Милан Ружић

Отимање

Није случајно што свако од комшија покушава од нас да украде нешто што је наше представивши га нечим својим. Ми смо толико навикли на то да нас поткрадају да им се чак понекад и извињавамо што немамо више да нам узму. Кад год би нам неко нешто отео и то српско покушавао да начини несрпским, ретко кад смо одговорили на начин на који бисмо морали, већ чешће бирамо да поносно клекнемо у име демократије.

Клечати пред нижима од себе је понижење какво свет не памти. Тврдња да ћирилица није српска је једна од најтежих увреда које смо оћутали у јавности. Ако нама Србима одузму ћирилицу, шта нама остаје? Ћирилица није само писмо. Она је чип у нашој личној карти. Ми не само да пишемо ћирилицом, већ Срби ћирилицом и размишљају. Кренуло је присвајање најранијих ћириличних споменика, па ако и њих присвоје, ми нећемо остати само народ без писма, већ и народ којем се, одузимањем најранијих споменика, круни споменик свих оних који су се за ћирилицу борили или њом писали.

У исто време, неки други народи, ако их тако можемо назвати, а најпре деривати правих народа, покушавају да присвоје гусле. Не знам шта ће њима инструмент који је вековима певао само о српском јунаштву или српској муци. Да ли је неки народ прави народ ако се његова историја и оно што назива сопством, које нема, састоје од фрагмената душе и културе другог народа? Дамо ли им гусле, тачније, не одговоримо ли им на присвајање гусала, одрећи ћемо се свог највећег богатства кроз које губимо сва остала и колективну емоцију српског народа препустићемо неком другом назови-народу.

Након присвајања писма и гусала, морали су присвајати и оно што народ чини народом, а то је језик. Српски језик сви пресловљавају и називају како им воља, а ми за то време ћутимо. Било је лингвиста и књижевника који су опомињали Србију, али су, по старом провереном начину, проглашени националистима и претњама европском напретку. Нисмо се ни побунили, а камоли борили, за оно што нам отимају. Све што је речено против те крађе било је благо и са задршком, јер нема веће срамоте у Србији него бити патриота. Кад наш језик сви около прогласе својим, онда нама неће остати ништа осим костију наших предака, а и оне ће нас се стидети и тражиће неку земљу достојну њихове жртве и онога што су били.

Након крађе писма, гусала и целокупног доживљаја српства, ревизије историје, крађе језика, на делу је и крађа Косова и Метохије. Косово нам не отимају како би проширили своју државу, већ како би обезглавили нашу. Разметањем колевке, народ који без ње остане остаје ишчупан из корена и никада се ни на шта друго не може накалемити. Косово је расцрквљено и расрбљено, а онда су и наше манастире почели да проглашавају својим културним богатством и у одбрану манастира срцем је стала Српска православна црква уз мањи број Срба, а и понеки политичар, већина само декларативно. Попалили су српске куће, прогнали део Срба, убијали све што се изјашњавало као Србин или Српкиња, а да нису стигли или успели да их прогнају, ишчупали нам корење и крстове са цркава.

Ако већ тврде да је све на Косову и Метохији њихово, зашто пале и руше своје?

Оно чему сад сведочимо, а да није крађа, јесте одрицање оних који су одувек били Срби од свог српства. Они не краду, већ пљују и распродају оно што су били и за ситнину коју су добили за своје старе коже купују половне идентитете од оних који ни своје немају.

Није наш проблем у томе што они краду. Требало би тиме да се поносимо, јер се краде само оно што вреди. Ми имамо проблем са собом и са речима које српски народ има спремне за сваког Србина који би да брани оно што му припада. Све псеудодемократе и напредни квазиевропејци имају спремне ножеве који су гладни братских леђа.

Не знам да ли нашим отимачима идентитета да будем захвалан или да на њих будем љут. Кад ми овако реагујемо, можда је и боље да нам отимају, јер ће они све оно што отму сачувати, а ми, као што видимо, нити вреднујемо нити чувамо.

Морамо бити свесни да нам нико не отима оно што нама не треба. Отимају нам нас!

Отимају јер боље од нас знају колико вреди оно што имамо.

Лако је савременим Србима отети идентитет и земљу – дирните нам смартфоне, па да видите шта је одмазда!

Милан Ружић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    На нашу велику жалост, план и програм понижавања па и затирања и уништења Срба и Србије сачињен је давно у западним центрима моћи. Они то раде перфидно, на власт у Србији доводе издајнике који не да неће да бране Србска знамења и Србију, него толико ревносно потиру сами себе да им на томе позавиде и сами налогодавци, а несрећници то све правдају неким „Европским путем“ Србије, као да Србија није била у Европи па можда и најстарија цивилизација Европе (извињавам се нисам историчар зато ово можда).

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.