Ендру Корибко: Зашто Украјина хоће рат

ИСКРА на Фејсбуку

Извор: One World

Украјина жели рат из својих разлога, али не би имала шансе да га изазове без америчке подршке, нарочито од  Бајденове породице. Нико други, понајмање Русија, не жели разбуктавање још једног сукоба

(One World, 8. 4. 2021)

Читав свијет без даха ишчекује хоће ли Украјина и Русија заратити око Донбаса, како се многи прибојавају на основу скорашњих дешавања. Раније сам поставио питање јесу ли вакцине прави разлог најскорије дестабилизације у Донбасу, истичући велики стратешки интерес САД да испровоцирају кризу која би Европску унију ставила под политички притисак без преседана да одустане од куповине руске вакцине Спутњик Ве, коју неке њене главне чланице тренутно разматрају, али осим ове сразмјерно ниже стратешке разине постоје и други разлози.

Украјина хоће рат с Русијом усљед комбинације унутрашњих и спољних чинилаца, укључујући жељу њене елите да скрене пажњу с унутрашње кризе. То подразумијева излагање све популарније опозиције учесталом лову на вјештице, привлачење хитне финансијске помоћи са Запада ради опоравка све слабије привреде, а можда и потребу да постану довољно важни Западу да коначно добију пријеко потребне вакцине које су раније необјашњиво одбили. Не може се занемарити ни јак утицај ултранационалистичких, односно фашистичких паравојних скупина.

На спољнополитичком терену, САД, разумије се, настоје да праве проблеме Русији како год и гдје год могу. У тренутним околностима, сваки трајнији рат у Донбасу теоретски би изложио Русију додатним финансијским издацима, поред осталих политичких посљедица попут његовог коришћења као изговора за увођење нових санкција. У ширем смислу, САД се можда надају да сукоб који можда покушавају да испровоцирају могу представити на начин који им одговара ради вршења притиска на Њемачку да се повуче из уговора о гасоводу Сјеверни ток 2, ма колико то тренутно имало слабе изгледе на успјех.

Успију ли САД разбуктати сукоб, једини који би од њега евентуално профитирали били би украјинска политичка елита и њени инострани покровитељи, али и то би био мач с двије оштрице буду ли украјинске оружане снаге и њихове ултранационалистичке, односно фашистичке паравојске потучене на бојном пољу. Суочен с таквим вјероватним развојем догађаја, Кијев би могао хитно затражити помоћ НАТО, али остаје нејасно да ли би она стигла, и ако би – докле би ишла и да ли би се упуштала у борбе с Русији наклоњеним побуњеницима а можда чак и самом Русијом, буде ли она интервенисала ради заштите својих граница и држављана.

Досад је једино извјесно да Украјина хоће рат. То доказују не само горе наведени аргументи, већ и предлог њеног главног преговарача за Донбас да се преговори из Минска премјесте у Пољску, и поред њене неспорне пристрасности по овом питању, као знак да Кијеву није стало до мирног рјешења, што је већ одавно очигледно свим објективним посматрачима, јер управо сама украјинска влада одбија пуну примјену договора из Минска.

Русији наклоњени побуњеници и истоимена сусједна држава која их политички (по неким спорним извјештајима и војно) подржава одавно позивају Кијев да Донбасу дâ специјални статус који је украјинска влада претходно прихватила као резултат договора уз Минска. САД непрестано врше притисак на Украјину да не примјењује обећане политичке реформе да би је задржале као чир хибридног рата на руској граници, који би наставио да прогресивно изједа њене легитимне безбједносне интересе до – евентуалне споља подстакнуте – ескалације у стратешком тренутку попут садашњег.

Украјинске провокације против Донбаса, на које их подстичу САД, почеле су управо сада усљед успјеха руске „вакциналне дипломатије“ са ЕУ, скорог завршетка Сјеверног тока 2, низа унутрашњополитичких криза у Украјини, али и Бајденовог доласка на власт. Предсједник и његова породица су, према извјештајима, одавно укључени у корупционашке афере с Украјином, због чега имају непосредан интерес да јој пруже војну подршку, без обзира на евентуална ранија обећања других америчких званичника. То би могло представљати опасност и за Русију, пошто би Бајден могао учинити незамисливо шаљући у најгорем случају америчке борбене јединице у источну Украјину.

Украјина, дакле, жели рат из својих разлога, али не би имала ни најмање шансе да га изазове без америчке подршке, нарочито од Бајденове породице. Нико други, понајмање Русија, не жели разбуктавање још једног сукоба у источној Украјини, али ће Москва бранити своје легитимне безбједносне интересе у погледу својих граница и безбједности својих држављана у Донбасу дође ли до наглог погоршања ситуације. Грозничаво стремећи рату, Кијев стога ризикује да отвори Пандорину кутију, усљед чега би могло доћи до потпуног слома Украјине, и без сукоба САД и Русије.

С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.