ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: По (не)делима њиховим познаћете их

Гостујући у емисији „Слободно српски“ на косовској РТК 2 актуелни командант КФОР-а, Салваторе Куочи, поручио је да је за међународну мисију којом руководи Резолуција 1244 равна библији. „КФОР се на Косову налази на основу 1244 и док је она на снази ништа се у основи неће променити.„, биле су речи овог италијанског генерала.

Можда ће многи ову изјаву протумачити као „позитивно изненађење„, као сигнал, да и у редовима НАТО-а на Косову и Метохији дувају неки нови ветрови, који ће довести до преиспитивања (па чак и промене) политике његових кључних чланица према српском питању у јужној покрајини; ако не већ у смеру радикалног заокрета и повлачења западних признања тзв. Косова (што је са обзиром на тренутно расположење у ЕУ и САД за озбиљан и рационалан део домаћег политичког аудиторијума равно научној фантастици) онда барем до спремности да се Србима, њиховој имовини и имовини СПЦ на КиМ пруже суштинске, трајне и конкретне гаранције безбедности.

Помислиће многи тако, али погрешиће. Погрешиће, јер нас ситуација на терену у последњих деветнаест година уверава у супротно. Треба бити искрен и рећи да пракса да се једно говори, а нешто сасвим друго (и супротно реченом) ради, није страна представницима међународних (читај: натовских) безбедносних снага на КиМ – њене последице већ пуних 20 година трпи српски народ у јужној покрајини.

Иако на речима посвећени праву и правди, континуитет њихових поступака све од 1999. године па до данас јасно сведочи о њиховој (много пута чак и отвореној) подршци албанским екстремистима у реализацији њиховог великоалбанског геноцидног пројекта „независног Косова„. Њихове cпоља слаткоречиве и политички неутралне изјаве у својој суштини нису ништа друго до згодна алатка за обмањивање српске јавности; ништа друго до средство како би сакрили своју антисрпску природу, своју улогу сарадника окупатора, представљајући себе „чуварима реда и закона„, а заправо сво време држећи страну онима који тај закон и ред брутално и отворено подривају. Када би их окарактерисали библијским речником, били би то прави „вукови у јагњећој кожи„.

Ако би Резолуција 1244 за представнике КФОР-а заиста била „Свето писмо“ и „nomos“ њиховог деловања онда челници ове организације не би:

1.) дозволили да се уместо потпуне демилитаризације и распуштања терористичка ОВК мимо слова и духа Резолуције 1244 трансформише најпре у „Косовски заштитни корпус„, а потом у „Косовске безбедносне снаге“ у чијим редовима су своје уточиште и заштиту пред руком правде нашли многи крвожедни злочинци и кољачи српског народа;

2.) немо посматрали нови етнички погром и протеривање Срба са КиМ у марту 2004. године, пуштајући Шиптарима одрешене руке у „припреми терена“ за извођење сецесије четири године касније;

3.) остали пасивни приликом једностраног проглашења тзв. косовске независности (већ би својим дејствовањем спречили брутално нарушавање елементарних принципа Резолуције 1244 и заштитили српски живаљ и међународно право на КиМ);

4.) ћутали на све учесталије етнички мотивисане нападе на Србе у јужној покрајини у протеклих неколико недеља, правећи се да је Косово у безбедносном погледу напредније чак и од Данске и Швајцарске (тренутно најбезбеднијих земаља Европе);

5.) пружали материјалну, финансијску и логистичку подршку Приштини у изградњи најважнијег бедема државности – „самосталних оружаних снага Републике Косова„.

Сходно томе пре би се могло рећи да је Резолуција 1244 за КФОР само мртво слово на папиру, парче хартије коју су његови команданти већ одавно занемарили, стављајући се у службу оног фактора због чијег сузбијања су првенствено и доведени на Косово – албанског сепаратизма и милитаризма.

Руку на срце, постоји и трачак истине у изјави Салватореа Куочија, али само у једном делу његове реченице. У оном делу где каже „да се ништа неће променити“. Ту је у праву. Све док КФОР буде наставио да делује у складу са својом досадашњом праксом, руководећи се принципима непоштовања права и правде, минимизацијом и саботирањем Резолуције 1244, изласком из оквира објективности и статусне неутралности своје мисије до тада се на Косову и Метохији заиста ништа неће променити.

То на крају крајева признаје и сам Салваторе Куочи у једној од својих претходних изјава у којој, гле чуда, нема ни трага ни гласа о „библијском значењу“ Резолуције 1244.

Како оно већ беше, Салваторе. Да се подсетимо:

„КФОР је исто што и НАТО и сваки напад на Косово третираћемо као напад на НАТО.“

Ова стратегија већ је доживела своје отелотворење у пракси; КФОР ју је (некад више а некад мање интензивно) примењивао током протеклих скоро две деценије свог присуства на Косову. Уосталом, не каже се у Библији узалуд: „По делима њиховим препознаћете их…“