ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Чији сте Ви, академиче Костићу?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

У свега пар дана, Владимир Костић, председник САНУ, изрекао је неколико спектакуларних, сензационалних и маестралних мисли. С обзиром на ранг и звање, то не би требало да представља никакво изнанађење. И нико се на Костићеве мисаоне бравуре, или је можда исправније бравурозне мисли, ни окренуо не би, само да је у претходних 67 година живота изрекао макар једну коју би ико запамтио. А није, изгледа, ниједну.

Али добро, није размишљање фудбал, па ако не заблисташ до двадесете од тебе никад фудбалер. Може овде првенац и у зрелом добу. Само, када академик, из вишедеценијског мисаоног вакума бљесне одједном са три искре ума, то затекне неспремну публику исто као када фудбалер који није дао ниједан гол у каријери, у тридесет петој натера противничког голмана да се три пута копрца у мрежи. И то прво пројектилом из волеја, онда петом са петерца и за крај маказицама преко главе.

Није, наравно, ни лако а ни паметно улетати у вртлог академикове мождане олује, нити помишљати на било какву равноправну полемику са неким ко је у таквом мисаоном налету. Због тога, за сваку његову моћну мисао, само по једно питање, и то не у намери оповргавања, већ из жеље да се и онима којима је после свега у глави мутно а у стомаку мучно, мало избистри и слегне.

Мисао прва: Косово није наше, то треба што пре треба схватити, каже председник САНУ Владимир Костић.

Питање: Ако Косово није наше, хоћете ли бити љубазни да нам помогнете да схватимо чије је, када и како то постало?

Мисао друга: Ја сам путовао скоро и прелазио границу, тачно су ми показивали делове улице који нису згодни за шетњу, опет каже председник САНУ, мислећи на Косово и Метохију.

Питање: Да ли се право на територију, а можда и на државу, стиче тако што неке делове улице учините незгодним за шетњу а неке делове градова претворите у нарко фавеле у којима банде одлучују о животу и смрти?

Мисао трећа: Нико у овом народу, укључујући Цркву, нема тапију над истином када је Косово и Метохија у питању, каже председник САНУ, мислећи при том на српски народ.

Питање: Пошто нико у овом народу такву тапију нема, ко је и у ком народу има?

И за сам крај, само још једна молба за појашњење академикове мисли толико дубоке, да је њена дубина морала да се изрази и у самој изреци која гласи „Дубоко сам убеђен да Косово јесте моје“.

Чији сте онда Ви, академиче, ако је нешто што није наше, дакле српско, тако дубоко Ваше!?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.