БОРИВОЈЕ МИЛОШЕВИЋ: Куда даље, Даро?

„Aмеричка академија филмских умјетности и наука“ направила је ужи избор кандидата за награду „Оскар“ у девет категорија, у којем се ипак није нашао филм Дара из Јасеновца редитеља Предрага Антонијевића. „Oскар“, као што је познато, представља награду „Америчке академије филмских умјетности и наука“, а прва церемонија додjеле „Оскара“ одржана је 1929. године у Холивуду. Дакле, да појаснимо, „Оскар“ не представља међународну награду за најбољи свјетски филм, већ деценијама уназад, уз поједине изузетке, одражава амерички поглед на свијет, садашње и прошле друштвене процесе, понекад зачињен политиком, често и предрасудама. Уосталом, протеклих дана превише је времена и енергије утрошено на полемику oко саме награде, заборављајући примарни задатак овог филма да свјетској јавности представи истину о језивом страдању Срба, Јевреја и Рома у логору смрти Јасеновац.

И прије него је пуштен у биоскопску мрежу, филм је наишао на хистеричне критике од стране појединих лобистичких кругова, чак и оних лица која га нису ни погледала. Критике нису неочекиване нити изненађујуће. Срби су, захваљујући агресивној политичкој пропаганди, у којој је интензивно учествовала и филмска индустрија, деведестих година XX и почетком XXI вијека систематски стигматизовани и сатанизовани, добивши холивудски епитет „лоших момака“. Филм у којем се приказује другачија, страдалничка прошлост српског народа и геноцид над Србима у Другом свјетском рату, уграђен у темеље нашег националног идентитета, „квари“ такву слику о српском народу. Очигледно је да према нечијим мишљењима, Срби могу бити актери само у филмовима у којима им је додјељена улога злочинаца и џелата. 

Боривоје Милошевић (Фото: Срна)

Осим да се ради о манипулацијама са бројем жртава и националистичкој пропаганди која има за циљ да код гледалаца побуди „јефтине емоције“, Дари из Јасеновца се приговарало да обилује сценама пуним крви и бруталности, премда није јасно како je уопште могуће снимити филм о логору смрти, у којем су Срби, Јевреји и Роми садистички мучени и убијани, а при томе не приказати сав бол и ужас који је пратио Јасеновац. Ипак, постоји једна кључна разлика између Јасеновца и осталих логора смрти из Другог свјетског рата. Логори смрти су по дефиницији билa мјеста за масовно, брзо, „индустријско“ убијање непријатеља или политичких неистомишљеника. У случају Јасеновца, усташке власти исказале су незапамћено патолошко уживање при ликвидацијама логораша, превазивши при томе своје фашистичке и нацистичке узоре, који су према историјским свједочанствима, били згрожени размјерама злочина и њиховом бруталношћу. 

Овај филм је зато много више од кандидата за једну награду која је одавно изгубила тежину, и која се добија понајвише захваљујући снажном лобирању и издашном новцу. Дари једноставно није мјесто у Холивуду, већ у нашем колективном памћењу. Предуго смо чекали да једна од најболнијих и најтужнијих страница наше историје буде екранизована. Нека нам Дара из Јасеновца послужи као опомена да на филмско платно пренесемо и друге потиснуте и запостављене догађаје и личности из српске историје.

 

др Боривоје Милошевић

Бања Лука  

?>