АНАЛИЗА „ИСКРЕ“: Може ли Трамп да падне, или политичка борба на живот и смрт у Америци

ИСКРА на Фејсбуку

Доналд Трамп (Фото: Спутњик/ REUTERS/ Shannon Stapleton)

Представници Демократске странке у америчком Конгресу званично ће покренути поступак за опозив председника Доналда Трампа због тврдњи да је тражио политичку помоћ од Украјине. Одлуку је донела председница Представничког дома и висока функционерка странке Ненси Пелоси која је претходних дана била против покретања овог процеса, али је попустила под притиском партијских колега.

Попут наводних руских мешања која су довела до Милерових истрага, афера Украјина заправо никога не занима. Међутим, сасвим је друга ствар са Трамповом унутрашњом политиком, миграцијама, климом, оружјем, војском, конкретно борбом против „дубоке“ државе. Демократе (под контролом педесетогодишњег лобија) се више нису могле суздржавати, јер како ће време показати, ово је политичка борба на живот и смрт. Али требаће им врло паметна стратегија да спрече да се политичка огорченост због Трампа распрсне у расправама у одборима о тумачењу снимака телефонских позива.

Демократска већина у америчком Заступничком Конгресу покренула је истрагу у вези с председником Трампом. Одлука председнице Конгреса Ненси Пелоси повезана је са оптужбом „узбуњивача“ из Трампове администрације који је био забринут разговором америчког председника с председником Украјине Владимиром Зеленским у којем је Трамп наводно вршио притисак на Зеленског због сина бившег потпредседника САД-а Џоа Бајдена, који представља најозбиљнијег ривала председнику Трампу на предстојећим изборима 2020. године. Демократе су уверене да су те акције имале за циљ дискредитацију Бајдена и смањење његових шанси да добије номинацију своје странке или присиљавање да прекине председничку кандидатуру. Трамп је негирао оптужбе, али је признао да је о политичком противнику Џоу Бајдену разговарао са председником Украјине. Транскрипт показује да је Трамп 25. јула затражио од Владимира Зеленског да истражи кандидата демократа Џoа Бajдена, чији је син радио за украјинску гасну компанију.

„Они ће изгубити изборе и схватили су да морају нешто да ураде. То се никада није догодило пред изборе. Ако она (Пелоси) то покрене, сви кажу да је то позитивно за мене. Али коме је то потребно? То је лоше за државу“, оценио је Трамп.

Током телефонског разговора у јулу – чији је транскрипт објављен 25. септембра, чини се да Трамп врши притисак на украјинског председника да истражи Хантера Бајдена, сина бившег потпредседника САД. Према мишљењу демократске већине у Конгресу, Трамп је злоупотребио свој положај због политичке предности покушавајући да присили вођу стране државе да делује на начин који би могао утицати на ток америчке председничке кампање. То би било кршење Устава и послужило је као основа за покретање поступка за опозив председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. Пелоси је 24. септембра упутила одборима Конгреса (обавештајни одбор, спољни послови, надзор и реформе, финансијске услуге, правда) да испитају доказе, што би могло довести до формалних оптужби. Паралелно с тим, Сенат, у ком републиканци држе већину, једногласно је издао позив да би се оптужба узбуњивача предала и Сенату и обавештајном одбору Конгреса. Трамп је поступке Демократа описао као неутемељене и политички мотивисане.

 

Опозив је први од два уставна корака који могу довести до уклањања председника с дужности у америчком политичком систему. Поступак уклањања с власти омогућује Конгресу да установи оптужбе правоснажним, али то није еквивалентно уклањању службене особе с положаја. То долази у следећем кораку, који подузима Сенат. Конгрес делује као тужилац (формирајући оптужбе као „чланке о опозиву“), док само Сенат има право оцењивати доказе и гласати за проглашење председника кривим. Конгрес гласа о опозиву обичном већином, али за гласање Сената потребне су две трећине чланова који су били присутни у тренутку гласања како би пристали на опозив. (Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/United_States_Congress)

Слично британском систему, члан први Устава Сједињених Америчких Држава даје Конгресу искључиву снагу опозива, а Сенату једину моћ да суди над члановима америчке савезне владе. Различити државни уреди укључују сличне мере, допуштајући државном законодавству да опозове гувернера или друге чланове државне владе. За разлику од британског система, у Сједињеним Америчким Државама је опозив само прва од две фазе, а осуда током друге фазе захтева сагласност две трећине присутних чланова. Повреда Устава не мора нужно резултирати уклањањем с положаја. То је само правни исказ оптужбе, паралелно с оптужницом у Кривичном закону. Дужносник који се осуди суочен је с другим законодавним гласањем (било од стране истог или другог тела), којим се одређује осуда или неуспех да се осуди по оптужби утемељеној у оптужници. Иако је предмет оптужбе казнено дело, то не представља казнено суђење. Једино је разматрано питање уклањања појединца с дужности и могућности накнадног гласања којим се спречава да смењени дужносник икада више обавља политичку дужност у јурисдикцији у којој је смењен. Извор: https://www.senate.gov/

Такође, не ради се о било којем кривичном делу. Члан о опозиву у Сједињеним Америчким Државама говори о злочинима и прекршајима који су заправо велеиздаја или тешке повреде устава. Конгрес је покренуо поступак опозива само 64 пута од 1789. године, а само 19 од тих поступака заправо је резултирало доношењем закључка о прекршају, а од тих је само осам резултирало сменом. „Смењена“ су два председника, Ендру Јонсон 1868. и Бил Клинтон 1998, али ниједног Сенат није осудио.Значи, остали су на челу државе. Било је напора да се ухвате Џон Тајлер и Ричард Никсон (Никсон је поднео оставку пре него што је започет поступак). Трамп ће сада вероватно бити додат на ову кратку листу (демократе имају већину у Конгресу, а „дубока држава контролише Демократску странку“). Међутим, Републиканци држе Сенат, а председник Трамп има јасну подршку бирача Републиканске странке (говори се да је подршка председнику од стране Републиканаца већа од 90 посто). Извор: https://www.forbes.com/

На савезном нивоу, поступак опозива представља поступак у три корака. Прво, Конгрес истражује. Ова истрага обично започиње у Одбору за правосуђе Конгреса, али може започети и на другом месту. Примера ради, истрага о Никсону започела је у Сенатском одбору за правосуђе. Чињенице које су довеле до опозива Била Клинтона први су пут откривене током истраге независног тужиоца Кенета Стара. Друго, Конгрес мора простом већином присутних и усвојених гласова донети одлуку о опозиву, који представљају формални навод или наводе. Након проласка, окривљени је „смењен“. Треће, Сенат суди оптуженом. У случају разрешења председника, главни тужилац Сједињених Америчких Држава председава поступком. Како би се именовао било који други дужносник, Устав сугерише да та улога пада на председника Сената који је уједно и потпредседник Сједињених Америчких Држава (у овом случају Мајк Пенс, републиканац и Трампов саборац). За осуду у Сенату потребно је двотрећинско гласање с натполовичном већином присутних сенатора. Резултат позитивног гласања је уклањање председника с положаја.

(Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/White_House)

У конкретном случају опозива Доналда Трампа, ако први део поступка прође кроз Конгрес, мало је вероватно да ће и Сенат гласати против председника, што би га оставило на власти. Републиканска странка једноставно неће допустити да ослаби извршну власт под републиканском контролом. Осим тога, Трампово потенцијално смењивање с дужности, иако има подршку 90 посто републиканских гласача, ослабило би целу странку пре изборног циклуса 2020. године. Околности у којима би Трамп могао изгубити подршку с републиканским сенаторима биле би ако Конгрес достави неспорне доказе о његовој злоупотреби положаја уз значајан пад потпоре бирача за тренутно председништво. То је деловало против Ричарда Никсона 1974. године, иако је поднео оставку пре него што је започео поступак опозива.

Процес у Конгресу отежаће спровођење украјинске спољне политике према Сједињеним Америчким Државама, јер ће билатерални односи између тих земаља постати предмет америчког интерног спора у контексту предстојећих избора 2020. године. Најважнији изазови тренутне председничке управе остаће трговински спор с Кином, разговори са Северном Корејом и сукоб с Ираном, као и борба са никада слабијом „дубоком државом“ (термин за лобије који закулисно владају Сједињеним Америчким Државама последњих 50 година). Међутим, поступци који укључују јавне расправе и анализе још класификованих докумената које спроводе одбори Конгреса могу открити недостатке у спољној политици тренутне председничке администрације.

Откривање Трампових закулисних активности може утицати на перцепцију његове администрације од стране америчких савезника и противника, као што је то био случај са скандалом „Вотергејт“. Истрага, такође, може да спречи председника да успешно извршава нека од својих овлашћења у подручју спољне политике. Стога ће Трамп вероватно представити активности Конгреса као политички покушај ограничавања његове моћи (што де факто и јесте случај).

Попут наводних руских мешања која су довела до Милерових истрага, афера Украјина заправо никога не занима. Међутим, сасвим је друга ствар са Трамповом унутрашњом политиком, миграцијама, климом, оружјем, војском, конкретно борбом против „дубоке“ државе. Демократе (под контролом педесетогодишњег лобија) се више нису могле суздржавати, јер како ће време показати, ово је политичка борба на живот и смрт. Али треба ће им врло паметна стратегија да спрече да се политичка огорченост због Трампа распрсне у расправама у одборима о тумачењу снимака телефонских позива.

Они који се залажу за поступак кажу да је председник Трамп вршио притисак на Украјину да истражи Хантера Бајдена, сина Обаминог потпредседника Џоа Бајдена. Кажу, то је било незаконито и неприхватљиво (не постављају питање да ли је Бајден јуниор заиста криминалац). Трампова страна се не слаже. У фирми Хантера Бајдена у прошлости је већ била покренута истрага због корупције. Тада је потпредседник Бајден притискао Кијев да одустане од истраге. Шта је горе? То је питање за америчке бираче.

Тражећи инострану помоћ за своју кампању, овај председник је прешао црту, сматрају у медијима наклоњеним Демократској странци. Ако се докаже да је Украјини пружио војну помоћ условљавањем да захтев око Бајдена буде испуњен, прекршај би заиста нашкодио Трампу, али заправо и Демократама. Демократско вођство до сада је одустало од поступка опозива, јер зна да би било готово немогуће уверити републиканску „конкретну фракцију“ да је почињена неправда. Истовремено Сједињене Америчке Државе сада имају своју изборну тему број један која је подједнако неугодна за обе стране.

За време власти Доналда Трампа економија је јака и биће све јача, а иновације не опадају, већ се убрзавају. Самим тим, није ни чудо што као председник Републиканске странке ужива подршку од 90 одсто, оних који су већ гласали за њега. За то време, демократе морају да бирају између Бернија Сандерса, Камале Харис и бившег потпредседника Џоа Бајдена, при чему су Сандерс и Харис превише левичари, а Бајден је одавно изашао из најбољих година, те има и те како контроверзну прошлост.

Оваква ситуација је новина за либерале који су фрустрирани (јер су по први пут сигурни да ће Трамп да победи) зато што га напросто мрзе. Они још нису схватили да 50 посто људи у земљи воли Трампа, а још најмање десет одсто озбиљно преиспитује алтернативе.

Таква подељеност се позитивно одражава на економију. Стопа незапослености је и даље невероватно ниска, тржишта расту, што значи да ће Трамп бити фаворит и у јесен 2020. године.

 

Милош Здравковић

 

Извори: https://www.globalresearch.ca/

https://www.washingtonpost.com/

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.