ЕУ ПАКУЈЕ НОВЕ ЗАХТЕВЕ СРБИЈИ: Затварање руског центра у Нишу, излазак из споразума о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном

Јасно је да је реализација планова ЕУ способна да подрије руско-српску енергетску сарадњу, не предлажући Србима исто тако угодне замене.

Према подацима независних српских извора, ЕУ ће у скорије време предочити Београду нови пакет захтева, од чијег ће испуњења наводно зависити одобравање кандидатуре за приступање Србије Европској унији. Поред тачке о нормализацији односа са Косовом, која је постала већ традиционална, овде улази и захтев за апсолутну подршку јединственој царинској тарифи са ЕУ, излазак из Споразума о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, заокрет у трговинским односима са Индијом и Кином, затварање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу и анулирање статуса посматрача Србије при ОДКБ.

САД и ЕУ морају се супротставити „растућем руско-кинеском утицају у Србији“, изјавио је у вези с тим бивши амерички амбасадор Камерон Мантер. А, према речима америчког сенатора Рона Џонсона, дипломатски имунитет сарадника Руско-српског хуманитарног центра „негативно“ утиче на српску економију и ограничава доток страних инвестиција.

Сарадња са Русијом и Кином у политичкој и трговинско-економској области, свих последњих година је представљало главни ослонац који је омогућавао спољној политици Србије да сачува баланс, узимајући у обзир то да су још два ослонца САД и ЕУ. Слична конструкција је први пут била презентована од стране председника Бориса Тадића и све ово време је у целини подржавана напорима Београда.

У свом телефонском разговору са председником Русије Владимиром Путином његов српски колега Александар Вучић размотрио је, према његовим сопственим речима, „важне теме за билатералне односе Србије и Русије“ и сабеседници су се договорили да наставе рад по питању проширења билатералне сарадње „у свим областима“.

Нешто раније се Александар Вучић (у августу текуће године) отворено пожалио у интервјуу српским медијима да западне „велике државе“ врше притисак на Србију због њених све ближих односа са Русијом.

Међутим, изгледа да ће Београд ипак морати ревидирати конструкцију спољнополитичких ослонаца. И, у вези с тим, српска влада ће морати проанализирати реалну тежину и значај подршке коју је земља добила и даље добија од Русије по питању обезбеђења и јачања својих национално-државних интереса.

Кад се то примени на Русију и руско-српске везе, слична анализа извршила је Руска академија народне уметности и државне службе Министарства финансија Русије и Организације за економску сарадњу и развој. Ако генерализујемо податке који су изнети, онда ће место Србије у структури међународне помоћи коју пружа Русија бити приоритетно.

Посебно у периоду 2001-2016. године финансијска помоћ Београду по линији средстава издвојених за дате потребе из руског федералног буџета, износио 2,34 одсто њиховог укупног обима. По том показатељу Србија заузима пето место међу земљама примаоцима руске помоћи, одмах иза Киргизије, Кубе, КНДР и Никарагве. Овде би требало још узети у обзир да су у структури руске помоћи Киргизији укључени такође и улагања Москве у оснивачки капитал Руско-Киргиског фонда развоја.

Поред тога, важан фактор представљају посматрања у последњем десетлећу постојаног раста расхода Русије за помоћ страним и међународним организацијама. Ако су 2005. године они износили 101,3 милиона долара, то је у 2015. години 1,16 милијарди долара. У 2016. години било је забележено одређено снижење – до 1,02 милијарди долара, међутим, стручњаци Центра за истраживање међународне трговине и државних служби не сматрају то скраћењем, а „стабилизација“ овог показатеља повезана је у том смислу са буџетском консолидацијом.

Међутим, даљи развој руско-српске сарадње – у том смислу и у финансијско-економској области – налази се под јаким утицајем политичких ризика. И главни од сличних ризика представља очигледна тежња руководства саме Србије да изабере приоритетни правац оријентације ка ЕУ са свим негативним последицама које из тога произилазе у односу на друге спољнополитичке векторе.

То се тиче чак и енергетске сфере – у којој, рекло би се, тесна узајамна повезаност Србије и Русије не сме да се подвргне сумњи. Ипак, према подацима из извора Београда и Атине, у овом тренутку се између Србије и Грчке воде тихи преговори о укључењу српске стране у пројекту изградње терминала за прихватање течног гаса у луци Александрополис.

Према прелиминарним подацима, Србија може добити 20 одсто акција будућег терминала – исто колико и енергетске компаније Грчке и Бугарске. Остатак ће припасти приватним играчима. На 17. километру од Александропулоса грчка страна жели да изгради фабрику регасификације течног гаса од кога ће даље кренути цеви предвиђене за транспорт обичног гаса по маршрути Комотини – Стара Загора – Димитровград – Ниш.

Но то су рачунице Србије, Грчке и Бугарске. Планови Европске комисије, која се одмах заинтересовала за пројекат , простиру се још даље – до Румуније, Мађарске, па чак и Украјине, куда би, према мислима Брисела, и требало у коначном рачуну да прође гас из Александруполиса.

И, ето, последња околност приморава нас да оценимо поменути пројекат као елемент глобалних геополитичких антируских игара, у које ЕУ намерава да увуче и Србију и који ће по њене грађане имати конкретне социјално-економске губитке, јер ће управо становништво платити отказ од предложене схеме испоруке гаса из Русије.

Уговор који је у овом тренутку на снази на увоз руског гаса у Србију био је потписан 2013. године и потписан је на десет година. Међутим, испоруке руског гаса у Србију расту. Током 2016. године ПАО Газпром је испоручио Србији 1,75 милијарди кубних метара гаса, што је за 4,3 одсто више него у 2015. години.

Током 2015. Газпром и компанија Србијагас потписали су Меморандум о узајамном схватању за развој узајамног схватања у области чувања гаса, горива за моторе и малотонажног течног гаса. А већ у јуну 2017. године две стране потписале су Меморандум о узајамној помоћи који предвиђа припрему техничког и финансијско-економског заснивања пројекта проширења складишта гаса Банатски Двор.

Као што је то било истакнуто током радног сусрета председника управе ПАО Газпром Алексеја Милера и министра рударства и енергетике Србије Александра Антића, одржаног 3. октобра у Москви, у чијем резултату је девет месеци текуће године обим испорука руског гаса у Србију доведен на 31,7 одсто и превазилази одговарајуће показатеље за јануар-септембар 2016. године.

Две стране су такође размотриле перспективе реализације „путне карте“ коју су потписали Газпром и Министарство рударства и енергетике Србије у јулу текуће године и предвиђа конкретне догађаје усмерене на реализацију плана развоја гасно транспортног система Србије.

Јасно је да је реализација планова ЕУ – који исходи из тога да би Србија финансирала „улагање“ у пројекат који треба да обезбеди гасом Украјину – способна да подрије руско-српску енергетску сарадњу, не предлажући Србима исто тако угодне замене. Међутим, све то се у пуној мери односи и на друге области, у којима се остварује притисак на Београд од стране САД и ЕУ.