Милан Ружић

Разједињењем уједињени против себе

Постоје две ствари које се намећу као закључак након вести да у Црној Гори опозиција није успела да се уједини. Једна је, веровали или не, добра. У питању је то да сте тим разједињавањем показали властима Црне Горе да сте свакако Срби и да око тога нема више никакве расправе, јер једино се Срби никада не могу ни око чега договорити.

Друга ствар је она која боли и са којом се није играти и о њој судити уз доскочице. У питању је чињеница да Срби у Црној Гори изгледа не трпе довољно. Биће да актуелна власт има још простора за угњетавање, да још њихова ципела може да нагази док вас не заболи толико да не можете више издржати.

И након читања овог текста, сви ће говорити како ми је лако да паметујем из Србије, како нисам упућен у ситуацију, како треба да дођем и видим све да бих писао, како не знам са којим и каквим људима ко треба да се уједини, како то не би смело да се уради баш због опстанка српског народа и томе слично, и сви ће грешити.

Али је врло могуће да ја нећу превише погрешити ако кажем да немогућност уједињења српске опозиције за изборе у Црној Гори обесмишљава и литије, и протесте, и поступке како групне тако и индивидуалне.

Зар има међу вама који сте се договарали горих од оних који Црном Гором владају? Зар не могу Срби да се сложе док не догори, а уједно, зар није догорело? Браћо, хоће да отимају манастире! Хоће да докажу да сте оно што нисте и што вам је породице истребило! Хоће да вам отму оно што сте жртвом од неба откупили! Хоће да вас претворе у оно што ниједан частан човек не сме бити! Хоће да вам ставе ланце против којих српски народ ратује од свог постања! Хоће да вам одузму свеце, манастире, цркве и иконе, чуда и благослове, Бога желе да вам одузму! Хоће да имате геј бракове да се не бисте више рађали! Хоће да оснују нову цркву која би радила онако како њима одговара и праштала би грехове на основу партијских књижица! Хоће да вас сведу на стоку, а онда ће вас добро ишибати и упрегнути да за њих надничите, а живите у кућама у којима сте рођени, а које више нису ваше!

И морам вам признати. Не мрзим ја ни њих. Не мрзим никога. И опроштају за њихове душе се молим. Али ако сте покушали литијама и вером, а још увек не видите успех, он ће ипак доћи. Међутим, не може Бог све да ради за вас. Нема он времена за оне који се не труде.

Не мора да значи ни да бисте уједињени победили, али би значило да сте стали у одбрану онога што сте и не би вам преци са старих слика окаченим по зидовима окретали леђа. Немојте ни ви овима на власти окретати леђа. Они греше и они ће то схватити ако већ нису. Једноставно, уједините се и избегните неке веће сукобе, јер иако не признају, браћа су вам.

Опијени су влашћу и зато се тако понашају. Ако бисте им уједињени одузели власт на изборима, можда би се они вратили себи, јер бисте одузели њима оно због чега су застранили.

Ништа више у Црној Гори није ствар политике од онога дана када је Господ натерао цео народ да у своје руке узме иконе, у своја уста песму, а под ноге стави километре пута да би се на крају сви нашли у портама. Господ помаже, али немојте мислити да ће све урадити за вас.

Сада је на вама да урадите нешто за себе. Ако не учините тако, нисте учинили ништа.

Али, шта зна неко ко није из Црне Горе, ко не познаје људе који треба да се уједине, ко није био на литијама и ко се бави књижевношћу, оним што је дар од Господа и оним што је скоро па пропало јер о себи није водило рачуна и није се ујединило са друштвом у победи или припитомљавању простаклука савременог света.

Милан Ружић

?>