Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

ИСКРА на Фејсбуку

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији је подвиг отелотворен у њему

Дража Михаиловић (Фото: Александар Симић)

(The Saker, 19. 10. 2019)

Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције,  моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви савезници су Русе издали осим једног. То су били Срби, који су у то време били на свом врхунцу (Први светски рат), али су такође морали и да обнове своју ратом опустошену земљу, при чему је већина инфраструктуре била уништена, док је скоро 30% целог становништва страдало у рату.

Дочекали су нас раширених руку и великога срца, признали су све бивше руске званичнике и официре у својству које су имали пре 1917. године и дали су уточиште епископима, свештеницима и верницима Руске православне цркве у изгнанству, чије је ново седиште постало град Сремски Карловци, у Србији.

Моја породица је живела у Београду, а моја мајка је рођена у београдском насељу Топчидерско брдо. Целог свог живота говорила је савршеним српским језиком, као родним; што се тиче моје куме, била је чиста Српкиња (и такође је савршено говорила руски). Желим да то напоменем како бих објаснио да су везе између моје породице и српског народа биле јаке и дубоке.

Дубоко верујем да сви Руси дугују велики дуг захвалности српском народу, чак и они који тога нису свесни (о томе више касније). И не само због тога како су прихватили наше избеглице, већ и због многих других примера руско-српског пријатељства у историји.

Контраст између Срба и наше такозване „православне“ или, још више, словенске браће не би могао бити већи. Чак имамо посебну реч за то: Србе које називамо „братьа“ (што значи „браћа“) док остале међу њима једноставно називамо „братушки“, што је тешко превести, али претпостављам да би значило нешто као „једносмерна браћа,“ или чак они који се само „претварају да су браћа“. Сви знамо колико су нас пута једносмерна браћа издала, чак и они који Русији дугују постојање својих земаља (лично имам предака који је умро ослобађајући Бугарску од османског јарма!). У ствари, они су и данас исти (не сваки појединац, наравно, али узето као нација, то је истина без икакве сумње – погледајте само како они допуштају да њихове националне територије користи НАТО да би претио Русији) . Следећи пут када буду имали проблема са комшијама, нека се обрате НАТО-у (и желим им пуно среће!) – јер сигурни смо да више неће имати шта да траже од нас Руса. Никад!

Али овог пута желим да се дотакнем једне веома посебне врсте Срба, много блаћених, оклеветаних и на други начин омражених српских четника Југословенске војске и њиховог вође, српског хероја Драже Михаиловића.

Имао сам ретку срећу да сам у животу срео неколико српских официра, од оних који су се борили против НАТО-а током агресије Англоциониста на Босну, Србију и њену косовску покрајину, па до старих четничких официра и војника који су створили најефикаснији и надалеко највећи покрет отпора Хитлеру, још пре инвазије на СССР. Такође сам упознао и доста руских царских официра од пре 1917. и њихове породице (углавном у Аргентини) и живо се сећам како су ти стари војници са срдачним дивљењем и захвалношћу говорили о самом Михаиловићу и његовим људима. Толико су блиски били Руси и Срби у егзилу да су се често венчавали (попут мог ујака и моје куме).

Моја сврха овде није да пишем Михаиловићеву биографију, или чак да га представљам читаоцима. У ту сврху постоји заиста изузетно добро направљен филм који је сада слободно доступан на Јутјуб-у (Колико дуго ће то трајати? Преузмите и правите копије, људи!) Ту се у великој мери објашњава све, у фасцинантним детаљима.

Не, оно што желим данас је много скромније. То је да поделим са вама разлоге за моје уверење да свака будућа Србија вредна да се зове  Србијом једино може бити, и биће, утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији подвиг је био отелотворен у њему.

Знам да имам пуно читалаца и пријатеља комуниста и молим их за стрпљење и разумевање. Тачно је да се они који се 2020. године називају комунистима веома разликују од оне врсте комуниста који су се раније могли наћи у Европи, 1900-1946. У извесном смислу, то је јако лоше, јер већина савремених такозваних „комуниста“ никада није читала Марка или Енгелса, нити се бавила Лењином или Хегелом. Али с друге стране то је врло добро, јер савремени комунисти патриотизам не сматрају „буржоаским,“ нити религију „опијумом народа“. Пријатељи, давно сам написао да се „Бели“ и „Црвени“ (користећи руске категорије, али које се, мислим, могу пренети и на српску стварност) никада неће слагати о Прошлости, чак и ако би се могли сложити око тога шта би требало да буде Будућност. Оно што следи односи се на прошлост, па једноставно сложимо се да се не слажемо и не дозволимо да нас та разлика у мишљењу дели.

Сличности између судбине руске нације и Срба су многобројне, као и разлике. Али има једна ствар  која им је сигурно заједничка: комунисти, који су преузели власт над нама, учинили су све што су могли како би нам одузели историјско памћење. Још горе, клеветали су наше народе, наше традиције, културе и нашу веру из два основна разлога:

  1. Апсолутно су нас мрзели, и Русе и Србе
  2. Морали су да оправдају не само своје “реформе” (у ствари, присилни социјални инжењеринг), већ и терор који су спроводили.

По овом механизму, цар Никола II је постао слабић и имбецил, његова супруга љубавница Распутина и немачки агент,  а дореволуционарна Русија “тамница народа” (узгред, предратна Југославија у комунистичкој пропаганди такође се називала “тамницом народа”, са Србима као тамничарима), руско православље је било представљано као “назадно“ и превише везано за „ритуале“, руски народ је наводно био „шовинистички,“ а руска владајућа класа (старо племство, петрињска аристокрација, трговци, индустријалци, свештенство, филозофи, интелигенција итд.) сви су постали “класни непријатељи” народа.  1922. бољшевици су чак успели да протерају водеће руске интелектуалце на злогласном “филозофском“ броду! Они који су остали помрли су у совјетском ГУЛАГ-у или су били стрељани. Штавише, улога САД-а, Немачке и Велике Британије у финансирању подривања царске Русије била је у потпуности замагљена.

У Србији се догодила врло слична ствар, али тек касније. Видећете у самом филму у којој мери је истинита прича о Дражи Михаиловићу и четницима унакажена и искривљена у (новом) званичном вјерују Англоционистичког царства.

Молим вас да погледате овај филм пре него што будете читали даље.

Лично ме је овај филм дубоко дирнуо, посебно стари четник приказан на крају. Имао сам срећу да упознам део света одакле овај стари четнички војник потиче.

Његове сузе су моје сузе.

***

Врховни суд Србије је 2015. званично рехабилитовао генерала Драгољуба „Дражу“ Михаиловића, поништавајући фарсично суђење које је комунистички режим организовао 1946. „Суд је утврдио да је спорна пресуда донета на нелегитимном суђењу из политичких и идеолошких разлога, и у складу са законом о рехабилитацији против те одлуке нема жалбе,“ гласило је судско решење.

Иако је ово био важан први корак у одбацивању комунистичког фалсификовања историје, власт и образовни систем Србије и даље воде стари комунисти и наследници ватиканско-бечке школе, који су вековима присвајали српска достигнућа и прекрајали неколико миленијума српске и словенске историје.

***

Личности попут цара Николе II или Драже Михаиловића сматрам изузетно важним, јер они су ти које ја називам “поларизаторима”. То су личности које су презрене и омражене, а истовремено и поштоване и вољене. Зашто је то важно? Јер ако одаберете праву „поларизаторску личност“, врло брзо ћете установити колико ваш саговорник зна и које су његове стварне вредности. Постоји још много таквих личности, почевши чак и са самим Христом, нашим Господом, (Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио! Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши! Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје. Одијелиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје. Лука 12: 49-53). Наравно, не ради се о подели породица или изазивању свађа, већ о томе да свако покаже “своје право лице” и колико је свако спреман да жртвује за своје вредности. Узгред, како ја тај израз користим, „поларизујућа личност“ је вредносно неутрална одредница. Тако би Хитлер био веома добар пример зле поларизирајуће личности.

У ствари, цар Никола II и Дража Михаиловић имају много тога заједничког, али желим да напоменем две ствари: обојица су одбили да напусте свој народ, иако је то значило сигурну смрт, а њихова су се убице толико бојали њиховог моралног (не политичког, а још мање војничког) ауторитета  да их нису само масакрирали (у случају цара Николе са читавом породицом, укључујући децу) већ су сакрили и место где су њихова тела била уништена и бачена. Лично, чак видим и одређени степен личне сличности између ова два човека, посебно у њиховим очима: обојица су испуњени посебном тужном љубазношћу, својеврсним Христовим кротким самоодрицањем. Обоје су били савршено свесни да их неће само убити, већ и облатити, и да ће их многе неупућене будуће генерације презирати. Могу се само надати да су знали да ће историјска истина једног дана ипак превладати!

Зашто је то толико важно? Зато што не можете обновити цивилизацију на нејасним и млаким узорима који су неспособни да икога надахну. Чак бих устврдио да било шта, да би било смислено, треба бити засновано на чврстој духовној и идеолошкој основи (ствари се не раде само зато да бисте их учинили, наши најважнији подухвати су често само средства за постизање неког вишег циља). Ово је, узгред, велика тренутна слабост Англоционистичке империје: она изазива много подсмеха и мржње, али је престала да икога надахњује још пре неколико деценија – то је сигуран знак више њеног пропадања.

Наравно, свестан сам да има много Руса који немају високо мишљење о  цару Николи II или га још увек презиру због тога што га доживљавају као површног, слабог и глупог морона совјетске пропагандне машинерије (и либерално-демократске масонске пропагандне машине пре тога!) Такође нема сумње да има Срба који не воле или презиру Дражу услед Титове пропаганде. У већини случајева по среди је једноставно незнање. Једном када слобода истраживања прошлости заиста буде обновљена (као што је то случај у Русији данас), догодиће се оно што је неизбежно: они који су били сирочад сопствене историје и културе, постепено ће их поново открити и тада ће бити извршена радикална идеолошка ревизија (ко би могао да предвиди током 1980-их или чак 1990-их да би руски министар одбране прешао у православље и јавно се прекрстио пре одржавања војне параде или да би руски контингент у Хмеимиму, у Сирији, имао не једну, већ две цркве изграђене на тој бази?).

Замислите Русију и Србију као „петријеве посуде“ у којима су бактерије историјског памћења тек почеле да расту и, уместо да посматрате тренутни број „бактерија са обновљеним историјским памћењем“, погледајте природу тих бактерија и супу богату хранљивим састојцима у којој се налазе.

Наше земље су петријеве посуде. Ми смо бактерије. Пријатно!

Живо се сећам како је Англоционистичка пропагандна машина клеветала српски народ уопште, а посебно четнике, за масовна убиства која су се вршила у склопу наводног „етничког чишћења“ и „геноцида“ (Срби, Хрвати и Босанци-Муслимани су исте етничке припадности; разликују се само по својој религијској припадности; „Бошњак“ је израз који је популаризовао амерички Стејт Департман). Многи аутори су ову лаж већ одавно оповргли, истина је већ разоткривена, али баш као што је то случај са, на пример, резолуцијом поводом инцидента у Тонкинском заливу (изговор за напад на С. Вијетнам), атентатом на Кенедија, Операцијом Гладио или 11. септембром, истина је на дохвату руке, али њих за то уопште није брига.

Истина је да се западна цивилизација срозала до стања које би се могло најпре описати као „укидање појма истине“. Једноставнији начин како би се то могло рећи је да већини људи (нажалост, већини људи и даље се испира мозак) чињенице просто нису битне. Већина су углавном „идеолошки конформисти“, док преостале једноставно није брига све док се тренутне стопе потрошње одржавају или, што је још боље, повећавају. Све друго је за њих у основи небитно.

Унутар Југославије, сличан процес „индуковане амнезије“ и „историјског репрограмирања“ одвијао се током година Титове владавине, па и после тога. Чак и савремени српски политичари, од којих су многи корумпирани и зависе од „грантова“ САД-а или ЕУ, и даље попут папагаја понављају титоистичку пропаганду. Али у дубинама самосвести српског народа сећање на Дражу је једнако живо као што је сећање на цара Николу II живо у сећању многих руских људи. Ово историјско памћење није дефинитивно враћено нашим народима, али већ је доста тог сећања које тренутно извире из дубина свести да се наши „либерали“ и „демократе“ озбиљно забрину и да би се западни медији апсолутно изнервирали.

Као што је речено, не верујем ни за секунду да ће Русија или Србија икада постати монархије (упркос томе што сам и ја монархиста). Заправо се надам да се то никада неће догодити, јер ако би се догодило, то ће бити псеудо-монархија којом управља неки парламент на челу са бескорисним паразитом а ла краљица Елизабета II, под потпуном контролом масонских ложа.

Права православна монархија може постојати само у заиста православној земљи и са заиста слободном православном црквом, а не у земљи у којој је велика већина православних хришћана православна само формално, у „културолошком“ смислу, и који православље доживљавају као националну, а не духовну појаву. У ствари, верујем да смо већ у „последњим временима“ у којима ће се Христова Црква смањити на „мало стадо“ које се спомиње у Јеванђељима и Апокалипси. Ово су времена у којима православна монархија не може постојати, пошто је το κατεχον („онај који обуздава“) „склоњен са пута“ (2 Тес 2: 6-7). Никола II је био овај „катехон,“ док сада “тајна безакоња” већ функционише (постоји и познато пророчанство о Москви као Трећем Риму, статус који је тај град изгубио 1917. године, а које се завршава речима “и четвртог неће бити”).

Али, под претпоставком да сви не изгинемо у нуклеарном рату изазваном љубазношћу Неоконзервативаца (политичке секте која управља Америком), ни будућа Русија нити Србија не могу се утемељавати на вредностима, политикама и понашању личности попут Лењина или Тита (ако не из другог разлога, онда зато што њихове земље – СССР и Југославија – више не постоје, а осим тога, Лењин је мрзео Русију колико је и Тито мрзео Србију).

Пре неколико година написао сам текст под називом „Косово ће бити ослобођено“ у коме сам предложио следећи мисаони експеримент:

Замислите на неколико минута да се Империја из неког разлога срушила. Нема више НАТО-а и вероватно више нема ни ЕУ. Или је можда остало само мало НАТО-а и само мало ЕУ, упркос свему. Али што је још важније, нема кампа Бондстил. Шта мислите да би се тада догодило?

Дао сам свој одговор на ово питање, шта би се по мени догодило у спољашњем смислу, а то је да би се српски народ неизбежно поново ујединио и да би ослободио Косово. Данас покушавам да замислим шта би се требало догодити у Србији пре ослобађања Косова.

Унутра, conditio sine qua non за поновни препород Србије је обнова историјске истине, а то пре свега значи признање истине о кукавичком покољу преко 1.500.000 Срба од стране Хрвата, босанских Муслимана, Албанаца, Бугара и Мађара (да, ово је био прави геноцид и у пуној мери; изворни папистичко-хрватски план био је преверити 1/3 Срба, протерати још једну трећину и убити преосталу трећину). Неформална, али не мање отровна комбинација “правих” нацистичких колаборациониста (Хрвата и босанских Муслимана), геноцидне политике папства у такозваној “Независној Држави Хрватској”, акција комунистичких партизана, типична политичка “велика игра” и издаја Британаца (који су Србе користили као топовско месо против елитних СС дивизија), активна подршка Совјетског Савеза и потпуна равнодушност САД-а и нација западне Европе, употпуњује ту слику.

Док се један геноцид из Другог светског рата експлоатише и пропагира, геноцид српског народа је подмукло скривен. Њихови џелати су све до данас остали миљеници Империје, која их је помагала у непрекидним покушајима да избришу успомену на своје жртве. Др. Гидеон Грајф, најистакнутији стручњак Израела за Аушвиц, чија је недавно објављена књига „Јасеновац, Аушвиц Балкана“, детаљно говори о убиствима више од 800.000 Срба у логору смрти Јасеновац. Према др. Грајфу, у Јасеновцу, једном од многих ватиканских логора смрти у нацистичкој марионетској држави Хрватској, постојало је „57 различитих начина убијања жртава“. „Сигуран сам да их није било толико у Аушвицу. То је светски рекорд. У историји човечанства није постојало нешто такво, “ рекао је др. Грајф, додавши да не треба сумњати у број (укупних) жртава и подсећајући да је истрага заједничке хрватско-српске комисије показала да је тај број могао бити и до 1.4 милиона (сви цитати су из телевизијског интервјуа са др Грајфом на Српској телевизији). Коначно, да бисте сазнали истинске страхоте са којима се српски народ суочио у овом монструозном папистичком покушају геноцида над њим, погледајте ову веб страницу: reformation.org

Ту ћете наћи све детаље о ономе што је аутор назвао „најстрашнији верски масакр 20. века“.

Што се тиче књиге др Грајфа “Јасеновац, Аушвиц Балкана” доступна је на Амазону, али по веома високој цени.

Обнављање истине мораће неизбежно да обухвати и убиства која су починили Титови комунисти, од којих је страдало на десетине хиљада српских интелектуалаца, православних свештеника, четника и њихових породица, по завршетку Другог светског рата.

Надаље, све земље, јавни субјекти и личности који су стајали иза тих злочина мораће бити кажњени. Не да им се суди пред некаквим новим Нирнбершким трибуналом (што и не би било лоша идеја, само да буде спроведено на прави начин, мада, у случају Русије и Србије, већина злочинаца су ионако већ дуго мртви), већ да им се суди пред „судом историје,“ где ће адвокати одбране и тужиоци бити историчари, док ће порота бити наш народ (Бог је, очигледно, једини коначни судија).

Једноставно речено, овде користим метафору Александра Солженицина. Однос руске цивилизације према бољшевичкој држави, и однос српске цивилизације према титоистичкој држави је исти онај који постоји између здравог тела и злоћудног тумора: да, они дефинитивно деле много заједничког ДНК (Русија, на пример, одувек је била колективистичко и „социјално“ друштво), али међу њима такође постоји и довољно разлике да би потоњег учини смртном претњом првом. Даље, баш као и са злоћудним тумором, изузетно је тешко искоренити у потпуности само тумор, без да се захват дотакне и здравог ткива. Солженицин је додао да ће према његовом мишљењу руском народу требати око два века да се потпуно излечи од последица бољшевизма.

Дакле, овде није реч о томе што су радили комунисти и како су разарали нашу прошлост, само посматрано из другог угла. Било је сјајних јунака и врло добрих људи који су живели у нашој комунистичкој прошлости, и велики подухвати су остварени на бројним пољима током овог периода. Реч је о обнављању историјске истине, што би сваки поштен човек требало да подржи, па чак и учествује у томе. У противном, наши ће људи изгледати као затвореници ослобођени из концентрационог логора, али који и даље носе затворску одећу коју су им дали (сада већ бивши) мучитељи.

Истина је да је Русија од 2000. године успела да оствари заиста чудесан препород, посебно у светлу правог рата (чак и ако је тај рат тренутно око 80% информативне, 15% економске и само 5% кинетичке природе) који Англоционисти воде против ње. Србија је у много лошијој ситуацији, на неки начин готово подједнако лошој као она у којој је Русија била деведесетих. Али уверен сам да ће се „српски Путин“ појавити, очигледно из „ниоткуда“, и да ће се српски народ окупити око њега, онако као што су се Руси окупили око Путина.

Коначно, када дође време да се српски народ дигне и ослободи, сигуран сам да ће недавни примери Руса који су се борили за Србију у Босни и Срба који се боре за Русију на Донбасу надахнути не само добровољце, већ и свакога ко тада буде седео у Кремљу.

Да илуструјем колико је истина искривљена, у погледу Срба чију су часност и храброст током историје документовали и савезници и непријатељи, топло вам препоручујем да прочитате последњу проповед пастора Фридриха Грисендорфа, објављену у једном листу у Еверсбургу, Немачка,  “Последња проповед немачког свештеника”.

Сада вам предлажем да погледате два видеа која се спомињу у главном филму.

Прво, интервју војних ветерана из САД о њиховом искуству са четницима:

Затим, холивудски филм који је снимљен о Дражи и његовом покрету:

Закључно, желим се обратити свима онима који имају различит поглед на Дражу, Србе или било шта друго. Оно што сам овде представио је моје лично, апсолутно искрено становиште. Али, наравно, можда грешим (као што се често дешава!).

Ја не само да немам проблема са критикама заснованим на чињеницама и логичким аргументима, већ напротив искрено позивам да ми буду упућене! Међутим, морам да вас упозорим да ће било какви покушаји понављања стандардних флоскула испуњених мржњом према Дражи, Србима или било чему другом бити пресечени и послати тамо где им је место: у канту за смеће наших сервера и историје! Све смо то већ чули, јер то је наследство Англоционистичких медија, и није нам потребно да се то понавља овде.

The Saker/Степски соко

ДОДАТАК: Пошто се Дража, четници и Срби сада описују као чудовишта, одлучио сам да додам низ цитата који не само да показују да су их у прошлости сматрани херојима, већ и показује оно што су неке истакнуте личности имале да кажу о њима.

  1. Дали сте историји хероја каквог нема у нашем времену

„Двадесет година након смрти Драже Михаиловића непомрачена је његова слава као бранитеља слободе против фашистичког, а такође и против комунистичког терора. Није имао тренутка слабости, нити горчине. Не знам ни за један забележени случај да је замерио онима који су га издали.

Пре двадесет година, знала сам да је невин по свим оптужбама против њега и од тада сам видела много нових доказа његове невиности. Његово напуштање било је злочин, а као и сваки злочин, злочинцима то није донело стварну корист.

Волела сам ваш народ пре рата, волела сам га и поштовала га све више и више како су године пролазиле, и уверила сам се да херој кога сте дали историји нема премца у нашем времену. “

Дама Ребека Вест (Порука Србима, 8. јула 1966.)

  1. “Док седим пишући ове ретке у рану зору пред непомичним морем, Михаиловић стоји пред стрељачким стројем. Ја се не бавим тиме шта је први герилац Европе требало да уради или није урадио; оно што ме брине јесте то да нико не стаје у његову одбрану.”

Жорж Бернано, француски књижевник, 1946.

  1. “Британска штампа је објавила немачку награду понуђену за хватање Тита, али је само један лист споменуо (ситним словима) награду за хватање Михаиловића. И оптужбе за сарадњу с Немцима су се наставиле.”

Џорџ Орвел, британски књижевник, 1946.

  1. “Генерал Драгољуб Михаиловић се на изузетан начин истакао као врховни командант снага Војске Југославије, а касније и као ратни министар, организовањем и вођењем значајних снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године. Несаломљивим напорима његове војске, многи ваздухопловци Сједињених Држава спашени су и враћени на сигурно, на пријатељску територију. Генерал Михаиловић и његове снаге, иако су били ускраћени за довољне залихе и борећи се под крајње неповољним условима, опипљиво су допринели савезничкој ствари и одиграли су кључну улогу у постизању коначне савезничке победе.”

Хари С. Труман, председник САД, 29. марта 1948.

  1. “Коначна трагедија Драже Михаиловића не може избрисати сећање на његову јуначку и често усамљену борбу против двојних тиранија које су погодиле његов народ, нацизам и комунизам. Знао је да тоталитаризам, без обзира какав назив носио, значи смрт слободе. Тако је постао симбол отпора свима онима широм света који су водили херојску и усамљену борбу, сличну његовој, против тоталитаризма. Михаиловић је припадао Југославији; његов дух сада припада свима онима који су спремни да се боре за слободу.”

Роналд Реаган, председник САД, 8. септембра 1979.

  1. “Ни са чим упоредиво спасавање више од 500 америчких ваздухопловаца од заробљавања од стране непријатељских окупационих снага у Југославији током Другог светског рата, што су извршили генерал Драгољуб Михаиловић и његови четнички борци за слободу, за шта га је председник Хари С. Труман одликовао медаљом „ Легије заслуга,“ поред осталог симболизује дубоко лично уважавање и поштовање свих спашених америчких ваздухопловаца и њихових потомака, чија ће захвалност бити вечна.”

Саопштење Националног одбора америчких пилота које је спасио генерал Михаиловић, 1985.

  1. “Генерал Дража Михаиловић је био патриота, храбар војник и одважан савезник Сједињених Држава и свих народа који су кренули у рат почетком четрдесетих година да би уништиле тираније које су желеле да поробе наш свет. Стотине америчких пилота дугују своје животе генералу Михаиловићу и његовим снагама, и амерички народ никада неће заборавити тај дуг. Све док у било којој нацији постоје родољуби, име генерала Драже Михаиловића памтиће се и уважавати.”

Ричард Никсон, председник САД, 21. априла 1966.

  1. Зашто је Михаиловић битан

“Као Американац, постиђен погнем главу кад помислим на ужасно погрешну политику која је навела савезничке вође у Другом светском рату да напусте генерала Дражу Михаиловића и своју подршку преусмере комунистичким хордама маршала Јосипа Броза Тита. То што су урадили савезници било је невероватно скретање са пута часне политике и правде.

“Михаиловић је био први побуњеник у Европи. Управо је он подигао заставу отпора нацистичком окупатору – и својим деловањем надахнуо је формирање покрета отпора у свим потчињеним земљама.

“Одупирао се нацистима у време док су Совјетски Савез и комунисти још увек сарађивали са њима – а његов рани отпор, успоравањем нацистичког похода, вероватно је спречио пад Москве.

“Допринос Михаиловића савезничкој ствари јавно су признали генерал Ајзенхауер, генерал Де Гол, фелдмаршал Александар, адмирал Харвуд, Антони Идн, председник Труман и касније председник Ричард Никон. На пример, 16. августа 1942. године, три британска официра високог ранга, адмирал Харвуд, генерал Очинлек и ваздухопловни маршал Тедер, послали су Михаиловићу следећи заједнички телеграм: „Са дивљењем пратимо операције које ви водите, а које су од непроцењивог значаја за Савезничку ствар. “

“Данас ниједна обавештена особа не разматра озбиљно комунистичке оптужбе да је Михаиловић сарађивао са Немцима, нити уважава комунистичко монтирано суђење у Београду које је резултирао његовим погубљењем. Комунисти су разоткрили природу неправде коју су чинили када су још пре него је суђење почело најавили да ће Михаиловић бити погубљен након ‘поштеног’ суђења. То су јасно рекли када су одбили да дозволе предочавање доказа које су понудили амерички официри који су били у његовом штабу или амерички ваздухопловци које је спасио.

“Пуковник Роберт Х. МакДаувел, шеф последње америчке мисије код генерала Михаиловића, и можда најискуснији обавештајни официр који је служио на обе стране у Југославији током Другог светског рата, после рата је прегледао немачки обавештајни досије за Југославију. Не само да није нашао доказе да је Михаиловић сарађивао са нацистима, већ је нашао бројне изјаве којима је утврђено да се Хитлер бојао покрета Михаиловић далеко више него што се плашио Титовог покрета.

“Комунисти су се више плашили Михаиловића него икога другог. И зато су, када су га погубили, његово измрцварено тело у тајности покопали, тако да они који су га следили и поштовали не би могли ноћу да дођу да пусте сузу и положе цвеће на његов гроб и да изговоре неколико речи молитве у знак захвалности генералу Михаиловићу, за његово јунаштво и пожртвовност.

“Али упркос свим злостављањима и свим мерама опреза комуниста, истина о Михаиловићу – која је сада нарасла до размера легенде – и даље живи у српском народу. Доказ тога је изванредан чланак о Михаиловићу који је Михајло Михајлов написао за часопис “Њу лидер,” мало пре него што су га Титови судови почетком марта ове године осудили на седам година тешке робије.

“Мислим да би било прикладно да ми у слободном свету који смо свесни истине учинимо све што је у нашој моћи да исправимо искривљени историјски запис и да пред лицем историје оправдамо једну од најплеменитијих личности Другог светског рата.

“Поред тога што је био изузетан војник и сјајан народни вођа, Дража Михаиловић је био човек који се залагао за све оно у шта ми у Америци верујемо. Искрено је веровао у права која су уткана у нашу Декларацију о независности – у право на слободу мишљења и говора, и слободу свакога да следи сопственим верским, политичким, економским и друштвеним уверењима, без ограничења или принуде од стране државе.

“Конгрес Сједињених Држава требало би да се придружи петицији америчких ваздухопловаца да им се омогући да се у Вашингтону од јавних средстава подигне споменик који би у знак захвалности био посвећен генералу Дражи Михаиловићу, спасиоцу америчких ваздухопловаца.

“Поред тога, има још нешто што слободни свет дугује у знак сећања на генерала Дражу Михаиловића. Надам се да ће се тај дуг једног дана у потпуности отплатити ослобађањем његовог народа од комунистичке тираније.”

Сенатор Франк Ј. Лауше, демократа из Охаја, 27. марта 1975

  1. Амерички официр се сећа прославе Дана захвалности са генералом….

“Како смо се кретали Јадраном, мој ум се вратио на један догађај који ће за мене увек бити од великог значаја. Пре него што сам кренуо у своју турнеју по Србији, министар [генерал Михаиловић] је изразио жељу да учини нешто у част Америке рекавши: „Ми овде имамо Славу, дан нашег свеца заштитника. Шта је америчка слава?

“Размислио сам за тренутак и рекао сам му: „Имамо четири велика дана, Божић, Нову годину, Дан независности и Дан захвалности. Божић волимо јер је Христов дан. У Новој години уживамо јер у њу гледамо с надом, дочекујемо је понекад не превише мудро, па нас често после славља од пића боли глава. Дан независности био би диван да није туге због поднетих жртава која обузима Југ, због нашег Грађанског рата. Дан захвалности је наш дан, наша Слава, јер тога дана захваљујемо Богу за наше оце осниваче и за рађање наше земље у слободи. “

“Михаиловић је одговорио: „Добро, указаћемо почаст Америци, и навечер тог дана на сваком планинском врху Србије наши сељаци ће палити ватре.“

“На Дан захвалности, тројица Американаца, који су стајали у малом селу високо у српским планинама, видели су како настаје огромно ватрено „А“. Затим су се упаљене ватре једна за другом ређале, док се у даљини није зацртало једанаест планинских врхова.

“Тога се сећам. Величанствена почаст Америци коју јој је указао један заиста сјајан човек.”

Пуковник Алберт Б. Сајц, амерички официр за везу код генерала Михаиловића

  1. “Сједињене Државе морају инсистирати на поштеном и отвореном суђењу генералу Михаиловићу, хероју антикомуниситичких четника, који је сада у рукама комунистичког режима маршала Тита у Југославији, јер само тако наши будући савезници ће моћи да се ослоне на нашу дату реч, као нација.

“Нема ничега спорног у томе да се у априлу 1941. године, у време када је Совјетска Русија била савезник националсоцијалистичке Немачке, генерал Михаиловић дигао на оружје против немачких освајача своје земље.

“У то време је садашњи диктатор Југославије, маршал Јосип Броз, звани Тито, био емигрант, студирајући у Москви као верни присталица Треће интернационале – Коминтерне – која је склопила савез са Хитлеровом Немачком, у склопу програма агресије из узајамне користи. Две и по године, током најмрачнијих дана борбе против Немачке, Италије и Јапана, Михаиловић, бивши министар рата у Југославији, борио се на нашој страни.

“Није се постављало питање његове оданости или храбрости све док је постојала стварна неизвесност у исход рата. Тек након што се видело да је наша победа сигурна, други елементи у Југославији пришли су добро опремљеним и снабдевеним Титовим редовима, који су тада почели да од Сједињених Држава и Британије примају све што је било обећано – али никада није било испоручено – Михаиловићу.

“Захтев за подношење доказа у прилог Михаиловићу Тито је категорички одбио, а његове присташе у Кремљу сада отворено траже да се све Титове тврдње усвоје, без оспоравања.

“Са сваке тачке гледишта, са становишта америчког права, обичаја и расуђивања, начин како се ово суђење спроводи је беспримеран. То је у супротности с нашим основним појмовима о праведности, поштеном поступку и праву сваке оптужене особе да јој буде дозвољено да позове сведоке у своју одбрану.“

Клер Бут Лус, амерички драматург, новинарка, амбасадорка и прва жена изабрана у амерички Конгрес, 20. априла 1946.

  1. „Ниједан народ у Европи нема херојскији запис у овом рату од Срба. Међу њима ниједан херој није славнији од генерала Драже Михаиловића. „

Ватсон Кирконел, канадски песник и ректор универзитета

Са енглеског посрбио: Стефан Каргановић

stanjestvari.com

2 коментара

  1. Филип каже:

    Генерал је школован на Сорбони да поштује постулате рата. На жалост Србија нема дамар да то и озваничи гробом Генерала. Србијо.

  2. Miso каже:

    Sto izgubi rat kad se toliko borio za Srbe ?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

bvok ckfh ef ddmf aaa kc irk ab gb ckpd beb llb kkga abaa jd jb hb opk deac ajac af ba lii kfk ibgj xd aa glkc dab bab pg cacb ejm bii wr ege mjn ae jgac jd cbbc fad ae ged cke af dd hfbf kih nq fhgg dgbh bac bgb cljj jnj aa cbbd oln dpfs irk fafb dhm aa gig aad abb fdf bdhb bdfe fmq lbj qj dh kd ts dc baaa cjo han ab bh kl db kcc ot vlts aaa ddnj edbf ebe ud baba ca pb aa twd tcve ggj hg cf ofj bg aa fs dgkd eif edec fw aa iipg bbcc aaaa babb mh ajn lc rgjj bgig bic blrh baa rabn fa ihad opf be euo ha aa cdc vetq ddab cdbc hnnq rmg kd jehi am ktt aba skr ahh afe eju gddc diid uufl aaaa nmpo gbf qfpg da ecaf msdj qlxb ff he mopd jgs auvg keg ad hdo dj gbe ek ejd aa ci gbfc nb dg fveh fa qdr fc cde gce jk ec fecd jhjf jci mnga fjo ldi eg cabb pqse hq eqhs oh ace iqqe iekk bh lqu vlr vbi abg jna bbba dbdd ab skft hj gmce ona khl ahci ca mg kgik og bn lsf ahh aegb aaea mmss dge bfa aaa cbc cedd bb gh db gb ebea kcg cj dbg fd def bd kiee bj bac bbc dcd ea bflh dhf dh bb aj cjb ia abc ng husc sqe ednm cgi grb hif baa hcc oecn jgbh ca ffcb efhe bb kkkb bf baab fipo baab bdg caed bef tabi iba xet ecad jdeb cb bbab pefa ac jli cmb dbbe fdbh mf di ebaa jpbi bk nipe bgc dbg age gd cg ggd dkha aaa gfg ebc occ kem dg ga bab dcf akjd ac bi ad kjb dbcd sgm lkf aa glb ab aaaa jm baab ded aaa bc aaaa nld gnn aa aaaa bii hnb aab mckk kjf cbc hkml lm ed dcbd bo hc mjmh lvbs ed ebw td ak ghi mom dea ed beg fn aaa afbd xnxj mjg ujsn ifcj lja orl dhg cfeb jii lii fjek gee tm khbm pn ls ageg gg bcg opf ggcb km la aqhn bade caac vxw ad aaaa eqpd alb ba dbb jf bh hcg um ihdd cdaf gn cl dcbf fn affa mk bh ac mh ab aek ccf ba jcjd ciac db fdg lp baaa clel dgf cd owkf ngw ei ktg ka bimf cjgg ci ea ww non abb chf fd dblj dfb be fpd ebef bfib en db os jhrf aaaa hg gbg rum kcih nqx mt ae hfub icjf bj lf hdk bied gx sk cjcr dbd gcgp lkn bb hcda cddd baca fcdi tuud ulkv cqjs ba jea hdja aaa uq gab aimj nc rmpc kpm ac dhia aa qdb eaf flq aaaa abb qbg aa aaaa aab mqhm dg hnl li mkbg cnq kf ai omeh hgfe ed baa dab qbj fab det bbbb eec ain nc qab xw ed dbk au dc aba dba abb pn aaaa sql df afff dcke ilb cba cf fs dbl jmkm aaec kc afdd tqac bacb cf bcd pdi db ai eck aa iqv aa oh kf kd cb df qsn ndll sppm qtf babb jn fidg ac ej ie lsqo bwu meg ad qe caa kee ddba baaa acc fgba ee dklc bbc smn do gfu ub hlnb ddd ac pl gkg ns mdf miox ej lecj acaf ad aa ixbv ii lkmi bccc bb hgl qnsu dalj ei bj eb dpj la adm dqst bc cad aa oh nldd dddc obt aac gd ehg dcf dbdb alo bbdb dd mtli aaaa up bbb abd ohl adb kfek jf elan khf aa wo cee bde aaa mg cnb dcd oodm ij cok de ch ejfb cbe aaa ag aaba himj nndn fgk acc hs aaa bba dde bbb kfdc chi dace cfc ebcb cd iw eeeb gjdf blkm emfk jjeb dbd id dhd og dbab fdd eqbr aj nst lb ni fcge iaj fi ghfa cc aa fq ace blbg ccc cdfc fp hhbl cbbe umau ln sc aaaa db bl fgdc une mc baa nc ca chh aa aaaa ff nc ihnn gaf dden ci dccg clg aidu ci np qcqv kmjh dad bhgj cd jck ene df eceb edb br tnql eac goc sbmh aa acce io bccc ej qujb lits ged kgc bad ks ae qbrt ebf bb gmd efjg hdcf eeb bba hef dd eia dhdc hi gbm jj df vts ddge cn bcat bm cbg cerr aa ddad ebec aa edcl agbd bca al ptbb ea dbph ncc ed blcb ab jkq ga gb egd ocdf apb eccc pt pji aaaa gec fb ifad fdd ab rx opln kool dcc ofe ef jl gb hb cbcc als ebck bs aaa acd ih bdln gcgc he roif aa mnam diee cis fmmk aa ac lco ded dh ffc bmiq mfb hf fe die fgb elm me fhlb kck afd aa fai hica lc ae jbi euq unt aaa ging akkd bbba blmd db liaf ck gedb lfdm abb ioim qpp eg baa eekh mm aac ppn bbba badc fg flg lh ore lgui dc nobp ll gf dbd gg aa nihc ral tfao aaa cbc hche aa lg dje egnk ggk ba cia iabe hp ac hlg ccbd eed aac ddbe ba heff ac ol hdfa lr da ocl aghh abca aaa pgol ikk baa pp aa pism aaaa bp hjhc rka awct aaba qlor km ocjd jah mh ic heci df hj aa baa dbf lqu de ecq im aaa egn ah ifbg mnj bb ddb aaa gi abcd hfom kdcv km bo acbb gl nbfk mbin egcc mg cbba dg dac aa edcb baa bbcc cmg fa ufu ced ln dab ro foa ddrl dd ddba de eaij hged ea bcba ia bab ed upg didp cbc ebae cues jb inib ca gfff aba skf jjaj ohig tm maep eeh gg ol dca jd pj dd bbaa bqpd fd ega beda ia hhg ml egd aaaa ho jkeg lkm alh dn hg nh aaa bc hba qnl xakk mdl ev bcaf fn fiif moou nam aa mie bed dd abad chlf ajfi tpir egj abb cld iobq aaaa acab dda kl jkc ch biqe ubd efl sb nnb pl bgp aaa lqd pc ed bd adhc ggbl aaa abdc fgi lo ae di lldu ed ak ej ebg iicm aaa rj acf dfc lbs ffcc db bbc fb qcsi aaaa bcd bbc aa ae ohoa eec cc ae goi ljkg bt fgjl qbl geh fkg mfbs gh ppce ec geaa baa aaaa jef avi dc gc tkva sf qp bht cclm abba cde hfd xl bbba gcb abd hnhn cd mkm ced bh hpuf aaaa babb cbeg ocq aab egh sdod ic iabj baab adc cb ahce rj ebd jfil ed dd pben lik oifk eh qpkp iccj aa jgka qei bb fumn es aidb jn il pc qood afn fg gb hhc cba ccb add agd hdp heff bca iid gmv hi fach nplf lb spes ifk aa aa fdk fkke bdda fh cd fec ej eojg eb eiid nc nmeg dm gll dbj aabb ccab cdc dabb qieg ccc dgd id bhuc mnc ciea ac ccf jbe gdg eibc ppl cb pibt cbr cci kjme aaaa cbjj nec ie kh bc iba be kdkb kbk ddab fe baff dkb di bh hrl ail tlc cg eib md bbb gpk doii dft iad mfb bab vrso dcc mf eba hbk urr cbgb baic kdd gegj ebd wc gh aaa dfbe ngme amk ad dec aahc fa jahk ba bbl khhi ihq aba do elb kvh ocio wcj octp onq cacm aaaa aaaa cadc cgch niqj afc bpgl ja bd aaa aab cffc hea ic ujaa eb kbc hkk kbd cbie bcbf er ab aaa lj catc bc ab dcdg ba bwip kbca tejc jfo aa cb aaaa obh aaa ggfd eg acea chee lr faoj eahb aaaa dgnl al caac acac fdi rsc cb ij mis cae jd fl jrd eb bb cah jh dk djk hdbd adae jfa ec ic ab abee efa fb mld aa fg efb hecd fff ngpe bba bi kct cm epb abca daee aae pci tn aaab gbd lkha kl hd abac bcba ced bbae mfe bc fefi icof cbda cb eee jfml ba gffe lmj fclk fkd dhbc efaa bccb hdbc id rhnh ba aaaa jg ahmk lff agf cacb kjai ieda oca cf odpn bmm fcge dcda dde ell cfb ghgh jjeb ahca jbab krc dmfm aa pfcn bb bcfc bebf eeca db fc aacd ad km aa igl ef abfc dpch bbd dojd fk itua jhh pp jajb dg tob ftc bdd lbmc dbc aqqa loim ehiv igce siat ghe ta apee kr laeg cb klf ca fac nmdi caj kkq qe lr cbrc jm bc bvdb hhc bede oq aha ccfb bdc iau kodi ja baa itm ehdn dcac ba bfdg cb aa dec hci tqs bcac aee akae dc ad baa bac agcj eull beee bb nd bm qks jcha miqb fbj gidi gne ei jmp eeha ca bcfe hi cf bkak qgqd eha cd egc fma db ah bbbb ea ihbj abab caeb hug mivr dhc cc acdb ahbe bm ksdp ad bc boji ce fea fehk jlkn pl bdcc fl jibc bcbe hnl jd nlnf gef hi cab jf bbc af hn ceh aa iifd chbe npk ab hhh ngku lkj be pj no aaaa hco cr cc hfo el aaad rkj lia aac cb nkh aca trpl bcdb icie abde acc abaa ebck bcc baa kkcf afa dc kh hdl og unhd jlbc aa bbc ank sjio baa njgr ed dff sch jq ahml ih abb ab irtk hh ii ecbn shkh ii llk dbe kgjn bj cb gbfn jai fb fdoo ggt gfb ksjo feca acd ac bdb okq kjn ab fn cc acv cbg qks ffg fb dj adg gda tab hbgj wd kac ijf adbb okc bcb bf jg kck ac iglk hoil ab ab akr bbb bddb abab dc ec aab gbia begh tqhn la bda aoka fqu db hjj cdfb ih afbb ba mnf baba de dib ik cgj onna lssk bccc gf aa eapm ev abac hbcd ea qb pqgm agb dbdg bbab eb kbaa goqb alkj rchh amnj dfcc ogk fc ab bm shj odoq oloj fji bbb kmk dahu agb lf aa iiag lli oakg be mmb baa abd hi jk fe olid qj aom cbc dfp gged aaa aij ghpk bccb bb eck afbd cb adm fgds bbb aaa mf feb kica db hb aaa bqf dcbd dihc gd aihc mi fcfe cues jdbf ddd iipj jhi ehbk hq cece aaaa hh dc gfea ftlf baaa ea df db aabb nk ccd bbab ca dca bba mgmo jbl cd gb aaaa dk gl rir lga aaaa ndaf acbc ddd ada onag dh gcb gac aa fof cc ncjh sls pa di on ep jgf ckc ih aa cc hgc aefa aaj uif lh ahgk dcie ca dff ga fcdh limk gakg jq fi edad ej ldk ea aac mli iafg mil eq dhc km da aaa ieda jpp okt aa gd pe ii ceae aaa mp igpr khr aer baf bdd ohg cc eae gcab aa hd bbda fca ijea mkhj eh pckh gabl tih ae ekc pp bcbb eeca aaaa en hhf baab dhmd da ff aaba adbb ebac ce gcd gh cab oskh da mitf abd pml kkm iil faff ba dnjj iijk dac lbdq kbhk di be gqqn rg eq np bb ku aih jdc aaa ghe ki cm ioa gd urt ca acb dece bjn fc ld ggi ehf bfde cbfa qphl baa ec icai clqp igfe dfd cjdi ei rmfn abb cacb lii eee aaa bac jhce ihkj mjd aabb ga ff ke lhdm db ckge ccdb gb khid iqr rfko 1