ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ДУГИНЕ БОЈЕ ВАМ НЕЋЕМО ДАТИ

ИСКРА на Фејсбуку

Добротом аутора овог текста, редакција Међународних породичних вести на српском језику свим читаоцима нашег портала омогућила је бесплатно преузимање најновије књиге др Владимира Димитријевића под називом „ДУГИНЕ БОЈЕ ВАМ НЕЋЕМО ДАТИ”.

Дозвољено је неограничено преузимање примерка књиге у PDF формату, као и њено штампање. Уколико се нека издавачка кућа или појединац одлучи да штампа књигу у већем тиражу, једина молба аутора је достава 10 ауторских примерака књиге по завршетку штампе.

Захвљујемо се др Владимиру Димитријевићу на уступљеној књизи! Следи ауторски текст нашег реномираног аутора као увод у само дело.

ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ ПО ПРОГНОЗЕРА

За онога ко наговештава мрачну будућност (са добром намером да се она никако не оствари) најгоре је ако се потврди да је био у праву, и да се описани след догађаја пројавио у стварности, и то са великим степеном подударања. То се десило потписнику ових редова: он је, више од деценију и по уназад, наговештавао тријумф политичког хомосексуализма у Србији: писао текстове, држао предавања, сведочио у медијима, и надао се да се то ипак неће десити. А дешава се.

Нашао сам се, гоњен од политичких хомосексуалаца, на суду по старом Закону о забрани дискриминације, донетом још 2009. године, чији је 18. члан ( тобож „крајње толерантан”) гласио: „Не сматра се дискриминацијом поступање свештеника, односно верских службеника који је у складу са верском доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница … у складу са посебним законом којим се уређује слобода вероисповести и статус цркава и верских заједница”. Већ је тада један аналитичар уочио да је овај члан „недостатан јер не гарантује верницима право на слободу вероисповести. Дакле, свештена лица имају право на поступање у складу са доктрином, а исто се не гарантује и верницима ни у једном домену што представља јасно кршење једног од основних права а то је слобода вероисповести а крши и слободу говора и мишљења, чиме се посредно ојачава вербални деликт.“

То јест, деликт мишљења, то јест оно што се у Орвеловом роману „1984“ зове зломисао, и што је, у земљи Великог Брата, најстрашнији могући преступ.

Тужили су ме, веровали или не, због текста „У одбрану природне породице“.

ЈЕДНА КЊИГА ОД ПРЕ ДЕВЕТ ГОДИНА

Тако је, пре девет година, изашла књига „Глобално заГЕЈавање/ Тоталитарна идеологија хомосексуализма“ ( Двери, Београд, 2012), зборник радова у чијем је уводу писало: „Под појмом хомосексуалност означава се тип сексуалне оријентације према особама истог пола. Хомосексуализам представља идеологију, суштински тоталитарног карактера, представљену од стране како ЛГБТ-покрета, тако и од хетеросексуалних појединаца и група. Под ЛГБТ-покретом подразумевају се сви појединци и групе које се залажу за афирмацију хомосексуализма. Зашто је хомосексуализам тоталитарна идеологија? Зато што целокупном друштву, свеобухватно, жели да наметне став да је хомосексуална склоност „природна“ и да је у питању „варијетет“ и да свако ко тако не мисли мора бити кажњен и медијски линчован. А управо је свеобухватност плана и надзора понашања популације једна од основних одлика сваког тоталитаризма. Алан Тод наводи да је једна од кључних одлика тоталитарних режима „циљно вођена цензура и пропагандна делатност зарад контроле свих културних аспеката и индоктринације маса, а посебно младих.“(1,6)

Што је писано, сада се остварује пред нашим очима: Гордана Чомић и Друга Србија у владајућим СНС структурама хоће да нашој земљи, обневиделој од ужаса демографског слома, наметну „истополне бракове“, џендер идеологију и неокомунистичку забрану слободе мишљења, све у пакету „људских права и демократије“.

ПРЕВРАТНИЦИ ПРОТИВ НОРМЕ

У предговору књиге писало је и следеће: „Ако је сексуална оријентација у домену права на приватност, онда она мора остати ван очију јавности. Право на приватност је заиста једно од основних потреба личности и породице, и управо је то разлог из ког не смемо дозволити његово изопачење и злоупотребу. Имајући у виду важност поштовања хетеросексуалне норме, чињеницу да је она успостављена са много труда и муке, као и да не може бити одржана ако о њој не будемо бринули, не можемо бити индиферентни када је она нападана. Социјалне норме које регулишу сексуално понашање су исувише важне за опстанак породице и друштва у целини./…/Брачни савез мушкарца и жене не може да се упореди са сексуалним испољавањима хомосексуалности. Са разумевањем и пажњом односимо се према људима који имају хомосексуалне склоности, али истовремено се одлучно противимо покушају да се хомосексуалност представи као предмет поноса и пример за подражавање.“(1, 10)

Сада се од нас тражи да се одрекнемо брака и породице, и да природну породицу одбацимо зарад превратничке идеологије политичког хомосексуализма, која ће до темеља уништити последње трагове наше друштвене и народне узајамности, које нема без брачне слоге и среће.

ПАНСЕКСУАЛИЗАЦИЈА И ТРИЈУМФ НИШТАВИЛА

У тексту „Породица: одбрана и последњи дани“, објављеном у књизи „Глобално заГЕЈавање“ писао сам: „Познати амерички културолог Мајкл Џоунс, уредник часописа „Ратови у култури“, написао је обимну студију „Libido dominandi / Сексуално ослобађање и политичка контрола“, у којој, од појаве Маркиза де Сада до случаја Монике Левински, показује како су претече глобализма и њихови наследници данас користили причу о сексуалном ослобођењу ради разарања породице, последње тврђаве обичног човека пред навалом тоталитарне државе. О томе је писала и Џудит Рисман, с којом је интервјуе објавио и „Печат“. Она је показала да је иза познатог сексолога Кинсија, који је тобож открио да је 10% човечанства хомосексуално, стајала фондација Рокфелера, једног од правих господара луткарског позоришта глобализације. Човек мора да постане сексуална животиња, сведена на најниже нагоне и чулно задовољство. Тек онда ће постати идеални роб либерал-капитализма. Право лице револуције полног понашања је, каже Џоунс, нарцисоидност мастурбације. Социолошки гледано: смрт породице. А Нови светски поредак, по српском мислиоцу Марку С. Марковићу, значи АТОМИЗАЦИЈУ ЧОВЕЧАНСТВА – уплашени, као Павловљев пас условљени, потрошач, номад без порекла и без будућности, пожељни је грађанин потоњег мравињака. Док је у хришћанском учењу породица саможртвена заједница и школа љубави чији је темељ успоставио Бог Љубави (стварајући човека као дружевно биће, разумно, слободно и кадро да воли), за глобалисте породица је, као и суверена држава, као и нација – нешто што треба уништити ради претварања света у тржиште, под сенком бога Мамона. А пут уништења је оно што амерички културолози зову ПАНСЕКСУАЛИЗАМ.“(1,93)

Још онда је било јасно свима који су хтели да гледају да се Србији ближи страшни час пљувања по свему Христовом и светосавском. Није се, додуше, знало да ће то бити обављано у сенци Немањиног споменика.

Али, знало се да Велика Звер која ратује против Бога ближи и Београду.

ЧЕМУ СЛУЖИ ПОЛИТИЧКИ ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ?

У истом тексту, писао сам и следеће: „У оквиру пансексуализације постојања човековог јављају се и покрети за права онога што се, у миленијумској европској традицији, сматрало полним девијацијама (скретањима с пута), попут хомосексуализма. Такав какав јесте, претворен у идеологију и убачен у „људска права најновије генерације“, он не само да разграђује традиционалну породицу, него и доприноси још једном од циљева глобалистичке елите – смањењу броја становника зарад достизања „златне милијарде“, која на планети може да живи срећно. Зато се свуда где победи Империја уводе закони који насрћу на породицу, чији је циљ како да озаконе донедавне девијације, тако и да децу одузму родитељима, који уплашено стоје пред непојмљивим прописима Великог Брата (попут оног да је свако, па и најблаже физичко кажњавање детета злочин због кога ће отац и мајка у затвор, а дете на усвајање, право у руке непознатих људи). Сви очеви треба да буду сумњиви као потенцијални силоватељи својих кћери, а све мајке као њихове саучеснице у злочину. Зато су многи Срби који су живели у развијеним земљама окупираног Запада бежали у домовину: потписник ових редова зна за случај човека чију су малу кћи у школи саслушавали социјални радници зато што је виђена како шета са оцем који ју је загрлио. Било је то у Канади, и цела породица је, у ужасу, добегла у сиромашну Србију јер следећи корак би био – отац на суду због „сексуалног узнемиравања“ детета, а дете – ко зна где.“(1,94)

Ако се безакоње уместо закона усвоји, Срби са Запада неће имати где да беже. Србија ће бити исто што и обезбожени и рашчовечени Запад.

И ето: моје мрачне прогнозе се остварују пред нашим очима. Наравно да због тога нисам срећан. Штавише!

КАКО САМ СЕ ОБРЕО НА СУДУ

После година борбе за породичне вредности коју сам провео, као и сви српски родољуби, у тешким условима медијске блокаде, НВО „Да се зна“ (ударна песница политичког хомосексуализма у нас, саздана по начелу: „Хоминтерна командује, а Гејстапо бије“ са циљем да, судским прогонима, застраши све критичаре сопствене идеолошке основе) бацила ме је пред Виши суд у Београду, тражећи да се одрекнем својих текстова и престанем да пишем о Либерално Глобалистичким Бојовницима Тоталитаризма – јер они су управо то, и зато им је скраћеница ЛГБТ.

Веровали су да ће ме ућуткати. Али, слава Господу, нису, и, уздам се у Бога Правде Коме пева српска химна, ни неће. До сада сам, поводом њихових напада на моју слободу вероисповести и мишљења, објавио три књиге: „Да се зна/ Повереник за заштиту равноправности против слободе мишљења и изражавања“, „Грађанин непокорни“ и „Шта се згоди кад се џендер роди/ Политички хомосексуализам као нови бољшевизам“. Све три су доступне и на Интернету. Сада читаоцима нудим и четврти наслов – „Дугине боје вам нећемо дати/ Одговор Либерално Глобалистичким Бојовницима Тоталитаризма“. Мислим да ће се из књиге видети не само то о чему је реч, него и оно о чему се ради – јер, ради нам се о глави. Хоће да нам одсеку српске заветне главе и да на наше вратове натакаре огавне тикве из Ноћи вештица. Али, то им неће поћи за руком.

Надам се да ће свако ко макар прелиста моју књигу видети због чега се треба борити и на шта се не сме пристајати.

Господе, благослови!

ПРЕУЗМИ ЛИНК ЗА КЊИГУ

ifamnews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.