ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: Као што је Немачка победила под Стаљинградом, тако и Украјина побеђује на свим фронтовима

© Sputnik / РИА Новости

И док су совјетске снаге опкољавале армију Фридриха Паулуса, најављујући под Стаљинградом промену тока целокупног Другог светског рата, по београдским сокацима лепљени су плакати са натписом „Немачка побеђује на свим фронтовима“.
Наставило се и након Стаљинграда, како закључује Александар Стојановић (у монографији „Колаборационистичка штампа у Србији 1941 – 1944“), све до позног лета 1944. године чланци на ту тему штампани су и у гласилу „Ново време“, где се, ако не о немачким победама, онда писало о „пружању жестоког отпора” и „стратешком скраћивању фронта”.
Пропаганда је важно средство политике. Линда Сен и Сајмон Мур у занимљивом истраживању о погледу Бизмарка на односе са јавношћу наводе и да су неке савремене технике коришћене још од стране „гвозденог канцелара“, у другој половини девентаестог века.

Украјина „побеђује“ у Западним медијима

Медији јесу моћно средство. Како је време пролазило постајали су све моћнијe. Зато се често заборави да њихова злоупотреба може бити контрапродуктивна. Лоше процене су једно, системско ширење нереалне слике стварности нешто сасвим друго.
Овде је реч о дешавањима на терену у Украјини. Пратећи бројне извештаје, подксате и коментаре небројених репортера и аналитичара, понајвише оних западних, мада није мањкало ни домаћих, могао се стећи утисак да „Украјина побеђује на свим фронтовима“.
„Путин не зна шта ради, руско оружје је застарело и неефикасно, украјинске снаге наносе противнику ненадокнадиву штету, НАТО свакодневно лиферује стотине комада најсавременијих оружаних система и тоне муниције…“
Уосталом, украјински потенцијал је „мобилизација милион војника, такав отпор не може нико сломити…“
Чак се и читавих месец дана након пораза у Маријупољу извештавало о „пружању жестоког отпора“ иако су, потучени до ногу, око 2.500 припадника украјинских снага уточиште нашли у катакомбама Азовстаља. Чак се почело говорити, још крајем априла, како руска војска остаје без џебане.

А каква је реална слика

За то време, реална слика о догађајима изгледала је сасвим другачије. Украјинска војска већ је у првим недељама сукоба суштински остала без ратног ваздухопловства, противваздухопловне одбране и морнарице. Убрзо након тога из строја је избачен огроман део оклопно – механизованих јединица, а циљаним гађањем објеката критичне инфраструктуре остали су и без логистике, снабдевање ангажованих снага на бојишту постало је тешко, на великом броју тачака и немогуће.
При томе, ваља подсетити да су украјинске снаге, пре почетка сукоба, биле међу најбројнијим и најбоље опремљеним у целој Европи. Зависи шта се и како упоређује, али не рачунајући европске нуклеарне силе и Турску, са осталим највећим континенталним армијама (у неким сегментима су чак и у глобалној равни биле међу првих десет) су или биле „ту негде“ или нису много заостајале.
Украјинска армија располагала је са преко 2.500 тенкова, 12.000 оклопних транспортера, 1.000 самохотки, око 500 ракетних система, 100 јуришних авиона… У активном саставу било је 200.000 официра и војника, плус још око 50.000 припадника других „полувојних формација“ и плус 250.000 у резервном саставу. „Линија разграничења“ у Донбасу је добро утврђена, конструисана као непробојна, а кадровска структура од 2014. године „очишћена“ од старих или „совјетских“ кадрова, уз обавезну обуку новог командног персонала по „НАТО шаблону“.

Колосални губици украјинске војске

Ово подсећање неопходно је како би се сагледале размере колосалних губитака за само два и по месеца сукоба (до почетка маја и концетрисања руских трупа на пробој утврђене линије у Донбасу), као и зарад извођења закључка колико те губитке може надоместити помоћ НАТО држава.
Процене су, рецимо, да је Украјина располагала са око 60 дивизиона С – 200, С – 300 и Бук – М1 (имали су и више, али остатак није био оперативно употребљив). Колико јој је помогао онај један С – 300 пристигао из Словачке? Ако је и тај један остао читав!? Или је уништен недалеко од Дњепропетровска?
Паралелно са тим, аматерски снимци покачени по интернет платформама приказују километарске колоне на бензинским пумпама и астрономске цене хране на полупразним рафовима широм земље, али и стотине, могуће и хиљаде шлепера на румунској граници који вуку украјинске житарице ка западним тржиштима. Да ли је достављено оружје НАТО – пријатеља бесплатно или се плаћа пшеницом, кукурузом, јечмом? Док је у оружаном сукобу ситуација на терену постајала све безизлазнија, а у свакодневном животу све безнадежнија, ширио се наратив о некаквим контраофанзивама и војним победама.

Шта кад истина изађе на видело

Чему онда ширење нералне слике? Коме је то намењено? И шта ће бити када се, кроз пар недеља или месеци наведено испостави нетачним? Још увек је свеж пример из Нагорно Карабаха, где су дијаметрално супротне вести стизале из азербејџанских и јерменских извора. Све док сукоб није „преломљен“ уласком азербејџанских снага у Шушу.
Део јавности, погрешно информисан или навијачки опредељен да више верује јерменским изворима, остао је у шоку! Реално стање на терену било је, а показало се у месецима након рата анализом доступних података, да борци из Степанакерта све уз подршку јерменске браће нису имали готово никакву шансу.
Колики ће тек шок јавности бити сада, када је дистрибуција вести од стране руских медија у западном делу света потпуно онемогућена? И какве ће политичке последице тог шока бити?
Медији јесу моћно средство, могу креирати мишљење јавности. Али је системско ширење нереалне слике стварности опасно, најчешће и контрапродуктивно.
Украјина постепено остаје без ресурса – војних, материјалних, енергетских, чак и политичких… „Шминкање“ стварности делимично то може од дела јавности привремено сакрити, али не и стање на терену исправити. Сукоб Украјину исцрпљује у сваком погледу, отворено је не само колико ће отпор оружаних снага трајати, већ и шта ће од те државе након сукоба остати.
На свим фронтовима!
rs.sputniknews.com, Душан Пророковић