Леонков: Велика Британија се поступно увлачи у директан војни сукоб са Русијом

© fakti.rs

Aутор:Алексеј ЛЕОНКОВ, уредник часописа „Арсенал отаџбине“

БРИТАНЦИ сами себе терају у „Тукидидову замку“. Не могу да победе у Украјини и не желе директно да се боре са Русијом, Али чине све што могу да то постигну.

Британија се полако увлачи у директан војни сукоб са нама.

Тато је Зеленски најавио своју „40-дневну операцију“, рекао је да има толико беспилотних летелица да „руска противваздушна одбрана неће моћи да издржи“.

Прошле године је добио око 4 милиона дронова, а ове године још 4 милиона.

Упркос томе, нико на Западу није очекивао да ће украјинске оружане снаге бити способне да изведу било какве веће копнене офанзиве. Кијевском режиму недостаје најважнији ресурс – квалификовани борци.

Прецизније, остале су само три земље које верују да је Украјина још увек способна да се носи са Русијом: Велика Британија, Француска и Немачка. Али, чак и унутар тих земаља чују се гласови да их сукоб, у којем Зеленски треба да остане до 2028. године, превише кошта.

Наша ПВО се углавном добро носи са беспилотним летелицама. Имамо системе Тор-М2 и Бук-М3. На нашим локацијама противваздушне одбране имамо системе Панцир-С1 и Панцир-СМД. Ефикасност наше противваздушне одбране је приближно 90%.

Преостале проценте дају ватрене групе и дронови пресретачи. Штавише, цео систем је почео да функционише као јединствена целина када смо увели систем СВОД, који се бави упозорењима о ваздушној ситуацији и расподелом снага и средстава.

У почетку је СВОД коришћен у изолованим подручјима фронта. Затим је распоређен и у регионима.

Корисници су повезани 24/7. Тај систем је већ два пута доказао своју ефикасност.

Први пут је то било у августу, када је безмало 1.000 украјинских дронова кренуло ка Москви. Други пут је то било током избора, када је лансирано више од 1.950 беспилотних летелица и ракета Фламинго, од којих је једна замало стигла до Москве.

Ипак, на Западу постоје аналитичари који тврде да је „Украјина још у бољој форми него што је била 2023. године“.

И Борис Џонсон, који је пре неки дан тврдио да није започео рат, вратио се својој старој мелодији: „Морамо да наставимо са бомбардовањем руских рафинерија нафте и електрана. Украјина је на прагу победе. Не успоравајте продају оружја (Кијеву).“

Британија се заиста полако увлачи у директан сукоб са нама.

Неки се питају: хоће ли наша ПВО издржати ако Украјинци одустану од масовних удара дроновима и пређу на ракете? Наравно да хоће.

Упркос томе што су Украјинци током последњег напада користили тактику таласа, са беспилотним летелицама које су пробијале противваздушну одбрану, и девет ракета које су им се приближавале, а које су, према прорачунима вештачке интелигенције, требало да гарантовано стигну до Москве, али нису стигле.

Разумемо да је непријатељ спреман да учини све како би осигурао да кијевски режим издржи барем годину дана.

У међувремену, према западним проценама, ваздушни напади украјинских оружаних снага на Русију само у јулу коштали су их 11 милијарди долара. Зеленски троши много новца на такве нападе, али његови западни спонзори нису задовољни резултатима.

Сви схватају да Украјина губи.

Зеленски је у Њујорку изјавио да је спреман да се састане са Трампом и Путином у децембру. Он очекује да ће се састанак одржати након америчких конгресних избора, верујући да ће имати више савезника у САД који ће извршити притисак на Трампа и натерати га да изврши притисак на Русију.

Да, Конгрес САД већ предлаже хитну доделу 15 милијарди долара Украјини. Али, тај предлог је дат у оквиру „закона Линдзи Грејама. А када га је Трамп потписао, тих 15 милијарди долара се негде изгубило. Трамп се дистанцирао од сукоба у Украјини, назвавши га европским.

Кључну улогу за украјинске оружане снаге играју Старлинк и разни системи за борбено командовање и контролу. Главни фактор тамо је брзина преноса података. Украјински удари беспилотних летелица се такође координирају преко центара података.

Први такав центар у Кијеву отворен је још 2019. године, а био је назван „Центар за сајбер безбедност“. У стварности, постао је центар за сајбер преваре и сајбер тероризам усмерен ка Русији.

Вештачка интелигенција која контролише дронове добија повратне информације.

Није случајно што ти центри података користе NVIDIA чипове, који обрађују визуелне информације. Почетна обрада се затим анализира и уноси у систем управљања.

Када смо почели да уништавамо те базе података, то је одмах утицало на борбене перформансе беспилотних летелица. Ако их потпуно уништимо у Украјини, биће нам још лакше. Међутим, морамо имати на уму да непријатељ гради база-центре и у другим земљама близу наше границе.

Прва је Естонија. Друга је Јерменија. Недавно су изградили центар података у Храздану. У њега се улажу средства и повећавају му се капацитети. САД су га већ користиле за координацију удара на Иран током прва три дана рата. Непријатељ ће их користити и за координацију напада на Русију са запада и југа.

Непријатељ рачуна на вештачку интелигенцију. Трамп је недавно запањио све у Пентагону објавом да ће створити „трупе суперинтелигенције“ са људима са високим коефицијентом интелигенције. А већ имају сајбер трупе.

Како ствари стоје са нашом вештачком интелигенцијом?

Већ сам поменуо систем „Свод“, који повећава свој капацитет. Такође ће укључивати безбедносне подсистеме. Биће тестирани у борбеним зонама. Информациона компонента је постала саставни део комбиноване борбе.

Без брзине у обради обавештајних података, идентификацији циљева и праћењу бојишта, рат је данас немогућ.

Системи вештачке интелигенције нам омогућавају да то урадимо много брже. Али, за разлику од САД, људи ће доносити коначну одлуку.

Украјина губи. Али за сада, има довољно снаге да  држи неколико кључних градова, па чак и да покрене напад у близини Красног Лимана.

Кијевски режим се једва држи, надајући се да ће Европа моћи да убеди Трампа да изврши већи притисак на Русију. Имају велике планове у том погледу, укључујући слање трупа у Украјину. Међутим, чак и по том питању постоје разлике међу Европљанима.

Британци инсистирају: „Шаљите трупе“, али сами немају намеру да шаљу трупе.

Француска каже: „Послаћемо трупе ако нам САД помогну.“

Мерц је спреман да пошаље трупе сутра, али га спутавају политички догађаји који се одвијају унутар Немачке.

А пошто оронули хегемон треба да се позабави претњама које је сам створио, наставиће да улаже у украјински рат.

Главни задатак кијевског режима је да Европи да времена да се поново наоружа за будући сукоб са Русијом.

САД имају користи од тога што је Европа ослабљена у овом сукобу, толико да схвата да је ништа без Сједињених Држава.

Зеленском је потребан рат да би продужио своје постојање. На крају крајева, снабдели су га оружјем у очекивању да ће трајати до 2028. године, када ће Трамп отићи. Али, опет, наши напади у позадину су значајно скратили тај временски оквир.

Сједињене Државе су јасно ставиле до знања да неће учествовати ако избије конвенционални рат између Русије и Европе. Штавише, Американци су већ почели да повлаче стратешке снаге из Европе, ограничавајући присуство стратешких бомбардера посебно у Британији. А Британци разумеју да се не могу суочити са Русијом у конвенционалном рату.

Сједињене Државе не крију да ће интервенисати у рату са Русијом само ако је њихова стратешка инфраструктура у Европи буде оштећена. Зато нас Британци провоцирају да нападамо те циљеве јер би тако увукли Сједињене Државе у такав сукоб.

Сергеј Лавров је због свега упозорио Британце: „Својим дејствима ћете нас принудити да вас сматрамо учесницима конфликта са последицама које из тога произлазе“.

То је последње упозорење Лондону да су војна дејства могућа. А у том случају ће прве мете бити фабрике  које за Украјину производе дронове и ракете.