јутјуб

И прецвала ружа више је ружа, него што ће то перуника икада бити – каже изрека.

Тужно је, међутим, видети прецвалу ружу да не носи с достојанством своју “старост”, већ покушава на силу да некако врати стару славу. Исто је и с прецвалим уметницима. Узмимо, на пример, Горана Марковића. Човек који је некоћ правио ремек-дела попут “Мајстори, мајстори”, “Вариола вера” или “Сабирни центар” спао је на снимање пропагандних свињарија у копродукцији са интелектуалним покровитељем ратних злочина Империје Бернар-Анријем Левијем, или антисрпских сомнамбулија попут “Турнеје”. Још је горе када такав уметник себе доведе у ситуацију да своје политичке неистомишљенике прозива вулгарно критикујући њихов физички изглед.

Посвећеном естети сметају и најмања искакања из његове дефиниције лепог попут шалтерске раднице истетовираних обрва, а камоли “наказна скаламерија” и “гомила бесмислено изливеног гвожђа” висине 23 метра која ће се налазити испред бивше железничке станице, па због тога позива колегу редитеља Емира Кустурицу да се од тога дистанцира, јер “иначе, где ће му душа”. Несебично бринући о души Кустурице, уместо о својој, Марковић показује да иако је некада умео да снима добре филмове, појма о души нема. Не губи се душа због подршке некаквом споменику, без обзира на то колико он леп или ружан био. Пре се губи због безрезервне подршке лицемерима и глобалним уништитељима људи (укључујући и оне из његовог сопственог народа), што он ради већ макар тридесет година.

Не знам зашто је Марковићу овај споменик “смешан”, и због чега верује да се њиме “подсмеху и презиру излаже” Стефан Немања, али знам да није то његова брига. Не боли њега подсмех оснивачу српске државе, јер да је тако, не би се он константно подсмевао народу Стефана Немање и не би, између осталог, снимио ужас од филма какав је “Турнеја”. Да се разумемо, није “Турнеја” ужасна због начина на који је снимљена него због своје суштине и поруке коју шаље, баш као што су то и филмови Лени Рифенштал, који су с уметничког гледишта несумњиво савршенији од свих његових, па опет наказни.

Ту долазимо до суштине уметничког дела и споменика – већа и важнија од уметничке вредности је његова морална важност. Споменик се не диже једном човеку због његове лепоте. Споменик се диже због идеје која стоји иза тога, односно човека којем се подиже и леп је колико је лепа и та идеја. Не знам да ли је споменик Александру Великом (Македонском) у Скопљу Марковићу естетски леп, или ружан, али без обзира на то њега грди идеја која стоји иза њега – фалсификовање историје и крађа идентитета. То је оно што га чини рогобатним. Баш као што Марковића ружним или лепим не чини његов физички изглед, него оно што је у њему.

Због тога је мени споменик Стефану Немањи, какав год он био, најлепши на свету и колики год био премали. Иза њега се крију две идеје без којих овог народа не би било, а мислим да смо својим постојањем, ипак, овај свет учинили лепшим и богатијим. Једно је идеја о материјалном, овоземаљском царству, односно држави српског народа, а друго је идеја о нематеријалном, духовном, оноземаљском српству, то јест светосављу. Да ли би било Светог Саве да није било Светог Симеона Мироточивог? Не. Да ли би Свети Сава био велик да то није био и Свети Симеон? Опет не. Да ли би велики били Лазар, Милош, Црни Ђорђе, Пупин, Тесла и многи други? Сумњам. Да ли би, у крајњој линији, своје успехе могли да остваре и Марковић и Кустурица да није било Стефана Немање? Не верујем.

Колико год да Марковић не зна о души, исто толико о рају и паклу не зна његов саборац Марко Видојковић, човек који је умислио да се Буковски постаје тако што се бива безгранично вулгаран и физички запуштен. То биће написало је текст који нисам успео до краја да прочитам не само зато што је врхунски одвратан него и безмерно недуховит и немаштовит. Видојковић, наиме, Стефана Немању у свом “тексту” означеном као “лични став” (?!) смешта у пакао заједно са, ни мање, ни више – Хитлером. Чуди ме да ту нема и Тита.

Ако већ верујемо у рај и пакао, онда верујемо и у Бога, а тешко да би Бог неког човека, упркос свим непочинствима која је за живота могао починити, и који се покајао и замонашио послао у пакао. Још мање је вероватно да би га на земљи прославио учинивши његове мошти нетрулежним и мироточивим. Бог је безгранично милосрдан и милостив, па је једини пакао онај у нама самима и он се преноси и на живот после смрти. Због тога је Видојковићу рај у ствари пакао у којем Свети Симеон свакако није и не може бити. Јер “какве су ти мисли, такав ти је живот”.

standard.rs, Вечерње новости

4 коментара

  1. Neko каже:

    Aleksandar Makedonski je Makedonac, da je Grk, zvao bi se Aleksandar Grcki.
    Posto je Atristotel, ucitelj Aleksandra Makedonskog, dao Grcima ime kada je crtao neke meteroloske karte, to znaci da Grci pod tim imenom u vreme Aleksandra Makedonskog nisu ni postojali.
    Skoro svi evropski narodi posle, pod uticajem Rimskog carstva, Grcku zovu Grcka, ali ne i sami Grci! Na grckom se Grcka kaze Elada (od verovatno Helena, Elena ili na srpskom od Jelena)
    A svi istocni stari narodi i dan-danas: Jevreji, Turci, Jermeni, Indijci, Azeri, Arapi, Siki, Druzi, Persijanci (Iran)…itd., Grke nazivaju Ioni ili neka izvedba od te reci.
    U Makedoniji (koja obuhvata sadasnje tri drzave) do pre 100 godina Grka je bilo prema turskim popisima manje od 10%. U Solunu otprilike toliko.
    Grci su pre stotinjak godina promenili 1536 slovenskih toponima.
    Tako su promenili ime gradica Libanovo u Aigino, gradic gde je ziveo tzv. Grk Zorba (koji je ustvari Aleksis Zorba, sto mu pise na grobu u Skoplju i nije nikakav Grk), sve sa ciljem da se zatre sve sto je slovensko!
    Srbi i Bugari su u Solunu za vreme Turaka imali i svoje nacionalne skole i gimnazije, koje su Grci zatvorili.
    Poznato je i da Makedonci nisu nikada ucestvovali na Olimpijadi, jer su na igrama mogli ucestvovati samo Ionjani (kasnije nazvani Grcima po Aristotelu)
    Spomenik Aleksandru Makedonskom je isto kic, kao i ovaj Stefana Nemanje.
    Veci ili manji, nebitno. Kic je kic. Odudara od okoline, bas kao neboder Beogradjanka, koji je od komunista namerno napravljen da bude visi od Hrama Sv. Save.
    Sad Beogradjanku hoce da prodaju, al nece niko da je kupi. Arhitektonski nefunkcionalni ruzan promasaj.
    Bojim se da ce tako prodavati i Stefana Nemanju za 30-40 godina.. al nece niko hteti da ga kupi.
    Umetnicko delo se ne meri na metar, ni na kilo.

    • Славица каже:

      Читајући коментар Неког, осетила сам тугу и згражање на оволику количину незнања, полуистина и тумачења чињеница. То, да ли неки народи себе називају другим именом, не негира факт да они постоје. Македонци Александра Великог немају нилакве везе са Словенима који су се на балканске просторе доселили неколико векова касније. Несумњива је отимачина и прекрајање историје од стране данашњих македонских Словена који себе промовишу у античке. Упоређивати споменик у Скопљу са спомеником Стефану Немањи је бедно, јадно и срамно. Споменик Стефану Немањи је врхунско уметничко дело. После 50 година биће још једно сведочанство периода националног препорода и освешћења српког народа, волели Ви ову власт или не.

  2. Ljiljana Kuzjak каже:

    Sigurna sam da Emir Kusturica ima dobre i casne namere bilo cega da se lati, jer je on covek nad ljudima! Divni i dragi Emir Kusturica daleko je iznad svih ovih koji uzalud izgovaraju njegovo ime, bilo da ga napadaju ili brane. Slavu na njemu niko nece praviti.,..kako on to jednom lepo rece novinaru Aleksandru Stankovicu.
    Narocito mi se slosilo kad je zamenik gradonacelnika Beograda stao u “ odbranu“ Emira velicanstvenog onim svojim ne narocito dopadljivim glasom i vokabularom „Boze sacuvaj“….Ko veli da se i ja malo ocesem o velikog Kustu.

  3. Нико каже:

    Лупеташ много, и још мислиш да си паметан.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.