ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: Запад је пустио Мила низ воду

ИСКРА на Фејсбуку

Мило Ђукановић (фото: Standard.rs/ Саво Прелевић/AFP via Getty Images)

Најпре је дан пред изборе објављена серија текстова у западним медијима, у којима је Мило више критикован него за претходне три деценије. Обнародована је и одавно позната ствар: власт побеђује захваљујући фантомским бирачима. Наводи се цифра од цирка 40 хиљада људи, што је на уобичајену излазност око 10 посто, а можда их је и више.

Затим је на дан избора, делом због велике излазности у првим сатима гласања, али и због спољног притиска спречен сваки покушај неког новог „државног удара“ како би се Мило спасио на идентичан начин као и пре четири године. На фантомске бираче су зажмурили, даље од тога нису желели. Потом је у изборној ноћи натеран да призна резултате, иако је из штаба ДПС-а у 21 час саопштено да са традиционалним партнерима имају сигурну већину. Након избора ДПС је опет натеран на повлачење, само је овога пута то био деманти да организују митинг у Подгорици.

Напослетку, рафинираним дипломатским језиком Жозеп Борел и Оливер Вархеји су у званичној поруци саопштили да ЕУ са Милом више нема ништа. У изјави се указује на „неопходност укључивања актера и институција у транспарентан, одлучан и инклузиван дијалог о примени препорука како би се решили дугогодишњи изборни недостаци уочи следећих избора“ и да се месеци пред нама „морају искористити за продубљивање и убрзавање политичких и економских реформи, посебно у области владавине права“.

Ем знају како су спровођене изборне крађе претходних година (Славко Перовић је својевремено рекао да се Милу овај модел осладио на референдуму, када је први пут примењен како би се намакла већина од 55 одсто), ем је став да са Ђукановићем нема владавине права, самим тим ни испуњавања фамозних поглавља.

РАЗЛИЧИТИ СЦЕНАРИЈИ
Једноставно, Мило је након две деценије из статуса кооперативног стабилократе пребачен у категорију проблематичних локалних кабадахија. Постао је превелико оптерећење – хомогенизовао је опозицију, пробудио историјско памћење и угрозио пројекат на ком се у разним кухињама радило четврт века, а који ионако бејаше на климавим ногама. Наравно, нико сада неће признати да је и у последњу епизоду тог пројекта, посвећену изградњи „црногорске цркве“, Мило погуран са истих адреса. Победа има сто очева, пораз само једног кривца.

Ипак, са друге стране, исто као што је јасно да је Мило пуштен низ воду, белодано је и да се он са тим не може помирити. А и како би након тридесет година власти. „Свака љубав током времена бледи, само љубав према власти јача.“ То је бољка свих лидера који дуго трају. Отуда и идеја о кохабитацији делује као фантазмагорија. Упркос поређењима из Хрватске (Пленковић — Милановић) и Србије (Коштуница — Тадић).

Са једне стране, ту је креативно тумачење како мандат најпре мора понудити листи са највећим бројем гласова (дакле – ДПС-у), а затим се то може продужити на 90 дана, завршити неуспехом и на крају довести до расписивања нових парламентарних избора почетком 2021. године. Уз то се очекује и победа Бајдена на америчким председничким изборима. Овакав сценарио је тешко замислив. Не само зато што Бајден много греши, већ и због тога што је Мило „први трепнуо“. Натеран је на одустајање од неколико кључних акција, тај процес је сада иреверзибилан. Такође, фалсификовање изборне воље грађана није прихватљиво никоме у Вашингтону и Бриселу пошто им то потпуно квари рачуницу у Белорусији. Стајући уз Милове марифетлуке додавали би муницију директно Лукашенку.

Са друге стране, могуће су разне провокације у циљу приказивања како се „Црна Гора враћа у деведесете“. У пројектованом хаосу и индукованим сукобљавањима Мило би се приказао као једини фактор стабилности. Међутим, и овакав приступ је фелеричан. Опет, не само зато што су лидери три опозиционе листе ово препознали и око тога до сада нису правили грешке, већ и што је цена висока, па и превисока за све међународне актере. Прво, ко зна где све то може завршити. Друго, што се „западних инфлуенсера“ тиче, они јесу Мила означили за „део проблема“, али неки нови, реформисани и декриминализовани ДПС за њих у перспективи чини „део решења“.

Биће избора и гласања и након Мила, биће глобалних и регионалних сучељавања, нових изазова и претњи, самим тим и многих престројавања у политичком животу Црне Горе. Покушај мобилисања партије за очување једне фотеље на крају ће довести до уништења целокупне страначке инфраструктуре. Бранити пропалу ствар кроз изазивање нереда има крупне последице.

ШТА С МИЛОМ?
Скандалозно постизборно саопштење ДПС-а, у ком се за пораз окривљују сви, од Београда до ЕУ и НАТО (то је она „међународна заједница“ која није бранила Мила од „литијаша“), управо потврђује да је председник спреман да до краја жртвује оно што му је преостало пре но што остане сам. Са Милом може низ воду отпливати и ДПС, а са тим и политика коју су баштинили. Проблем је што су са политичког Запада зарад стварања те баштине много уложили, и сада не би да им пропада инвестиција и године труда.

Дакле, маневарски простор за било какво „извлачење“ остаје преузак. Свакако и због тога што сам Мило никакве излазне стратегије није смишљао, нити када је доносио спорни закон, нити када је расписивао изборе. Ваљда је очекивао да ће га, по обичају, спонзори и ментори сачувати. У овим околностима, практично, једина одржива алтернатива јесте тражење гаранције за пензионерске дане, негде на непознатој локацији, далеко од политике. Да остави на миру и регион, и Црну Гору, на крају и ДПС.

Тешко је прогнозирати и да ли је он на то спреман, али још и више да ли постоји спремност за тако нешто код оних који су власни да гаранције потпишу. Јер, наратив о Милу сада се потпуно мења – и у Вашингтону, и у Бриселу. Да тражи тако нешто од Москве, било би схваћено као шала.

У сваком случају, избори су почетак политичке транзиције у Црној Гори. Тај процес се неће одиграти брзо и без проблема како замишљају гласачи дојучерашње опозиције, али неће ни трајати у недоглед како то мисле поборници досадашње власти. Јер, напослетку, обрни-окрени, он ће се свести само на једно питање: шта са Милом? Што пре уследи одговор биће лакше свима. И у Црној Гори и у региону.

Запад је пустио Мила низ воду, сада треба да се изјасни шта ће са њим!? У супротном, ако одговора не буде у разумном року, последице ће бити веће.

standard.rs, Спутњик

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.