Хес је дошао у Србију поводом вечерашње премијере дугометражног документарног филма Енкел, који говори о Хесовом пријатељству са Евом Моралес Кор, преживелом логорашицом из Аушвица.

Филм Енкел настао је у продукцији РТВ-а и биће приказан у новосадском биоскопу „Арена синеплекс“.

Енкел на немачком значи унук и реконструише несвакидашњи живот Рајнера Хеса све до сусрета са Евом Моралес Кор.

Рајнер Хес никада није желео да пристане на нацистичко наслеђе своје породице и као тинејџер је отишао од куће јер се супротставио негирању тешких нацистичких злочина међу најближима.

„Стално су ми говорили да је ‘то’ са Холокаустом обично претеривање. Баба ми рекла да деда ништа лоше није урадио и пробала је да ме одгаја у духу националсоцијализма. Дуго сам се борио са тим прикривањем злочина у сопственој породици и на крају сам доживео срчани удар и пао у кому. После тога сам одлучио да гласно говорим истину“, објаснио је Хес.

„Мој деда је починио тешке злочине. Много људи је изгубило живот у Аушвицу. Данас сам се већ навикао да ме породица и десничари широм Европе мрзе мог деловања у јавности“, истакао је Хес за Танјуг.

Хес је на челу организације „Футстепс тим“, која окупља нацистичке потомке који су се суочили са злочинима предака.

Политички се активира кад год је потребно умањити утицај националистичких партија, а активан је и у контактима с преживелим логорашима.

За редитеља Александра Рељића, Хес каже да је „луд“ колико и он.

„Пустио ме је да се представим у филму. Да покажем ко сам заправо. Причали смо много пре него што смо почели да снимамо. Имао сам осећај као да смо у тиму. Било је то право откриће за мене. Екипа филма ме је навела да испричам личну драму“, навео је Хес.

Каже да када год је гост на неким окупљањима преживелих логораша, организатори увек морају да обезбеде додатне столице или људи морају да седе на поду.

„Људи желе да ме чују. Помажем свим преживелим логорашима да остваре своја права у процесима против државе Немачке. Охрабрујем њихову веру и вољу да наставе живот после тако стравичног искуства. У мом случају одлучност у борби против нациста и њихових злодела је постала опсесија“, каже Хес.

Шокиран присутношћу усташке идеологије у Хрватској 

Недавно је био у Хрватској и био шокиран колико је усташка идеологија свеприсутна у том друштву.

„Никако да се људи ману нациста и њихове идеологије. Срео сам те залуђенике у Шведској, Мађарској, Енглеској, Немачкој… Ти људи верују у исте ствари као злочинци пре 70 година. Нацисти су за мене обични криминалци и ако се та идеологија не угуши једном засвагда, изазваће опет сукоб глобалних размера. Млади људи треба да знају да је историја део њиховог идентитета и да је не могу игнорисати“, сматра Хес.

Рудолф Хес је био немачки националсоцијалиста, официр СС-а, и од маја 1940. до новембра 1943. командант концентрационог логора Аушвиц.

Њему се приписује брза изградња логора и примена гаса „циклон Б“ у гасним коморама. Доказао се као безосећајан и незаинтересован масовни убица, ретко се појављивао приликом одабира људи који ће бити убијени у гасним коморама.

Био је поносан на чињеницу да је први почео са употребом гаса „циклона Б“. За време његове команде у Аушвицу је убијено око два и по милиона људи.

Док је Хес био командант у Аушвицу, над заробљеницима су вршена разна тестирања, спровођена под руководством Јозефа Менгелеа.

Људе су стављали у коморе под притиском, смрзавани су, на њима су тестирани разни лекови, често су били кастрирани и изложени разним другим облицима повређивања и мучења.

Рудолф Хес је након заробљавања 2. марта 1946. године предат пољским властима. Суђено му је у Варшави између 11. и 29. марта 1947.

Остао је веран нацистичкој идеологији, није показивао кајање, а злочине је правдао речима да је само радио свој посао и извршавао задатке. Осуђен је на смрт и обешен 16. априла 1947. године.