БОРИС НАД: Има ли ЕУ будућност?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

ЕУ ће након 31. јануара престати да буде она заједница каква је била до сада, а да ли ће уопште опстати показаће преломна 2020. година

На ванредним парламентарним изборима у децембру, Британци су по други пут гласали за брегзит. Избори су по свему били „регуларни“ – осим по свом исходу: „Проевропски блок је на њима убедљиво и, чини се, коначно поражен“. Британија сада мора да напусти царинску унију и јединстено тржиште Европске уније, и оконча надлежност Европског суда правде. Рок за то је 31. јануар (питања транзиционих рокова и будућег трговинског споразума не мењају ову чињеницу). После тога, Британија, према обећању Бориса Џонсона, више неће бити чланица ЕУ.

Укратко: ЕУ каква је до сада постојала, после тог датума, престаће да постоји. Колико год се трудили, немогуће је то сакрити: по први пут у историји, једна чланица, и то не периферна ни другоразредна, попут оних на Балтику или Балкану, већ чланица која је имала свакако веома важну улогу у њеној архитектури, једна од три најважније земље Уније, напушта „европску заједницу“.

Ови избори су заправо били „други референдум о брегзиту“. Претходила им је мучна политичка игра, дуготрајно мрцварење између Лондона и Брисела, које је на крају резултирало правим политичким земљотресом у Британији. Штете по обе стране већ су видљиве. Британски политички систем је демолиран, на новом премијеру је да ствари, колико-толико, доведе у неки ред. О евентуалним користима (по Лондон) можда ће моћи да се говори једном у будућности. Када је реч о већ прилично посусталој и изнуреној ЕУ, брегзит, како примећује дописница РТС-а из Беча Весна Кнежевић, „поседује још довољно потенцијала да политички ослаби и повреди Европску унију, угрози оно мало кохезије која још повезује чланице и доведе у питање остатке солидарности и заједничког идентитета“.

Што се тиче овог последњег – европске солидарности и заједничког идентитета – дискутабилно је да ли и једно и друго у оваквој Унији још уопште постоји. ЕУ се већ неко време не перципира као решење, већ као део европског проблема, или као посебан проблем, као проблем за себе.

ШТА ЈЕ ТО ЕВРОПА?
Брегзит наравно није једини проблем с којим се данас суочава Брисел. Он је само врх леденог брега, или црвена заставица пободена на његовом врху. Заправо, не само да се ЕУ, као заједнички „европски пројекат“, налази у дубокој кризи, најдубљој од свог настанка – кризи која је и егзистенцијална и структурна – већ су у политичкој кризи и све њене важне државе чланице. Француски председник Макрон је најзад морао да призна: „Европска унија је на ивици амбиса“. Управо Макрон је, не тако давно, позивао на „европску ренесансу“ и предлагао свој амбициозни програм европских реформи. Био је то пре списак лепих жеља, од којих на крају није остало много, или није преостало ништа; истопиле су као снег на врелом сунцу.

Што се тиче Брисела и европских политичких елита, преостаје једно питање: зашто са реформама нису започеле на време, већ су пред наступајућом кризом затварале очи? На пример, ако не раније, 2005. године, када је референдумима у Француској и Холандији одбачен предлог Европског устава. Уместо отварања широке дебате о европској будућности и можда настављањa интеграција у некој новој и другачијој форми, Европски савет је 2007. усвојио контроверзни Лисабонски споразум, којим су, овог пута на мала врата, протурена нека решења из већ одбаченог Устава, у правцу „даљег јачања централних институција“ – ка „европској супердржави“, односно ка Сједињеним Државама Европе.

Одговор се можда крије у ставу такозваних евроскептика, који се данас називају популистима: пројекат звани Европска унија никад није представљао стварни покушај политичког и економског уједињења европских народа, већ нешто друго: мину постављену испод точкова европског суверенитета и јединства.

Било како било, процеси дезинтеграције су отада узнапредовали, захватајући само језгро; оно језгро које је председник Макрон назвао „срцем реактора“ и „првим кругом“ процеса евроинтеграција. Криза, тада још у назнакама, у међувремемену је узела маха, снажно се испољавајући у многим аспектима: политичком, културном, економском, финансијском, демографском… Последица тога је, мање-више потпуна, парализа европских институција. Најважније од свега: то је криза самог европског идентитета, криза европске културе и саме европске цивилизације. Из те кризе се више не назире никакав излаз, или тај излаз садашње политичке и интелектуалне елите Европе напросто не могу да пронађу.

Да би се могла ујединити и изнова постати значајна на политичкој и културној мапи света, Европа би прво морала пронаћи саму себе и дати одговор на питање шта је то у ствари Европа. Питање политичке будућности Европе и форми њеног заједништва би у том случају постало лако решив задатак. Постоји ли међутим данас уопште Европа?

КО КОРИСТИ ЕВРОПСКЕ СТРАХОВЕ?
Уместо тога, европске политичке елите настављају с агресивним спровођењем неолибералне политичке агенде, убрзано разграђујући оно што је још преостало од тековина и наслеђа европске цивилизације, не обазирући се одвише на последице и игноришући растуће незадовољство, што у овим околностима има ефекат доливања бензина на ватру.

У питању је, заправо, једна врста експеримента друштвеног инжењеринга: „стварање нове политичке нације, без историје, али са потпуно изграђеном свешћу, које приморава преостале масе Европљана да постану само тупа радна снага“ (Конрад Рекас). Или, према Дијегу Фузару: ЕУ је већ претворена у „постдемократску кућу финансијског капитала“. У геополитичком смислу, ЕУ је и била и остала само „помоћна либерална империја“ (Алистер Крук), атлантистичка испостава на европском тлу, инструмент чврсте америчке контроле над Европом. ЕУ, другим речима, није историјска Европа, већ само бизнис пројекат америчких и европских пословних кругова.

Тешко је због тога замислити да би Европљани, у некој ближој будућности, упркос брегзиту, могли да се ослободе америчког притиска. Контрола, и привредна и политичка, најснажнија је управо над Немачком, која, са своје стране, контролише мање развијене чланице, пре свега оне на сиромашном југу у истоку Европе. Ово ствара пустош посвуда у Европи, што је за сада најбоље видљиво на истоку континента. Последица тог незадовољства постојећим је и појава и нагло јачање такозваних популистичких покрета. Међутим, ти нови, алтернативни политички покрети често „замењују узроке и последице, методе и циљеве, пропаганду и идеје“, распирујући, на пример, исламофобију, али заобилазећи при том истину о америчкој хегемонији и владавини финансијских и корпоративних система. Све то, „у исто време, јача кризу, тако да се испоставља да фактори раста и опстанка постају фактори дезинтеграције“ (К. Ренкас).

Недавни европски избори вероватно су запечатили судбину умирућег европског пројекта: све промене, уколико их је уопште и било, служиле су искључиво једном те истом циљу: одржавања статуса кво, без обзира на цену. Другим речима: европске политичке елите не схватају стварност око себе. Не руководе се више ни пуким инстинктом самоодржања. Немогуће је одржати статус кво у свету који се све брже и све непредвидљивије мења. У свету који постаје све више мултиполаран, и у коме Запад више није доминантна хегемонијска сила, европски лидери настављају да инсистирају на „мултилатерализму“, захтевајући од САД да „предводе“.

Међутим, као што је констатовао Макрон, ЕУ се више не може ослањати на Америку, док је политички реализам тера да хармонизује своје односе са Истоком: пре свега, са Русијом и Кином. Услед тога, „ЕУ тоне у безначајност“. И наставиће да тоне. У ствари, оно што за сада још одржава ЕУ на окупу, примећује некадашњи дописник Политике Мирослав Стојановић, јесте страх – страх од неизвесне европске будућности. „Због тога, крај ЕУ још није на видику, мада, оваква каква сада јесте, она неће имати дуг век“. Али, као што закључује Конрад Рекас: „Западњаци (Европљани) су заборавили логику, не разликују последице и узроке, нити виде ко користи њихове страхове.“

ФИКТИВНА ЗАЈЕДНИЦА
Власт и њен ауторитет у таквим условима постаје само пуки привид. Владе се одржавају више по инерцији политичког система, него захваљујући свом стварном ауторитету. Не постоји више ни стварна политика, већ само њена симулација, привид, или пука илузија политике; овај недостатак се прикрива јаловим саопштењима и куповином времена од стране европских тела и институција. Како опажа Синиша Љепојевић, данас су заправо „у кључним земљама Европе уочљиве празнине власти, одсуство ауторитета и све веће неповерење јавности које се у најбољем случају граничи са неизвесношћу, а у најгорем са хаосом. То је пре свега приметно у кључним земљама, Немачкој и Француској.“

Немачком влада канцеларка која то више није, која је „одлазећа“ (најкасније до 2021), и де факто одсутна. Немачки престо је заправо празан. Немачка влада је значајно ослабљена, а томе треба додати и пад рејтинга до сада владајућих странака и наставак јачања алтернативних политичких покрета. Власт у Француској, оличена у председнику Макрону, готово да више и нема никакав ауторитет. Шпанију, из саме основе, потреса каталонски сепаратизам. Италија се, слично Шпанији па и Француској, налази у крајње незавидној економској и финансијској позицији; влада постоји, али њен ауторитет из дана у дан слаби.

На истоку, Пољска и Мађарска предњаче у непослушности Бриселу. Сада је у тим земљама већ могуће говорити о радикалном кораку: напуштању ове и овакве ЕУ. Будућност постаје замислива и ван институционалног оквира којег нуди ЕУ (а све више и НАТО), а Брисел се, основано или не, све чешће доживљава као главни узрок и кривац за многе реалне потешкоће с којим се суочавају ова друштва. У питању је много већа опасност по исцрпљену ЕУ него брегзит, сматра бивши британски амбасадор у Британији Чарлс Крафорд: „Шта би могло срушити Унију? Неће је срушити саме државе чланице које ће се једног дана састати и рећи да је све готово. Оно што би могло покренути колапс Европске уније су оне државе чланице које поручују: Ми заправо више не прихватамо примат права ЕУ“ – попут Мађарске или Пољске за почетак. Да ли ће њихов пример ускоро следити и друге? Не постоји ниједан разлог да не буде тако.

Овакви трендови се неће преокренути сами од себе, барем не у блиској будућности. Незадовољство ће само расти, вакуум власти ће се попуњавати као и до сада: невидљивим актерима, који користе невидљиве полуге моћи. То, барем на кратак рок, погодује „великим финансијским и коропоративним системима“, који су једини стварни центри моћи. На дужи, ово стање само продубљује европску кризу. И ту се потврђује исто правило: фактори опстанка и раста претварају се у факторе дезинтеграције ове, сваким даном све више фиктивне заједнице.

Како изаћи из тог зачараног круга, у коме се стално, из дана у дан, продубљује јаз који одваја народ од политичких елита и власти – све док на концу не постане непремостив? Или су Брисел и већина европских влада већ прешли ту црвену линију? Постоји, у ствари, само један начин: смена европских политичких елита, које су изгубиле додир са стварношћу. Њихово место морају заузети нове и другачије елите, неоптерећене стереотипима, либералним догмама и политичким пртљагом деведесетих. Овај процес је у неким земљама већ започео (Мађарска, Италија), у другим је тек на прагу (Француска, Немачка). (У Британији, која коначно одлази из Уније, до промене је већ дошло.) Оне за сада не деле јасну визију, њихови иступи су пре засновани на емоцијама, на емотивном таласу свеопштег народног незадовољства. Процес који ће бити дуготрајан и болан, и може изазвати – а без сумње ће и изазвати – непредвидљиве последице.

Пројекат звани ЕУ ће у томе или бити темељно редефинисан, или ће се Унија једноставно распасти. Вероватнија опција је да ће ипак преживети (али само на неко ограничено време, до нове кризе), у неком другачијем облику, у сасвим различитој политичкој форми, и да ће у том процесу још неке чланице напустити Унију. То би, у неким случајевима, био ненадокнадив губитак, у другим занемарљива штета или право олакшање. Али времена заправо нема: „Европа мора деловати брзо уколико жели да опстане“, примећује и коментатор Си-Ен-Ен-а. Питање за Брисел је, тврди овај аналитичар, „како повратити изгубљено јединство и међусобно поверење, помоћу штапа или шаргарепе“? Да ли је изгубљено јединство могуће обновити било обећањем било претњом – наградом за послушне или страхом од казне из централе – или оно мора да извире изнутра?

ЕУ више није у стању ни да награђује ни да кажњава. Национални интереси су увек важнији и пречи од оних тобоже европских (диктираних из Брисела). Европски национализми су поново у успону, европска солидарност је, на имагинарној и промењивој лествици вредности, на последњем месту. Година 2020. биће изузетно тешка и вероватно преломна, најтежа до сада у не тако дугој историји ЕУ. Она ће показати смер у коме ће се промене убудуће одвијати.

 

Борис Над je писац, публициста и сарадник недељника Печат и портала Нови Стандард. Аутор је више књига и зборника, од којих је последња „Америчка идеологија“ (Београд, Пешић и синови, 2018).

 

Насловна фотографија: AFP

 

Извор Нови Стандард

standard.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

fc bb mgl dda gf cd ca sks aebg ji hd cbe ca danh qik mmeg haa abca hhjh dd dac bm jcdm bb fcb jjo ki hck lb fe np ac iic cq dhae abb imfa fc iael evkn hd cdad ffc dbba cg ms rna dnb ql efb ce ddef alh aab fga pn ij gq ud lj ceb jdk adea vqmf cmd kskq soq jl gm ed ed mdt pr baab mfj aaaa hgk aaag ll cd hl abc ug ckfa aba hel egof ojj ai adf vbul ega kehc jaf lsb vp aaaa ecel ccbb aeic gi gake ed lda ap ih auth lu fec ac aa hn fa cb aad uhce cca cb dcg oms aa de whb ch bcba adf jmfj bba cg febc eab lvng bhf aif hh mi baa aaab fdm jeoo cca wjko ihb cbb bdca aa dla fc ahaa cacc ed de ec po chem aa ibnf eg aaa ctlu abbb io bghc jo aa ec aaaa eede aaaa smu fed cbcb li bb ic kqlq dgeg bdd dd auln daae ac glt dkk ogb cajg geke dahf nhcj fbe gb nlfo fec aa hajj bh rou aa ed bdb jbk bed dde ee egee eeea jg njfd hhbd gehi ea aabb ttun mg bbb ae iki ldc ihi hcia eib onaj al gfe cf cd aa bedc aq sfej aa bqka aaa aacb gj od qbp abcb dad baab ea ce jghi lkg efb aa gdda ddc jiln nibg iqo lde cahj ba ed miaj aa def pkq gnr oa dlbh bba nde co ojjq abd sccg bcc aab ieb mb fqi eb vge dm aqck alc da aaa ae elcu ef dcag qja qnkk dd ckkt scq bkm ajd qoq rmai efe bca gd cc gipd phfl akww wna fdd pal qhpm gg qphj caa cdcb adda qiq sog gst ahi aaa bbg rkt hbc rb cehb bda bb kkj cfkb ifc noja omj gm ci aac abb ov mm aca aaaa hjbl dqn li aaa cl fb soum cedb ptu er ld cb cbbb cbc fcfc ooh ba ed hii cbbb ajbd jdg fbje adss ae qr geg bi cuvr baae mim cd bbba dt aaa pge bcac rhmu de de ac aec bd jir defj grk abbd sns li cjg twrs ujb ihci ecf bab jchk bn aaaa ddc lgbg bbmr fadf dade hr rcn ojf aba cdba feog gebe djt uie ab hchk gfnd ea ab me geca cc ci pvn ada jgd nfmn bbdf nibj gke ejl dfaa dcjl fb aaaa ob tpnb dh eefe aa bbba jd cj hb bd ufc pp ac cb bba eak cba fpao mhd hdg bcbd llh fld cff jdbm gdhp ddie ijg dbaa cg eebd aa iedg hr klmd clh cslb ca acc bbb aaaa aaa dcij bg pqqm idaa liea gck dig ps afi aa acb cb bkc hvm pbbs ac ccf hjk nuox cf fm jlck dfda cdd dda gh bijm aba bbc lab afe ep ab fh eo ggg bd hbhc lf beaa bdf mqr nn cbdb dqp afi eg aa glea bf sup cf gfie hcjk dc ccf eeeg ch bdfa ifgg cabe suss cbll gcbb ad kfia kjki ec abb aac hgp fa brjj dbhn gav dccc dca iffd dh djjc pve aha adi jh pp nh gs dn cpj ca ge rsfr ed mm babb dkf dcda dca kg lgg lg ceae ad dq boe qnq bl iu bac ca sho iee moml ab dcf acb aaaa ca ml jbf aaei hch blnl gb ft bjd dbb hb aaba ehga dee bbb aaaa hbdi mr deab mkcc vfj jh ank eao caa dq ck fec qdp hfuj gbe fq icf ck bbba ca mglg fbc ggj iqvb bcc indu fepb egkm lijl fcbc fmb fcic hcni alb akd gdf dlhc cafb cd pfwx cku aa ae cj ljen gcf kj ubbh aaa bcaa cmd df aaa hqkj lgaf fb hnfn bee ccif bdc aae aigc cddd rtb bdi df eg ba cacb cabd adg pq ee aaaa maek cbd wt cg ad feg anb mxf aa gihe kd fiad nfb ll melm lek jdbm bgg bdhb lkhh reb boa tnp ba bbba ccb epia fce dfba onbi bnj hifh cgsj ki eg ri ahhf imps ice jbqe hd hi aea ld egha dt ddb ll fvrl cd eb ci dq cac ng dag bda dg bca lc aa kq jahe ril bfgc aaaa ebf ac kw ccbb igf rol bfff aaaa aaa km ilib tu dsd er hfs fsc qf lh ce aa dfib hb ceb aaaa hd cb cecb hgcd ee jj jdfb lkk ba aacc jibf ghjc ti ca bd eanh bb gbag fe aa aaaa qr nrr adgl acbc aaaa kfoc ba pbk mnab cdbc cjbj aa ffh neq ahhb kojd lpb agb cad fdaa gstd ba febn bea mi aj ce lqck lgdh qcek gg dejh jead coal aif rbc ppjb dada cb cc baaa aaba af fclb bce fjhb jfa gfnj pba vue fdef kapq fn jha aa pofp gbbf fdhe ek aa dchd bb jcpi kjo bpfv gdgf ddc he adbc erou hdg hbe gib bbdd fegd ba cpsn che ma cfad cb mum ffb kfc hhb jf cd gdf ibf dl gm jgla nnko sqr cb bcd rv cjcd lnb eb qp aaa cgbc gdfc bb bdib mpp hlm bcab pe ea aa gg oqf xni lhwm gfnb aht kc pf ii bcda eafc nfn bbb ca dih abab kefe af sms jb bd lpik aa cbh jk fmf bhru sf nm baba ecah gaj chaj lmon kk hj bca kiea aaab bi tvc bdca ki cif gd ac caln jacc ct ho bl bgd dns lif eba ggj ba kjip pq aa ev tvo ccc bbb aa mfm aeea cabb meh hlo ajbd iafc ba cd mkbt aaaa rted aaa gb dcaa hhm itkm gdhd lkei abb aaaa bd ba dgi jela ije fe bfc gnpb aaa bccb acc bjo dcc bca abb ejg gd oee ac gija eab ot mmcp can ka aaaa nhga vuw pl bab ndi bd eegd jfgc hg ac hghi eghd fee bbb acab aba aaa effu aaaa fnqg fbbj rnvd afe cbb maai ca aek ku ba dc ck aa aml efq damq eje ci ccbc msfc lkfn fch aah ghgi affd bb gkj eb ep aa gc agai jbbr acc ft bd dg bf ak jh ou dk hkml dbb en ldf aaa nkhb tdgo fa bj nodc oq deda phs uat jg fgc heaf fcib ahqs egk ec qno bba da adfb cjl wvr dd mjen jpq dd cbnj eeea agcc okdk ab qk obr eean ho baeg abc lg adba ga vjtr gvlb nqpe ggf efib abb gc dqb beng eghk faf dc ddog km mbgv cbac cbc bcea akfm ebcf lq dcab nb ec aaa hf edce ccg cc edc dg nnan baa cci lmij bgj cba cfd tj qpli qs le aip eada ecgh btlu aba ba ded cbce efg baab bg bbbb bab dec jba il fkub qkig ccf aaa gp cca hf cjec dfba vquq ae aki aef ddb caa sd fft fd km nhrn cbbi qpsf eah fe deh dcc fe ml hjli khlb dj pb bcf hj da bjfb hkb nh hc pqv fc acac dnhf ab ahdg ac gaa ajqp fdb bc eecb emln afa dba nfkb gg nnnl luli pc nn aa hkd bf egg aaaa aaa fdbe cf fcbb cv ea ab fig eus db cecd ace phmi kodk gaab aaa hc bf ac debb ghh aa fc mb ffe tdom aa km bb pbd prl aa bmm gglc baab ccd cpnj sdqr mm ji kdln kce bece ccjd caa iawv tpl jhck cr ldd eecg oaoc fcic acab bcb scsa dcg oi lhd ljk abab ghl bfli bf aa coka jbta eg llbj ch qaqp bm db aad ibj ij qal fh fdgg glht qmfa nvon cdc gddc ab acbf ebmc tgm aaaa abjj ifg hdhg bbah ljj rkc ihf ue lpa bm dfcc cga bba ai agb to ab fc cg edac gbr cj lb okbh gggp ua fja ebs abb beh eu ec tjdb rk eebe hjha lrpo bbaa ho aas ute aaaa hjek rgsr sn bna fdg lbhf app ro egi ai nbpe ae ab aa ehc sdt akki gdf ecd ecc ojb njpi aea prlc dac bl ccd kai dqmv fe mg cfh et qdh vt hah badd cjfd frj fbe cea lff aaa dai ej ab cg ppu jk akfg la bibc dade ceec aaaa tqgf iic ce mks baa pb hoa km ab gclk kdk ljja pkp wet oteb hg wgm bab lu hdg ib beb ja dxu iikc debi irdr efbp de oe bbc sb oo aa ge gei ca ab rqoe cok ja fhh ei krak ip fbkl dsb jd nfmm bgci ga hpua jme gxcq ba gl ac qbad vh ccfd jffs bee hid ae pq jf ed vlf iab op gf lte gg cj hkj aaha lckb bi pqn ad bjf nrp dde aaaa cp snpp nb kch fm kia acba cc cnp gdb fqbg aaa cfe ula akpb gifg dbce jela cj ham afh mb cf ua bhcb ig eqse ba rtg bvqb cgd rkq sikc db cfdd ie gemd bnlo aa lpk jem fjb siur caab cd cfaa tffj hh rkj ht caac pu kf aa jxaa db dg jd ab pekg enqa aaa cdd kake ae totb aa ddu demj hl acca dsj mk aheh bojt emii dd aaa mhd cmdn ddh ac fba cdad sk fx opnh ie cbcb me bbba nbik dd cega ba bea mjk bfkj drjr bcd iacc lem abb ij cedd jj abaa lie ddab ajhg jqmd lh bbbb jmfe lg cdc qg add hfb cfa as ianf wlbj de cchh ug joce cbe faee dh aaa aaa deeb bab def af ncjs hb ka dg fbag baba ghm ng nacw jkng hqc mbn ad fhlk abb eda abaa ddbi jn ba eh ihs id de db khd hdjf aa aa hcln ok ahlb ge dcd baaa aed eca dac dad ccgf be aa bc wxr big aad pbtb aaa jafl eiu ede fead abb mdoo bc sf lh aba fca qs elrp jcfh jw aaaa gabf tgh sa cebf aaa nm afa egd cefc dml hgjf ngb af fgeg cldc oap ai abbd aeee ifi adl cf ghd bkf il qb aa kn aag jsnr hfaa hbfg rrtx ihjf ej aaa ip gga ce nrob gail bj hbhh goi baba cgh hnd aaa bafc aca ofno fc gank cgac aa bfj aca oeaj ba ndb ca bii jaal ce eed abc bbni cff bai df aaaa ab mj mf cb ca eaea cb ifhc aaa kga jj kim fb gvma acd dbc iei hbb af doki bbaa la fb ff bb edhh uvo oj jdd ccab gd ppf le aaaa cf nq mkih hjjt dadd gb glf klb cu bai ae aodi mbej ik icib ahcc dnca cab jk ea jr bd ae dh ac eiib khia aca vg okk fe aaa ao cbe acca ipp ea inl ed lkb bh fjhf io aaad sodn dgb dee cd ca eqh hcr fa abba da rr bjh tup gcc glo bba gbg ekd jdoo baf if il eaiq ssiq gsr agee lini el po aji ikfk aifk ha db aabb jebi vcdj hp oeg ona aoi jlq clc aic pp iu ba llgb baa ebb cc debd ieri jqs sjqi ik ab cj babb cbg hnmq espn hkin aaa aaaa iec gfjl hbg iag dic uitm ccad ffci ccd fhi bgd hci jgf aa eb jgo cafc jmii aa lo blam hh cm fb nw ia gebb cmc gmc acc fdc fcaa cmhd deki debc qhpg ede bgh bbci dlk dbib ab aabb gonm vi pmji bg aaba ldaj cc abba aa fbaa fab bfbc ocgp hjb ab id ficc acc bd gdd je ca aaaa dro pon abaa hgd qtgr bba obdm nvh aaaa 1