Ендрју Деј: Да ли Трампов обрт отвара пут ка миру у Украјини?

Рат у Ирану могао би помоћи да се оконча рат између Русије и Украјине. А рат између Русије и Украјине могао би помоћи да се оконча рат у Ирану. Међутим, да би се то догодило, саветници Доналда Трампа морају добро да одиграју своје карте.

Председник Трамп је истовремено и изузетно независан од својих политичких саветника и изузетно зависан од њих. „Независан“ у смислу да велике одлуке доноси импулсивно, често занемарујући мудре савете. „Зависан“ зато што Трампова непредвидива природа гарантује да ће политички успеси бити ретки, осим ако Бела кућа његове импулсе не преточи у кохерентну стратегију.

Трамп у последње време делује посебно непредвидиво. У два недавна случаја – отказивање планираног преноса егзекуције уживо и отпуштању нове портпаролке Беле куће – кључни људи из Трамповог окружења гурнули су председника, склоног политичким торнадима, право у фијаско. Министар одбране Пит Хегсет хвалио се да ће јавност моћи да гледа погубљење пред стрељачким стројем, да би се јавност – сасвим очекивано – томе успротивила. Истовремено, Натали Харп, особа од Трамповог посебног поверења, заложила се за именовање Кејти Захарије за портпаролку, али се она показала прилично неприбраном пред „стрељачким стројем“ новинара.

Повлачење ранијих ставова било је посрамљујуће, али политички целисходно, што указује на то да је Трамп осетљив на расположење јавности уочи новембарских избора за Конгрес на половини председничког мандата. Обично нисам склон оптимизму када је реч о спољној политици у другом Трамповом мандату, али ево једне могућности: појачана осетљивост Трампа на расположење јавности могла би да доведе до решавања две највеће спољнополитичке кризе његовог другог мандата. Под условом да званичници његове администрације пронађу начин да његове импулсивне реакције усмере у конструктивном правцу.

Мировни пут

Много се писало о опасним војним спонама између сукоба у Украјини и Ирану, као и о ризику од избијања Трећег светског рата. Међутим, економске и дипломатске везе између ова два рата отварају нове могућности за успостављање мира.

Изузетно непопуларан рат у Ирану, помало неочекиваним путем, на крају је гурнуо Трампа ка дипломатском приближавању Русији. Иран наставља да омета пловидбу кроз Ормуски мореуз, што доводи до раста цена горива на бензинским пумпама и смањује Трампову толеранцију према украјинским нападима на руске рафинерије нафте. Раније овог месеца Трамп је не само постигао договор са руским председником Владимиром Путином о увозу руског дизела – у покушају да стабилизује нафтна тржишта – већ је и позвао украјинског председника Зеленског да обустави нападе на рафинерије.

Услед размирица са Зеленским које су потом избиле, Трампово политичко клатно наставило је да се помера у Путинову корист. Трамп је привремено обуставио примену нових санкција Русији које је усвојио Конгрес, док је Зеленски изјавио да су Сједињене Државе обуставиле размену обавештајних података са Украјином, укључујући и рана упозорења о балистичким ракетним нападима. У међувремену, Украјина је остала без муниције коју су јој раније давале Сједињене Државе, а која јој је неопходна за одбрану од таквих напада, док Пентагон одлаже нове испоруке система „Патриот“.

Нема сумње да је реч о суморном развоју догађаја за Украјину. У понедељак је Зеленски објавио да је у руском нападу на један парк погинуло неколико цивила, међу којима и једногодишња девојчица. Украјинци су описивали додатни ужас који изазивају напади балистичким ракетама када сирене за ваздушну опасност не упозоре цивиле да потраже склониште.

Ипак, безбедносна ситуација у Украјини постајала је све тежа и пре него што се Трамп окренуо против Зеленског. Руски напади на Кијев и друге насељене центре интензивирају се већ месецима, док је рат у Ирану исцрпео светске залихе пресретачких ракета.

Осим тога, Бела кућа не настоји само да Украјинцима зада још један ударац. Трампови специјални изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер поручили су Кијеву да је договор о дизелу део настојања да се Путин „омекша“ и покрену мировни преговори. Ту поруку су јавно поновили и сам Трамп и амерички министар енергетике Крис Рајт.

Таква замисао није нимало бесмислена. Стратегија притиска на Путина углавном га је наводила да се још чвршће држи својих позиција и узвраћа све жешће, уместо да попусти. Увођењем одређених подстицаја у ту стратегију, Вашингтон има веће изгледе да обнови поверење и приволи Москву да се врати за преговарачки сто.

Заиста, током истог телефонског разговора, деветог октобра, у којем су Трамп и Путин утаначили договор о дизелу, руски лидер предложио је тројне руско-америчко-кинеске разговоре о мировном решењу за Украјину. Та идеја је додатно добила на тежини ове недеље.

Улога Европе

Наравно, Зеленски би више волео да Украјина и њени европски партнери имају своје место за преговарачким столом, али у свему овоме постоји и једна повољна околност за њега. Лидерима који током више година рата окупљају нацију око заједничког циља може бити тешко да на крају прихвате договорено решење, јер оно од слабије стране захтева болне уступке. Ако Трамп преузме улогу негативца и изврши притисак на Зеленског да прихвати тежак мир уместо да настави стравичан рат, украјински лидер имаће више политичког простора да такав споразум оправда пред својом јавношћу.

Европљани би, такође, волели да управо они буду ти који ће водити преговоре са Путином, али и то је новина коју је донела најновија Трампова промена расположења

Европљани би, такође, волели да управо они буду ти који ће водити преговоре са Путином, али и то је новина коју је донела најновија Трампова промена расположења. У претходним приликама, када би се Трамп окретао против Украјине, европски лидери покретали су готово понизне дипломатске офанзиве не би ли га придобили и вратили на своју страну.

Овога пута, међутим, то није случај. „У европским престоницама све је раширеније уверење да лидери континента више не могу да прихвате ситуацију у којој само Американци разговарају с Путином“, пише Гидеон Рахман у Фајненшел тајмсу. „Канали комуникације с Русима већ су отворени, а до разговора европских лидера с Путином могло би да дође ускоро.“

Све ово указује на то да Трампов нови заокрет против Зеленског, иако подстакнут краткорочним политичким прорачунима у вези с ратом у Ирану, поново покреће дипломатију о руско-украјинском сукобу. А ако се мало боље погледа, постаје јасно да би овај тек започети дипломатски процес, уколико се њиме буде одговорно управљало, могао да заокружи читаву причу и повећа изгледе за садржајне мировне преговоре с Ираном.

Током телефонског разговора деветог октобра, Путин је Трампу изнео предлог за постизање мира у Ирану. А овог понедељка руски министар спољних послова Сергеј Лавров допутовао је у Техеран на разговоре с највишим иранским званичницима. Била је то његова прва посета тој земљи од почетка рата. У саопштењу руске владе наводи се да су разговори били усредсређени на јачање безбедносног партнерства двеју земаља, али је истовремено истакнута и спремност Москве да „допринесе проналажењу решења за ситуацију у вези с Ираном“.

И овога пута, чини се да је читав низ догађаја покренула Трампова забринутост због цена бензина, а не било каква приврженост промишљеној и далековидој државничкој политици. Па ипак, његов најновији заокрет отворио је дипломатску прилику коју би званичници Беле куће требало да искористе.

Ендрју Деј је доктор политичких наука и уредник листа „The American Conservative“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: The American Conservative

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: president.gov.ua

БОНУС ВИДЕО: