Желидраг Никчевић
ЗАМИСЛИ МЕТКЕ, А ЗАМИСЛИ ШТАМПАРИЈУ
Желидраг Никчевић (фото: С. Гарић)
Немамо ми ту шта да гатамо око стратешких праваца развоја. Ваљда се зна одакле нам долазе само невоље, а одакле култура, љубав и свако благостање. Искуством провјерено.
Ево, рецимо, Његош, наш главни геополитичар прије Јакова и Дритана.
Он је из дивље и непросвећене Русије на Цетиње донио некакву штампарију и слова, све заједно 47 агресивних руских сандука, да се Црногорци о јаду забаве.
После смо, наравно, све то морали да изливамо у оловне метке, јер су нам били потребни – за шта? Па да би изашли у сусрет разним пријатељским иницијативама и посјетама, у оквирима свеопште мирољубиве коегзистенције.
Што би се рекло: Европа сад.
И шта је ту нејасно? Замисли метке, а замисли штампарију.
(Уосталом, не знам зашто владику не позову у ове јутарње програме, да народу објасни ствар, него све морам ја.)
