ДОДИК НА СВЕЧАНОСТИ У ОРАШЦУ: Срби су у прошлом вијеку били страдалнички народ, а овај нека буде вијек српске слободе

Србија обиљежава Дан државности у сјећање на Сретење 1804. када је почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. када је донесен први модерни устав Србије.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у поздравном говору истакао је да нема бољег мјеста да окупи Србе од Орашца, мјеста гдје је на најбољи могући начин сублимирана историјска тежња српског народа за слободом.

„Срби су сав свој живот провели у непресталној борби за слободу. Нису они изњедрили само једног Карађорђа, већ многе Карађорђе и знане и незнане јунаке. Срби су до слободе морали да прођу и кроз многе историјске заблуде, као што је била Југославија. Шта год рекли, Срби су стварајући Југославију, хтјели да створе слободу, не само за себе, већ и за друге народе. Они су након њеног распада створили своје државе, а српски народ је добио двије – Републику Србију и Републику Српску“, истакао је Додик.

Он је истакао да му је посебна част што му је дата прилика да у јединственом дану за Србију пошаље поруке окупљања и једнства српског народа, учувања његовог идентитета и поноса.

„Срби су у прошлом вијеку били страдалнички народ, а овај нека буде вијек српске слободе“, поручио је Додик.

Окупљенима у Орашцу обратио се предсједник Србије Александар Вучић.

„Данас је Сретење, велики дан, Дан државности наше Србије, дан када славимо Србију и одајемо почаст онима који су поставили темеље наше државности“, рекао је предсједник Вучић

Пламен из Орашца, нагласио је Вучић, освијетлио је пут не само Србима, већ свима који су живјели у ропству. „Славећи данашњи дан славимо двије свете и свијетле ставри, за које су се борили наши преци -слободу и српску државу“.

Вучић је нагласио да је пред Србијом тежак пут са много препрека.

„На све то имамо да кажемо оно што је и Ханибал рекао – или ћемо наћи пут, или ћемо га сами направити“, истакао је Вучић и додао да иако Србија иде ка чластву ЕУ, она неће занемарити своје пријатеље у Русији и Кини.

„Наша Србија је све снажнија, поштованија и уважена, а њена ријеч се све даље чује“, рекао је Вучић.

Обиљежавању и одавању почасти су, осим великог броја грађана, присуствовали премијери Србије и Српске Ана Брнабић и Жељка Цвијановић, као и предсједник Скупштине Србије и Српске Маја Гојковић и Недељко Чубриловић, те министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, потпредсједник Скупштине Српске Ненад Стевандић, као и министри у Влади Србије, Војске Србије, те предсједник Српског народног вијећа из Хрватске Милорад Пуповац.

Прије почетка државне церемоније, патријарх српски Иринеј служио је литургију.

Вијенце на гроб вожду Карађорђу положили су Александар Вучић и Милорад Додик, a потом је услиједио умјетнички програм „Корак ка Европи“.

Дан државности – Сретење, обиљежава се у Србији на дан када је у Крагујевцу 1835. усвојен први српски Устав – Сретењски устав који је практично означио и почетак стварања самосталне и независне државе.

Српска револуција, како ју је назвао њемачки историчар Леополд Ранке, започета је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена је деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донесена је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић.

Одлуци о подизању устанка претходила је сјеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најприје је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према ријечима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успјешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донесен први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењским, а који је био устројен по узору на француски и белгијски. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Дан државности Србије празнује се 15. и 16. фебруара, а поново је почео да се обиљежава од 2002. године.

Тагови: Дан државности, Турска