Безруков: Американци почињу да схватају да њихова земља иде у погрешном правцу

© fakti.rs

Андреј БЕЗРУКОВ, професор МГИМО, бивши руски обавештајни официр у САД

ЗА АМЕРИЧКИ естаблишмент, рат у Украјини је велики бизнис. Јер, омогућава му да остварује колосалне профите, да исцеди геополитичке ривале и тестира најсавременије оружје у стварним борбеним условима, а и да оправда огромна улагања у војни буџет.

Амерички војно-индустријски комплекс, Пентагон и руководство Демократске странке – отворено продужавају сукоб. За њих је украјинска криза савршено средство за држање власти и обезбеђивање уговора вредних милијарду долара.

* Колико је дубок јаз у америчком друштву данас? Може ли се говорити о почецима латентног грађанског рата, посебно сада када је пажња Вашингтона разапета између домаћих проблема, рата са Ираном и украјинске кризе? Или Америка има толику резерву отпорности да може преживети сваки тежак период?

—Говорити о грађанском рату у САД је помпезно, високопарно. Али, тамо се сада јавља осећај који смо ми имали при крају постојања Совјетског Савеза, око 1988-ме. Американци почињу да схватају да њихова земља иде у погрешном правцу.

Сваког дана се јављају нови проблеми које влада није у стању да реши. Друштво се цепа. Нико не зна шта ће се даље дешавати, нити – ко је крив и шта треба радити.

Такво стање ће потрајати 8-10 година. Да би Америка поново уздахнула и кренула напред, на власт мора доћи нова генерација која свет и саму земљу гледа потпуно другачије.

Тренутно се појављују две политичке снаге. На једној страни су младе демократе који желе да промене земљу на исти начин као што је то учинио Рузвелт — кроз прерасподелу богатства од богатих ка сиромашнима, изградњу инфраструктуре великих размера и обнову средње класе. А на другој страни су такозвани технолошки барони, или техно-спаситељи земље, попут Алекса Карпа и Питера Тила. Они заступају ултраконзервативне ставове и тврде да су у стању да мобилишу земљу уз помоћ нових дигиталних алата.

Те две силе ће се неизбежно сукобити у борби за власт. Док нова генерација коначно не преузме контролу, колебања која смо видели у Сједињеним Државама у последњих 15 година ће се наставити. Без обзира који председник дође у Белу кућу, укључујући и следећег, неће моћи сами да реше ове проблеме.

* Дакле, уопште се не ради о личности Доналда Трампа?

— Не ради се о Трампу. Ко год да дође да сада влада Америком, јахаће дивљег мустанга са јаким боловима у стомаку. А мустанг ће покушавати да збаци онога ко га узјаше, јер Сједињене Државе имају дубоко укорењене унутрашње контрадикције.

– Ове контрадикције треба решити, али америчко друштво је и даље прилично богато и нико не жели да се мења. Просечна особа мисли да је довољно једноставно заменити особу у Белој кући: нови лидер ће доћи и све ће одмах бити у реду. Али, то се неће десити.

– Америчко друштво мора да превазиђе бол од сазнања да се свет променио, да се и Америка променила и да мора да живи другачије. Док се то не деси, Сједињене Државе ће мучити исти проблеми.

* Колико украјински и ирански пут утичу на унутрашњу ситуацију у самим САД?

— За Американце су сви сукоби искључиво спољне ствари. Да, цене гаса негде расту. Па шта? Наравно, одређене групе становништва ће патити више од других. Али да би ови удаљени ратови имали стварни утицај на америчке изборне изборе, они морају директно утицати на џеп или живот просечног америчког грађанина…

Наставак украјинског сукоба претвара се у озбиљну стратешку грешку за Вашингтон. Амерички естаблишмент је коначно схватио да продужавање кризе поткопава главни дугорочни интерес Сједињених Држава – да стимулише приближавање Русије и Кине у економској и технолошкој сфери.

– Али америчка економија пати од ових сукоба на овај или онај начин. У сваком случају, у питању су ресурси, војно-индустријски комплекс и оружје.

— Америчка економија не пати; није парализована. Док главна производна база тешке индустрије стагнира, сектори ИТ-а и вештачке интелигенције показују снажан раст. Међутим, Американци су очекивали много више, због чега постоји извесна доза негодовања у друштву.

Користи од економског раста земље, распоређене су изузетно неравномерно. Већина новца завршава у џеповима мале групе људи — оних који су рано инвестирали у нове технологије. Већина становништва не добија ништа.

Управо је та осиромашена група довела Трампа на власт, јер приближно 50% становништва САД није нимало побољшало своје благостање последњих деценија. Напротив, Американци су губили послове, а плате су стагнирале због индустријске стагнације и неконтролисане миграције.

Међутим, велики колапс, који ће бити могућ када људи заиста буду погођени, још је далеко. Ситуација критично зависи од тога шта се дешава на берзи. Ако предстојеће успоравање инвестиција у вештачку интелигенцију ескалира у панику, то ће задати колосалан ударац социјалном миру у САД.

ИТ је једина брзо растућа индустрија, а тржишна капитализација технолошких компанија тамо је у много чему пренадувана.

* Ако „мехур“ вештачке интелигенције пукне, како ће то утицати на стабилност САД? Хоће ли средња класа осетити бол који би могао довести до правог унутрашњег сукоба?

– Од 2008. године, америчка берза расте брзим темпом, потпуно не одражавајући стварно стање економије. Пре или касније, то ће се сигурно кориговати. Ако берза падне за 30-40 процената (врло вероватан сценарио), онда ће просечан Американац заиста осетити бол.

Богати члан америчке средње класе има сву своју имовину концентрисану у две ствари: у кућу као инвестицију и у портфолио на берзи. Када обе падну, уследиће озбиљна дестабилизација.

Али чак и у овом случају, тешко је говорити о правом грађанском рату. Шта је грађански рат? Ко ће се борити против кога? Америка у унутрашњости, традиционално обојена „црвеним“ републиканским бојама, неће се борити ни са ким.

Сва друштвена тензија је концентрисана у већим приобалним градовима, где баснословно богати и изузетно сиромашни живе једни поред другог у истим градовима. Тамо ће људи заиста масовно изаћи на улице, разбијајући продавнице, пљачкајући и палећи.

Али, када све то изгори за недељу дана и изгредници не буду имали шта да једу, немири ће се смирити.

* Вратимо се на Украјину. Како ће се поводом ње развијати односи Москве и Вашингтона? Да ли постоји шанса за стратешки дијалог?

— Односи између Русије и Сједињених Држава не тичу се само Украјине. Примарни циљ Сједињених Држава на светској сцени је да по сваку цену одрже своју глобалну позицију. Проблем за њих је што амерички утицај опада, и то прилично брзо: на Блиском истоку, у Азији и другим регионима.

Сви њихови недавни преговори са Кинезима су покушај да пронађу равнотежу и стабилизују свој пад, како не би клизили још ниже. У томе украјински фактор игра двоструку улогу.

Доналд Трамп и снаге иза њега (а то није цела америчка елита, већ мањинска група) имају користи од што бржег уклањања украјинског сукоба са дневног реда.

Прво, ужасно се плаше упуштања у велики нуклеарни рат са Русијом, који би могао да се распламса због ескалације у Украјини. Друго, желе да зауставе брзо приближавање између Москве и Пекинга, које се дешава управо због истовременог западног притиска на обе суперсиле.

Али, остатак Америке (Америка Конгреса, транснационалних корпорација и Пентагона) је апсолутно одушевљен украјинским сукобом. Тај рат им је невероватно користан јер ефикасно слаби два од три главна глобална конкурента САД: Русију и Европу, док истовремено забија дубок клин између њих.

Прекид веза између Берлина и Москве је вековни геополитички сан Сједињених Држава и Велике Британије. Њихов једини проблем сада је што руско-кинески односи само јачају под актуелним притиском.

Рат у Украјини је напросто одличан посао за амерички естаблишмент. Омогућава му да заради колосалне суме новца, да исцеди своје геополитичке ривале, тестира најсавременије оружје у стварној борби и да оправда огромна улагања у амерички војни буџет.