Ф. РОДИЋ: Телеком против Шесте флоте

ИСКРА на Фејсбуку

фото: mts.rs

Можда вам наслов овог текста звучи као претеран и једностран, односно као да априори стајемо на страну једног од два учесника сукоба. Да постоји оправдање за поређење „Јунајтед групе“ с ноторном америчком Шестом флотом, а и да постоји чак и могућност да ова борбена група стане иза Јунајтед медије биће вам јасно када прочитате следећи извод из текста недељника Време (данас, иначе, веома блиског овој компанији) из децембра 2014.

„’Медија опсерватори’ открива како је Европска комисија омогућила измене медијских закона у Србији, а Влада Србије беспоговорно прихватила, отворивши тако пут за потенцијално нарушавање медијског плурализма у земљи. Када би новински издавач имао свој киоск, могао би своја издања да ставља напред, а конкурентне наслове скрива позади. Исто би важило и за јавни медијски сервис у Србији. Када би се бавио и дистрибуцијом, могао би да злоупотреби тај свој дистрибутерски положај фаворизовањем властитог програма“, писало је Време под насловом „Балкански Си-Ен-Ен и његов аршин“.

„Из овога произлази да кабловском дистрибутеру/оператеру не би требало дозволити да производи садржај. Међутим, Народна скупштина Србије је 2. августа 2014. године усвојила Закон о електронским медијима и Закон о јавном информисању и медијима који омогућавају дистрибутерима/оператерима да производе садржај и фаворизују властите канале у односу на друге. Као резултат тога, кабловска телевизијска станица Н1, партнер Си-Ен-Ена на Балкану, од 30. октобра 2014. почела je с емитовањем програма путем највећег оператера у регији, СББ / Телемах групе, која је његов власник, а који покрива све земље бивше Југославије“.

„Овде се поставља питање зашто су српски законодавци направили изузетак само за кабловске дистрибутере/оператере.“ Додаје се: „У потрази за одговором, ’Медија опсерватори’ је открио другу, још више узнемирујућу димензију законодавних измена које су омогућиле да Н1 почне с емитовањем програма. Наиме, та димензија указује на то да су људи који раде у Бриселу, у Јединици за односе са Србијом при Генералној дирекцији Европске комисије за проширење, ускладили нацрте закона ове земље са коментарима који су на ту тему добили од великих сила, а који прете да наруше медијски плурализам у земљи.“

Рођење грбавца

Из овог истинитог текста врло јасно произлази да „слободна“, „независна“ и надасве „професионална“ телевизија Н1 и њени власници „Јунајтед медија“, односно „Јунајтед група“ имају такву моћ да могу, по својој вољи и у складу с искључиво својим интересом, да мењају српско законодавство. То потврђује и Време:

„Српске власти су се без поговора повиновале мишљењу Брисела о овом питању, уместо да заштите јавни интерес својих грађана.“ „Медија опсерватори“ је, према писању Времена, навео да је Европска комисија нацрте закона ускладила с коментарима добијеним од „великих сила“. С обзиром на то да је међу водећим људима инвестиционе компаније ККР (тада већинског, а сада једног од власника „Јунајтед групе“) био бивши директор ЦИА Дејвид Петреус (и дан-данас веома утицајан у Сједињеним Државама), није тешко закључити која је једна од тих „великих сила“. Такође, сасвим је очекивано да би, ако је као оруђе у свом рату користио Европску комисију, могао да се послужи и Шестом флотом. Мање или више метафорички.

„Док се власт јавно заклиње у европске вредности, на све начине покушава да спречи постојање слободних медија, овог пута преко уништавања приватне компаније“, вриснуо је Н1 када је „открио“ планове за пословну сарадњу „Телекома“ и „Теленора Србија“. Да ли у европске вредности спадају лобирање и очито снажни притисци којима Влада Србије, како је то писало Време, не сме да се одупре, него их извршава беспоговорно? Да ли у то спада лобирање за нешто што се процењује као апсолутно супротно јавном интересу? Имајући у виду какве су те „европске вредности“, могуће је да је одговор потврдан, али тешко да би ико од људи који се за њих ватрено залажу то јавно и отворено рекао.

Тако се родила телевизија Н1, а што се грбо роди, вријеме не исправи, како је Катонову мисао на српски лепо превео Валтазар Богишић. Док се јавно заклињу у европске вредности, како би то рекли на Н1, раде нешто сасвим друго и то толико очигледно да су учинили баш оно што је Време навело као пример због којег власник медија не треба да буде и власник дистрибутивне мреже, и због чега је Политика морала да распрода своје киоске – да не би своја издања ставила напред, а конкуренцију позади.

На СББ мрежи најистакнутији су канали „Јунајтед групе“ – Н1 је на броју један, а Нова С на броју два, док је Јавни сервис склоњен на треће место. О уређивачкој политици да не говоримо, на њу имају свако право, али је мало ружно што се заклињу у професионализам, а гледају само да задовоље интересе својих газда, што је најочигледније било пре неколико месеци када су због једне критике повели рат против Удружења новинара Србије.

Ко сме, а ко не сме да се удружује?

Занимљиво је, а неки би рекли и лицемерно, да су сарадњу сличну оној коју сада планирају да успоставе „Телеком“ и „Теленор“ имали управо СББ и „Теленор“. „Компаније Теленор и СББ представиле су Суперсет – понуду заједничких погодности за кориснике мобилне и фиксне телефоније, дигиталне телевизије, мобилног и кућног интернета“, гласио је почетак корпорацијске вести о сарадњи из марта 2016. године. Ово удруживање с погодностима које је нудило корисницима јасно је имало за циљ придобијање клијената „Телекома“, било у сегменту мобилне телефоније, било у домену кабловске телевизије.

Као и у случају раније поменутог прошлогодишњег сукоба, и овде се један пословни рат представља као политички сукоб „добрих“ и „лоших“ момака, односно као борба за слободу медија. Државна компанија „Телеком“ јавности се путем „слободних“ и „професионалних“ медија, што само бране интересе својих власника, представља као извор зла који не само да пљачка грађане Србије него жели и да им угаси светло које представља „независно“ извештавање њихових медија, у првом реду Н1 и Нова С.

„На делу је покушај удруживања приватне компаније ’Теленор’ и државног ’Телекома’ како би из Србије истерале трећу приватну компанију СББ, и то не због профита него због одржавања рејтинга ’партије и братије’“, оценила је за Н1 Мариника Тепић, заборављајући како су се за рачун „партије и братије“, само неке друге, мењали закони донети у партнерству с ЕУ. „Ако се тај план, далеко било, оствари, остаћемо без СББ као извора финансирања телевизија Н1 и Нова С, што је једнако њиховом непостојању, а за мене је то апсолутно алармантно“, изјавила је Тепићева за Н1 додајући да би се тако од „Србије направио Вучићев тамни вилајет“. А Н1 и Нова С су светионици којима је јавни интерес испред свега.

Интересантно је у том контексту подсетити да је СББ до 2003. потпуно бесплатно користио државне ресурсе, односно ресурсе „Телекома“, а од те године уз симболичну накнаду. На ово је пре неког времена указао и бивши функционер ЛДП-а Зоран Остојић оценивши да је на тај начин „изузетно профитабилно тржиште препуштено приватном сектору и директном конкуренту“. Када корисник „повластица“ нисте више ви, мења вам се диоптрија којом посматрате ствари.

Дуго се већ води свеобухватна кампања против „Телекома“ у којој поред „Јунајтед групе“ учествују и опозициони лидери либералног усмерења попут Маринике Тепић, али и они национално оријентисани који, како се чини, више мрзе Вучића, него што воле Србију. У том контексту је својевремено и редитељ Горан Марковић писао како је у знак отпора „окупатору“ прекинуо свој уговор с „Телекомом“ и прешао на једног другог мобилног оператера. Питање је само који му је био мање окупациони у то време од овог државног, онај аустријски, или онај норвешки, односно чешки.

Тешко је разумети да иједном грађанину ове земље, осим оним запосленим у дотичној приватној компанији, дражи и ближи може бити један страни капиталиста и његов интерес од оног домаћег, државног. Заборавља се да је „Телеком“ постојао и пре Вучића и његовог режима, и пре Тадића и његовог режима, и за време Коштунице и за време Милошевића, а највероватније ће постојати и убудуће. Баш као што је то случај и с државом Србијом коју не волимо у односу на то ко је на власти, него без обзира на то. Власт је смењива, што смо у прошлости већ више пута видели, а држава и није, макар за већину грађана ове земље.

Извесно је да у овом случају постоје и основи за оптужбе које „Јунајтед група“ износи у јавност, пре свега да се ради (и) о политичким мотивима, а не само пословним. Али и ако је то истина, с обзиром на своју прошлост, опет пуцају себи у колена. Ако су у периоду пре 2014. били довољно јаки да излобирају у Европској комисији уз помоћ „светских сила“ измену домаћег законодавства и да га наметну српским властима на „беспоговорно прихватање“ упркос томе што је оно било у супротности с јавним интересом, шта нам говори садашња ситуација? Да се садашња власт више не повинује беспоговорно притисцима „великих сила“?

Можда. Да су јој сада важнији интереси јавности, него мултинационалних корпорација? Можда и то. Да су се интереси „партије и братије“ у овом случају поклопили с јавним интересом? Могуће је. Развој државне компаније је свакако јавни интерес. Јавнији од развоја једне приватне и стране. А „Јунајтед група“ је већ затражила „заштиту Шесте флоте“.

 

Аутор Филип Родић

standard.rs, Печат

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.