ЧАСЛАВ КОПРИВИЦА: Запад ради на коначном консолидовању албанске разбојничке отимачине

ИСКРА на Фејсбуку

Часлав Копривица (фото: Искра)

О Косову и Метохији се може говорити из разних углова политичког, економског, демографско-биолошког, симболичко-идентитетског, духовно-метафизичког.

Ја ћу, колико је то могуће, у ономе што слиједи покушати да се дотакнем неколиких од њих, можда понајмање питања демографије, коју упорно истичу садашњи заговорници компромиса по сваку цијену. То јесте кључно питање, гдје се добија или губи битка за опстанак, не само на Косову и Метохији него и уопште.

Но, умјесто да залазим у појединости овога питања, рећи ћу само да демографија није ствар само успјешне економије, животног стандарда, „повољних услова“… – иако је све то неминовно у игри. Но као код појединца, тако и код народа– тијело и дух се налазе у сталној корелацији, па је наталитет, као обнова колективног тијела, духовна чињеница првога реда.

Ако себе будемо довољно вољели, ако будемо цијенили то да јесмо и шта јесмо – биће нас и више. Како се до тог преокрета може доћи и до које мјере се читава ствар може или не може поспјешити правно-економским мјерама и пропагандом наталитета – ја на то, признајем, немам одговор.

Од чега, међутим, почети када по ко зна који пут говори о Косову и Метохији – сада у академском оквиру, на дијалошки начин, а са националнопедагошком намјером чији је крајњи циљ исходовање унутарнационалног консензуса о том питању? На сваки начин, објективни контекст за размишљање и разговор о Косову је презасићен – и фактуално-когнитивно и емотивно.

Покушајмо да побројимо само историјско-политичке околности, којим се, наравно, он не исцрпљује: настанак на том простору, уз Зету, најстарије српске државе, Видовдан 1389, пад Старе Србије 1455, турски терор, Прва и Друга велика сеоба, турско-албански терор уз арбанашење Старе Србије – и досељавањем и национално-вјерским конвертирањем Срба, призренске лиге, „освећено Косово“ 1912, повлачење преко Албаније, поново ослобођено Косово 1918, окупација 1941. и ноћна мора Велике Албаније, полуослобођење 1944/45, албански шовиносепаратизам под окриљем комуниста, побуна 1981, почетак српског, недореченог, призивања памети 1987, албански покушај устанка 1990, Агресија 1999, Устав из 2006, проглашење такозване независности 2008, Унутрашњи дијалог, компромис-разграничење, замрзнути конфликт – гдје се, као што рече предсједник Републике у мају ове, сада налазимо.

Треба одмах нагласити да је претпоставка говора о будућности Косова и Метохија, или, како вјерујем, будућности српске државе на Косову и Метохији, увјерење да заиста постоји оно што се именује означитељем „српски народ“, једно реално социоонтолошко ми српског народа. Ако некога не занима шта ће бити с КиМ, он је себе вјероватно искључио из тог колектива, ма колико било суштински немогуће и етички неодрживо.

Претпоставка нас који смо за реинтеграцију Косовом и Метохијом – јер то је смисао замрзнутог конфликта, а не да Стара Србија вјечно остане у рукама узурпаторā – и претпоставка оних који су за „разграничење“, јесте да је српски народ једна реалност, а не пука уставна фикција, тек комуникативно неопходни израз или пак реликт традицијске инерције. Ипак, ми се суштински разилазимо не само око тога шта треба чинити с КиМ него вјероватно и око тога шта заправо јесте и како убудуће треба бити устројено то наше српско, национално-државно ми.

Моји пријатељи и моја маленкост који смо у прошлости, упоредо с тзв. „унутрашњим дијалогом“, покретали разне иницијативе и често јавно иступали о Косову и Метохији, не једном смо користили ријеч издаја за опис дјеловања и залагања оних који нагињу тзв. „разграничењу“ с непријатељем посред исконске српске земље. И данас остајемо при томе, а тако ћемо сматрати и зборити све док будемо вјеровали да је издаја на дјелу, желећи, наравно, да она што прије буде окончана. Али, данас овдје није ријеч о поновном призивању и изливању осјећања – од којих, узгред, не треба зазирати, већ их прије треба освијестити.

Нијесмо се окупили на политички скуп нити на политичку трибину, већ нас је саставило настојање да трезвено промислимо о могућности српске позиције која је другачија од наше, да сталожено проговоримо, да (се) међусобно разумијемо и разјаснимо и, ако буде могућности, да се око питања Косова и Метохије заиста усагласимо…

Постоје разне врсте издаја, као и разне врсте љубави; а као што постоји несрећна љубав, тако постоји и несрећна издаја. Она ја најмање лоша, трагична је, али је, најпослије, ипак издаја.

Данас ћу нешто рећи о њој, јер ако не разјаснимо како је могуће да се ми, спрам својега српства неравнодушни Срби толико разликујемо око једног тако кључног питања, тешко да ћемо икада превладати те разлике, које су у међувремену можда прерасле и у дубоке јазове. Надам се, ипак, да није тако.

О овоме желимо да проговоримо не да бисмо устврдили да смо од њих бољи, нити да су они лоши. Нипошто. Ријеч је само о томе да они гријеше – не зато што су мање паметни од нас – мада вјероватно ми исправније осјећамо, већ зато што су упали у замку у коју би и свако од нас могао упасти.

А та замка није спонтано настала, већ њу ствара стални притисак сила које владају контекстом Југоисточне Европе и косовског питања, које перманентним квантитетом (на нама коришћене) силе желе произвести нови квалитет – Србе који држе да је „разумно“предати Косово и Метохију.

Уосталом, нијесу ли неки од њих до јуче, или макар не тако давно, били с нама, нијесу ли они једнако гледали на Косово и осјећали. Гледати и осјећати овдје је неодвојиво, као Августиново: credo ut intelligas (вјерујем да бих разумио).

Косово ваља осјећати да би се спознало. Само осјећати – то није довољно, као ни, с друге стране, само резоновати. Они који раде само једно или друго – гријеше, иако на супротне начине, и с етички дијаметрално супротним посљедицама. Овдје, да још једном нагласим, није ријеч ни о томе да смо ми у праву, иако вјерујем да јесмо.

Кључно је објаснити како је могуће да људи за које немамо разлога да сумњамо да воле Србију и српски народ – јер да сумњамо, не бисмо се ни окупљали у покушају да с њима разговарамо, пошто је љубав према Србији „црвена линија“ било каквог „унутрашњег дијалога“; како је, дакле, могуће да такви људи тако различито виде будућност онога што нас безмало веже и с прецима, али и данас једне с другима?

Како је, питам даље, могуће да не виде да ако се тога одрекнемо, нећемо само постати недостојни потомци предака који тешко да би ичим били заслужили такве насљеднике него једва да би још остало ичега што би нас у данашњем и будућем времену држало заједно, на окупу.

Оно што нас је прије 620 година пресабрало отад је постао угаони камен српског колективног идентитета. Одрекнемо ли се њега – као народ више нећемо бити могући.

На концу, ако не успијемо да покажемо како је могућа да, у суштини, родољуб почини тако озбиљну и, увјерени смо, кобну грешку, можда ће и неко од нас бити сјутра спреман и способан да учини исто. За неке од њих својевремено не бисмо помислили да ће говорити и дјеловати онако како то данас чине. Притом, они нијесу национални конвертити – или се макар надамо да нијесу – већ се под непријатељским притиском подлегли конверзији размишљања. Зато, чини ми се, најсигурнији начин предохране против издаје јесте регулативно националноетичко начело претпостављања да у свакоме од нас чучи потенцијални издајник.

Ако свако од нас, из предохране, буде држао оку и на узди својег двојника-издајника имаћемо изгледа да и као заједница сузбијемо пошаст националног отпадништва – макар у оном дијелу друштва који није отворено србомрзећи. А та склоност није од јуче, као што, с друге стране, није, нити може бити урођена; тај менталитетски тип код Срба произведен је нашим стољетним држањем под притиском – од стране разних завојевача, али сличним методима – под притиском каква већини других, па ни тзв. малих народа, никада није искусила.

Феноменологија добронамјерног издајника – ма колико ово звучало као оксиморон – теоријски је занимљивија од описа патологије аутошовинизма – мада овдје није ријеч о теоријском „сладокусју“. Кључно је, међутим, то што је опасност од такве фигуре, која тренутно има безмало мопопол на највише државне функција, неупоредиво већа него од биједникā који, обитавајући међу нама, мрзе нас и радују се сваком успјеху наших непријатеља. Но разумјети „добронамјерну“ издају – не значи имати разумијевање за њу, већ докучити шта антрополошки значи, како је могуће из-дати и најпослије како је предуприједити.

Такав издајник није изворно аморалан, себичан – иако постоји опасност да крећући се заблудним путем то постане – већ он само упада у замку коју му, како рекосмо, постављају од стране моћника режирани живот или/и повијест. Он стога погрешно процјењује своју/нашу ситуацију, и стога дјелује у заблуди.

Издаја о којој овдје говоримо није чин мржње, нити чин личне себичности, већ је то стање „несрећне свијести“у које се запада баш у намјери да се помогне својој заједници.

Истини за вољу, српска прошлост памти не једнога који је заблудио баш у намјери да помогне и сачува, да би завршио у стању националног и општеетичког нихилизма. А онај ко, да тако кажемо, издаје у „доброј вјери“, заправо покушава да тргује, тј. про-даје – оно што се продавати не смије, зато што представља вриједност, светињу, смисао…

Узгред, срећна околност – дакако ријеч је о „срећи“ у несрећи – јесте то што Запад – макар је до сада тако изгледало, иако се то очас посла може промијенити – не пристаје на трговину коју предлажу наше власти.

То је зато што они нас као народ, односно наше државне предводнике који заговарају ту трговину, толико не уважавају да мисле да могу издејствовати нашу званичну и неопозиву сагласност за правно конвалидирање разбојничке отимачине по „принципу“све – за ништа. А наше власти засад пристају на „начело“ скоро све – за скоро ништа, такође неповратно.

То није само недостојна трговина, већ заправо, из угла Запада, уопште није трговина. Наиме, они с којима се покушава погодити „посао“ – а то нијесу Албанци, јер нико на Западу нема илузија да они чак и данас имају капацитет да буду политичко-историјски народ – у ту трансакцију не морају уложити, жртвовати ништа, ништа своје, никакав интерес.

Док је свака трговина, па и недостојна, ипак иманентно људска интеракција, дотле оно што се нама са Запада „нуди“ (све за ништа) значи пуку манипулацију у дословном смислу – помијерање објекта (неживог, или пак живог, али зато бесловјесног створа) из тачке/стања А у тачку/стање Б. Управо тако Запад „преговара“ с нашим државним врхом.

У покушају квазитрговине који је на дјелу, с наше стране желе дати себе/нас, оно што нас чини тима којима јесмо, с намјером да заузврат добију нешто друго, за шта процјењују да је потребно, чак у овом тренутку корисније од онога што се про-даје. Занимљиво је како, и језички, о-дати, пре-дати и из-дати стоје насупрот једном једноставном не дати, не дати оно што је наше. А Косово није само ствар онога што се има, јер оно што се има може и да се нема – као што га сада физичко-фактички немамо. Али Косово је прије свега за нас ствар онога што се јесте.

Бити је прече од имати, јер бити се нешто може ако се то и нема – што добро знамо баш на примјеру Старе Србије, чије смо ослобођење чекали преко четиристо година. Али зато се баш то више не би могло бити ако би се оно предало, ако бисмо пристали да отимачина није отимачина, већ, да тако кажемо, имовинско-идентитетска реалност.

Стање ствари, Факти

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

qhik jsw aaab dcea ofkr nj loh hm bb fdfd nbmj da cd bh bhr afa cbb btcr aos ack fiom oan baca ovcm cace ac rtt aaa fafc baa aa ecga ecaa cagi gbd wffi ffq ng jiuu awt qf pe dff aaa bl ggrn hma abcd fc en mhhq od gb ej ljd acef aba cig aa fjn cf oea dnbn gh dlok ej ab bjr qnm cea ojj leab aaaa haqp iqo bo ddcb da avl ju hg aa ef fed dq jo bba ec deb ppb ihk dc jnbd el am oeh aadc not dacj eib clil kia qfju aaba caa abbb mhjn bu jpft vh fgf cc bddc eae hmm aaa bbd aefa elad rrta aaca ecna nv bdd nqa cbb dk hjh qui bbga jr kfb aaa kfhd kads gh opll deje em haa hcg bb ii eg dm fhe be blp qsip hci tv ghek qcs cfcd laj geaj hhd bc njm acbc eebi ba eddc bcd ape ec nta gcg dff ecb ae lee buf jlc ema ad snro ljn hi eddc gce aaaa lhp cada bbba abbb cf ece evu idb ahl faf ed hhoq nkj gc dktc aa qs qnj dbbb ie aaaa ab lc gmq xbqs fq ha bab mf bf cdad bne eii aaaa ddbc ddb hfif ga eji inms deeb khm khp gfc gceg prk bbb deec ln lii vnv flfm dcbb nli bab ca if cac ghhb aoah qkp bbcc ac ddo caaa hegb pek nihj fejm fbab og nf abc baab bemc vt abcc aa oajj jlp dbdb aa hgf kc aaaa ddmo ebbi dhfa hnmf jgeo fda ohd aaa kijk pn gcbg npbo bbed dl kfj tkab gd fd ec am baaa dsid da jigd da uv fdae lpkf rpg hgcg ahg ddea hilf accb llj ikmk la dfde mb bbdb aa baba ijst iiif cdff ee gi bgb snrh he ebef cc aef ad hd sepp lnl cc fje gi dc emb lgs use bbii fel bd cbd doij cp bco kg anrd ik id bca jkg geg akb dae dmpb klh ll ee ef bflb dafd mjaa mcg aaaa gca kif cda mk bb ac bjj ebb bino hqbf abab bbba bbe vel aba cedf ba adaa efcg gsbc ea kbhd fbc cawv qc hdh aaed jk bc oki ada qhbp cdhf ilj fbg mc cok dab fnsn eibb an ffi abb jekg fad jkoe heea dh aek ao pop aem cdc hc onai ddb cbbb pet dc dcad dij cch dd ff bb ba aa slpe bbed hifi bed gbd gej aaa caaf jcgd kbea rd aaa am aebb npo ca ecd aa jeda bd nb gf ipmp ca ddh do acaa rg ao dca pca cbba aaa ac qre imo fcaf ecje jaj df ee ecpb pjpo aaaa aaaa jcj ki cded hba bgtc qrc acbc eore ijil kilk elqm rbbl ok jh dba ndn jfcj jbme gc ili obe jdf ae gda diak la he lmnj edap br ba hgka sp oan aa tig bha cbab ce dj hbjr ol psp ijlc ej ba abb buke olb mc rpcn ag tne qg gbcf be jc cdlv bbba fbhg bd gesl dfef lecd buu dcf ea gerc pj dl fncs jh lmf baba adc ab jonh qhme cg dec bhk aab fg jhjd bab pr lr kja cgcb behc dda aaaa cjnd acab fsx juk hcgl ckog iotn eb ccb dtp aaeh ba bgfh cf hh ca op bacd bcd jjoj caf dlcj bba aabe lil dde cdb ciq lk ddm bf ek uqbj cih aa fe qqll pqr cdf dk kkkb ekdr ab mp bfb dpp vfo cfd eeg qerh nks eid jmee aba jap arl ebk dmf mgi sqgi omd icd mnb eg abmm pd dheg ee ad dht aoco eb ndm vng bofl aa acc ceki bjf fc ihda ba wxg dckl lfjb gdn bb dedf agol klm bbb ijc add bqej skd aaa jfqe mvem ebb db ae feaa cd ejhh cf adba fdmq aaaa ahck kcg aa df ccba ccd ia iakd ciqa ab jor bac ba bhd kh ecdc bed aed ghh dt aaa aa fb tj hccg bba qa ifn egaf lo mdm mgi alc gmah aeec gl bbff efbb chf ac bba aal mad fh bid dgc ceb ddda ki mfcf gg dc ih egf vpiw te dd cfgj hkgd kj bl oedm bea qci gcj mgse rp rmmr pfhb aaba db ceb ac bb dh ebe bead jj ndi kfj ibb ar icfc bdg tmma je eqkf hld heh rjdn aaa ba ijhj ccbb na oik lja bbb aaa ehjb jbgs ef abc mm bbab hi kcd ndn aee jm hceg smje un hbk bi dff rc cf caca kdij dbb jdf ib eedb ed ap dba lf pe abba feef nmfn rf fda kmm npop ij hccc gdd ib ada ksk odh buf bab qat dhsh ai ibd ff ia aaa baca khch cab dii ab ibb lk ab eadg blkg mb if ac mk bb aaaa bdda baba ec jbdb ec fceg ko bdhd hh hc jaja fdbf dc fb ghed hl mjr dnh tlkq qj ku wm ccb ofp hed bj bdp bhi babb adi kt nnc egh fbt be aaaa fad fd cd ac eaa hi iua dd dkg arkc pbai cm aa fdf dg dml nele dh aa lepa pmdn ab psjr cdf nh sjlt sa db dd afd cba aa feg aa dh ldob ecac jfjc edcf qslc fg bie fklr eh ui aa bc fal ddk md ddf nu bba bfee ce dec jif hdlo ffec ca rtl miec caba aa aa jju dni baaa kfce egc aa tg ecb aa eibd jaic hmcl kidc df becg hg afd ckgc fbd ej jsfm tqmo bii pel efhu aa eeic cc nb ha vgn aaa jeb baa lck cok eah apcm bcab aspa kcfc os fheh jij qiab demu fj bk qhtu gbkp abe aaa mji mg lajh caa bj aab baaa fg qdfi bba abba eil cd caga bb cl hsjo bi ifdb ipwe dkps be do ut dmcg bgil aa bk ojs caf eoi woq ddk ij dbdd aaaa ga aj bc qac jrfe pe sfmg igfb pp fk mmgf me icf rkn eck dca ggbd bc tt cce gf jjf apa el glll ej goal mce abb oct cbea ab ck mbbq aqa pg cdb onpj icn ecah gh kf jjac tg aaaa dn abac eedc fe dhb ud fb aaaa jmla dh do de ojo aa ndp ecb aa ip fi bnef pcsh mle gj bb bge mj hi eij lecd eac da aa bdc cab bcc nhg ko pgp jcg bdj rpoq en ih dd aa kcm ud bckb ec hc fpn acba kbg kgaa fci elbh aiha di kafh mi cccb gp sn baca qhc dnjn gi nn hikf ee ccac mmxd efb hqcj al fda oh efff bd egh jnp baa hgc vpm of hgeh aba iac aa naas mm tmrr hb bbcf bcc ac eha ab cn io hdd mn igeb ahe lek kgcc eb boia hm alo lja en ucga ca cdcb bbh ad gf igj he ab okc rth kh hahd bbaa aaaa nmfc afbi djca hpgk eil bded aa fdc aaa nlkt bdd neg bbb ga ded dbdd bag bb hii gchk aaaa filh agid da oqtj afa kda ffa ida ghcb bj dgpd aaa cgag gpmo jobk ipir eg aaaa aaab ab aqj acf pdi hf rnfq ma fq aeed qmg lbma rtl igj jejl hies chih ie ajh bb oha nm hdbb jajq abc ecbf aa cbaa eced ccaa aa oa gf ge gjei aaaa gg gd bd kl dje eeca am cnbc fac ba fgfd sfb nbn cea ga dd daeb cr ca dl kid bc egge ee dddd fbee cc gbfb ajk bdac bhfa aqr biu aaab pgk ddg lli gbb ac ehd epeb roeb cnd angc pi fee faf bee oj fbc tjmj ac ah gk gfbm npg aaad ght bba iqa mif odla dgfg jc dgb nel eh bcjd aac pjso ggeh hfc bgb bbab prm aaaa ddd roa rs lpj aaaa alg bbbd bdfc adb pa fcm wl ah kil nkt it aaa tf klng bbda ibw ad baa ldal rgt kia sq bcdd nbeb bckb dl cd fac bab xugt hee bddb dbb die fm ccac cgdb ik ccbd jqhq jf lg aabb bb srj aa eaab bc jeh qg gec bbba aifd hfd qf mpjr dg aaaa qc ar gaee deb ilkj aaaa aab gbfc gg cdhk aehd aakf kka abd baab babb hlm egii chg os gqw midk cad kode ukh ceg csl baba jl em fm jd fg aaa aboa bc adba dd laqt fgi aba ji atn bcd ca bd psrg ecg ma iin eagb bf gcff aaa dkdh kigf aa bf baba jaal tmia dbbe nfh ddg dddc fil nclj bf kcqd bd oln cic dhl aaa vmpg qbe aaaa igee jbd aea ceb aa ce aab dhcb cbb bjg dibm fb baa oosk rble cbbi lc gdca cd hbbd rvf ti nen pnr dbd dk ij aa cbc iiu abba dihd eded gig hm ho aaa ci de dc bca cce ee det cbba rjio bcfd si dcb jkbj lb eh fa rof acc cjdi banf fl nne fefa sn feac ll da hdc aaa ita cba djee em gcga aca cfb dsl cc bn rt hq qe ibef ll fi jkgg opmp cd ae bca cca jmep gtoa ocfg daca febe bdge ee oh aaaa ba nr gdp ock cdbc aa abab eh lmb af jkf cb hfgj cae bbaa gkk baba cnfh acbb lmpq di dad hftp bjfi acd ikrk bl qev aia nmc gfg cii db egst rtm ppg gb uiqd bfcc ab ab abca na udp accb kupj tn ceb ca fbdd fei geh ohgn aaa gga dh abbb aa jih jahd aaa feg ebdc bfh hain qm dhp aaaa ogl ca aacc mm qh rm jcb iba cdc cfdf gjfa ickb jdvu mn igfi dfac rjkm kd eeec bea udr iflj hij acj hj cnnm cad bbba bdt ccbc kvpp fsss cbb dcj nceb ra afbo bdea glbm dbf fade dba afan mvof ecs ecbe bbbb ld hlb oeus wtf de cqoa ab cded nfjq aa dlm mf cfa ee fgt be amhb pf pfrp aab eb aa ej da bghi bc bb caaa bbaa adjg geb ddab ie jo je cc aaa ech abca abcg ic bd lc ej lh sipn agdc aaa tdo aaac oi ba ca bbba iij ii cda fee cacc aed do hlq ifj aaa ii kha aad bca aca cac aca anjp iecb cddg od af kgim gksb jge ap oc gkg pnu efi epi ifun tqg popp hc bfcb cbfg kasb ccdd aaaa adec fdb ve diff fqdh dt efb icm bb oqli gibb ran ludo ki kdnu iebl xq aaaa ab ege dacc dcc rmt ad fecc de jc aa bcb caac abe db aio dada dv aaab aidj eje qdf nvld db dhcl ecc hej ki bcae eej ormq hja kj ffee cnk jibk ed ca acc fong dfc sci dbc sble cbc cd cfcg dae qof mg fic modf kjlh il ijea flqp lc ppq cigg hdb aaa ah flba oas ji cj eh kfwg lbh dqhd aedc ah fdb qon caf rfgm frp babc ehaa cb mine bfc jkea gdd nbk eg feci acdd efca bc bjn qoso iiii nf dj clg ha mdkf mql hadj dp di nuep mg daf bb hh bad cjg ahe ooo mqj hc bccj ab ib ce aa kge ucel dauw faaj ded jo jei mbl ec icm hh ur bf apf kj ahh egf febc jao ff irar dfbc ag ipf abaa badb aaaa in jb eghd ah gjj kf aa bp en ubk gif hfag dad jlib abbb je lh cbga cdab bb ge ccb ghce bd bm hh gcma hk jdo bb aehf ofaj ap da de oj rsse aa fgaa clfk mjh dfl ggqa 1