Ћеранић: Ево зашто је руска помоћ против епидемије могла у Српску, а не може у Мостар

ИСКРА на Фејсбуку

Предраг Ћеранић (фото:sveosrpskoj.com)

Русија, а не НАТО, пружила је хуманитарну помоћ Италији када је помоћ овој земљи била најпотребнија, наводи у ауторском тексту стручњак за безбједност Предраг Ћеранић.

Текст преносимо у цијелости:

Четрнаест војних транспортних авиона ИЛ-76 долетило је у Италију како би помогло италијанској влади у борби против вируса корона. Први тим дочекали су министар спољних послова Луиђи де Мајо и замјеник министра.

Затим је руски војни транспортни авион стигао у Сједињене Америчке Државе, носећи тоне медицинске опреме и маски неопходних у борби против пандемије.

Авион у организацији руског Министарства одбране након 8.000 километара дугог пута слетио је у Њујорк, град који је највише погођен епидемијом вируса корона у САД.

– Трамп је са захвалношћу прихватио ову хуманитарну помоћ – рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

У Србију је слетило свих 11 руских авиона Иљушин-76, који су такође донијели хуманитарну помоћ. У саопштењу Министарства одбране Русије наведено је да је Србији достављена опрема за епидемиолошко дијагностиковање и дезинфекцију објеката, и да је дошло 87 руских војника, међу којима су војни љекари и вирусолози.

Наведено је да је авионима стигла и специјална медицинска опрема, средства за заштиту и 16 јединица војне технике.

Три Иљушина руске помоћи слетила су из Москве на аеродром Маховљани, код Бањалуке, са стручњацима и опремом потребном за борбу против вируса. Сва три авиона дочекали су носиоци највиших функција Српске, укључујући и Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ, који се одмах по слијетању руских авиона понудио да посредује како би руска хуманитарна помоћ стигла и у Федерацију БиХ.

Довољно је да се руској страни упути захтјев, нагласио је Додик. Директан одговор на Додикову понуду из федералних институција тада није стигао.

Како је опасна инфекција у континуитету односила људске животе, захтјев руској страни упутио је Драган Човић, предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, како би се помогло болници у Мостару.

Конвој руских специјализираних војних АБХО возила за деконтаминацију и дезинфекцију и 24 члана медицинског тима 1. маја упутио се према БиХ, а из Амбасаде Русије у Сарајеву стигла је нота којом се тражи дозвола за улазак у земљу. И тада настаје конфузија.

Министарка спољних послова БиХ, Бисера Турковић, упознала је Министарство безбједности БиХ, тј. министра Фахрудина Радончића, са пристиглом руском нотом а Радончић је „врућ кромпир“ прослиједио Сифету Поџићу, министру одбране БиХ.

„Лоптица“ је Министарству безбједности убрзо враћена, уз напомену да је „у питању војна формација и да се о њој једино Предсједништво БиХ може изјаснити“. Из Министарства безбједности министарки Турковић је затим стигла „повратна“ у стилу „шаљи даље“, тј. у Предсједништво БиХ.

Задесило се да о захтјеву Драгана Човића, првог у Хрвата, у потпуности одлучује бошњачка компонента власти у БиХ, а како у Предсједништву БиХ „сједе два представника бошњачког народа“ (што је Човић у више наврата јавно тврдио, алудирајући на Жељка Комшића, представника Хрвата изгласаног бошњачким гласовима) – мали су изгледи да ће руски хуманитарни конвој угледати Мостар. Али, никад се не зна.

„Запињало“ је дуго и са дозволом надлежне агенције за увоз руских лијекова у БиХ па је на крају (након дуге борбе представника Републике Српске) дозвола потписана.

Коначно, руски војни љекари и вирусолози без икаквих проблема већ су стигли у Републику Српску.

О томе зашто су Руси могли неометано доћи у Бања Луку а не и у Мостар покушао је објаснити министар Радончић. Наиме, министар безбједности Босне и Херцеговине изјавио је да је ранији долазак руских стручњака у Бања Луку био третиран као хуманитарна помоћ, док је руским стручњацима онемогућен улазак у земљу и одлазак у Мостар „јер се то више није могло третирати само као хуманитарни рад, с обзиром на то да у том тиму има војних особа“.

Радончић је нагласио и да је слијетање руских авиона у Бања Луку одобрило Министарство спољних послова, и да је разлика што се тиче другог доласка у томе што је нота руске амбасаде „за улазак истог конвоја и особа преко копнене границе, овога пута садржавала знатно детаљнији списак војно-техничких средстава, имена и презимена медицинског тима, али и њихове војне чинове“ што по министровим ријечима у потпуности мијења карактер помоћи.

Значи, ствар је у чиновима. Да ревносни Руси нису навели које чинове носе све би било О. К.

Република Српска не одбија медицинску помоћ без обзира долази ли из Кине, Турске, Малезије, али се у Сарајеву – када су Руси у питању и када се ради о хуманитарној помоћи (слична заврзлама око дозвола била је и 2014. године у вријеме великих поплава, када се правио проблем због доласка руских противпожарних снага) – користи специјална „лупа“.

Зато се на помоћ, када стиже са друге стране, гледа другим очима.

Наиме, 22. априла ове године у Тузли, у кампу Оружаних снага Дубраве,одржана је церемонија предаје помоћи коју је прикупио Тим за подршку цивилно-војној сарадњи Америчке амбасаде. Помоћ је директно уручена организацијама цивилне заштите у Тузли, Бијељини и Брчком. И ништа не би било необично, да помоћ није била више него симболична.

Свакој од наведених организација стигла је помоћ по спецификацији која слиједи: 20 визира, 20 водоотпорних прегача, 20 пари гумених рукавица, 2 ручне пумпе са распршивачем, 25 канистера од 5 литара концентрисаног средства, 25 боца од 1 литра средства за дезинфекцију руку. Значи, у Сарајеву у доба короне каже се: Више волим америчке канистере него руске транспортне авионе.

Милорад Додик је противљење Сарајева доласку руског хуманитарног конвоја објаснио лаконски – боје се шта ће им Американци рећи. Али, ако се амерички предсједник Трамп захвалио на руској помоћи, чега се у Сарајеву боје?

Међутим, изгледа да се ти о којима говори Додик боје неке друге Америке. Или пак, министру Радончићу још „звони у ушима“ због намјере да протјера мигранте из Пакистана скупа са њиховим амбасадором у БиХ, па је одлуку о доласку руских хуманитараца одмах прослиједио Предсједништву БиХ, односно Шефику Џаферовићу.

Да не би било: тјераш браћу из Пакистана а доводиш нам Русе.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.