Желидраг Никчевић
О КОРИСТИ И ШТЕТИ ОБИЧАЈА ДА СЕ САСЛУША ЧИТАВА РЕЧЕНИЦА
Пошао честит човјек на општенародни протестни митинг, и тамо громко, од свег срца повикао: „Вучић мора да оде, зато што предаје Косово и уводи санкције Русији!“
Из хиљада грла на главном престоничком тргу заорило се, као некакав чудни, благо кориговани ехо: „Вучић мора да оде, зато што НЕ предаје Косово и НЕ уводи санкције Русији!“
Чек, чек, браћо Срби и сестре Српкиње! Таман смо се сложили, а ви навалили са простопроширеним реченицама!
И сједи сад честити човјек кући као на иглама, слуша химну и напрегнуто размишља. Једну ципелу сазуо, друга већ нестрпљиво поскакује. Опет живнула, опет би на општенародне митинге. И оно проклето НЕ, каже, звучи некако афирмативно.
А све је чуо, није глув. А требају му обје ципеле, да опет не прође као бос по трњу.
Рат живаца.
