БОБИ ФИШЕР: Прогнани пријатељ српског народа

Послије скоро двадесет година боравка далеко од очију јавности, Боби Фишер је прихватио да са Борисом Спаским одигра још један меч као својеврстан наставак њиховог меча за свјетску титулу у Рејкјавику (1972).Фишер је инсистирао да се догађај сматра мечом за титулу свјетског првака. Меч је од септембра до новембра 1992. одржан у Савезној Републици Југославији, прво на Светом Стефану у Републици Црној Гори, а потом у Београду у Републици Србији. Након тридесет одиграних партија резултат је био 10:5 за Фишера уз 15 ремија.

Показало се, међутим, да је овај меч за Фишера у животном смислу био и преломнији од оног који је 1972. игран у Рејкјавику. Наиме, Савјет безбједности Уједињених нација је у мају 1992. увео потпуну блокаду Савезној Републици Југославији која је подразумијевала, поред осталог, и економске и спортске санкције. Министарство финансија Сједињених Америчких Држава је 21. августа 1992, дакле прије почетка шаховског меча у Савезној Републици Југославији, обавијестило Бобија Фишера да ће учешћем прекршити одлуку (наређење) предсједника Џорџа Буша (старијег) из јуна 1992, које има снагу закона, да су увођењем међународних санкција прекинуте све економске везе са Савезном Републиком Југославијом.

Савезни суд Сједињених Америчких Држава је 15. децембра 1992. оптужио Бобија Фишера за кршење међународних санкција против Савезне Републике Југославије и кршење одлуке (наређења) предсједника Џорџа Буша (старијег). Истог момента је издат налог за хапшење Бобија Фишера који је од тад сматран бјегунцем.

Фишер је 1992. из Савезне Републике Југославије отишао у Мађарску, па у Њемачку, затим на Филипине и у Јапан. Упркос томе што је био бјегунац, Фишеров амерички пасош му је још неко вријеме омогућавао кретање. Међутим, Сједињене Америчке Државе су 2003. поништиле Фишеров пасош. Док се спремао да се с токијског аеродрома врати на Филипине, јапанске власти су 13. јула 2004. ухапсиле Фишера у складу са захтјевом Сједињених Америчких Држава.

Боби Фишер је у јапанском затвору провео осам и по мјесеци. Комитет за ослобођење Бобија Фишера, на челу с канадским новинаром српског поријекла Џоном Боснићем, основан је како би америчком шахисти пружио подршку и нашао начин за добијање азила у некој од иностраних држава.Фишер је, што званично што незванично, тражио азил и уточиште од Јапана, Њемачке и Државне заједнице Србија и Црна Гора, а на крају и од Исланда.

Црногорски предсједник Филип Вујановић је почетком августа 2004. казао: „Црна Гора ће имати позитиван однос према захтјеву бившег свјетског првака у шаху, Роберта Фишера, за азил у СЦГ уколико о томе буде постигнут договор између Америке и Јапана“. Но, Вујановић се убрзо повукао: „Очигледно, нема услова да Фишер добије азил“ јер „захтјев Америке се мора поштовати“. С тим у вези, Џон Боснић је у интервјуу франфуртским “Вестима” (27. март 2011) изјавио: „Боби Фишер је био велики српски пријатељ… Нажалост, морао сам и да му се извиним што Србија није услишила Фишерову жељу да се настани међу нашим народом“.

Да је Фишер био српски пријатељ потврдио је српски и југословенски шаховски велемајстор Борислав Ивков који је подржао иницијативу Вечерњих новости да једна улица у Београду носи име Бобија Фишера: „Када је 1992. године дошао у Србију, то је вјероватно био његов најпогрешнији потез. Због тога је запао у немилост своје државе. Заслужио је улицу и због онога што је дао шаху и због свог односа према Србима“.

Парламент Исланда је у марту 2005. једногласно, из хуманитарних разлога, пружио азил Бобију Фишеру који је у тој земљи, у којој је освојио титулу свјетског првака, живио до смрти. Умро је 17. јануара 2008. а сахрањен је 21. јануара 2008. на маленом хришћанском гробљу покрај цркве у месташцету Логарделир. Када већ није могао да почива у земљи српског народа коју је веома волио.