МИЛАН РУЖИЋ: Признајем, потписник сам Апела за одбрану Косова и Метохије!

Признајем – потписник сам Апела за одбрану Косова и Метохије! Истина је – поносим се тиме што сам његов потписник! Тачно је – ја желим добро својој земљи и не очекујем ништа као награду за то!

Не могу више да читам, слушам и гледам прљаву кампању која се води против потписника овог апела! Мука је човеку када види да недостојни нападају достојне! До када ће у мојој земљи представљати проблем ико ко јој жели добро? По чему смо ми, потписници Апела за одбрану Косова и Метохије неко ко „удара на власт“? Шта смо то ми учинили против ове државе? Ко тој нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији жели добро, ако кажете да им ми желимо лоше?

Нису исте ствари, господо дежурни нападачи, политички памфлет и апел! Није исто када неки документ потпишу толике владике, доктори наука, академици и уметници, као када нешто друго потпишу или о нечему другом причају људи који се ничим нису доказали! Жао ми је што се у мојој држави, коју ви називате демократском, свако мишљење које се јавно искаже, а некоме не прија, сматра државним ударом и нападом! Како то да је нечије мишљење само мишљење, а сва друга мишљења су напади? Не дозвољавам да се овај апел сматра политичким памфлетом! Не дозвољавам, јер нисам припадник нити једне странке, као ни смипатизер! Немам ништа са странкама, али имам право да се изјасним о судбини своје државе! Извините ви који мислите да имате право да нама одузимате наша права! Тумачити нечије право на мишљење хушкањем је глупост, и то она која нападача раскринкава у смислу да доказује његову злонамерност.

Можете да причате шта год желите, али мени је част што сам потписао овај апел и што су међу његовим потписницима сви они које ви годинама нападате, и то не зато што их ви нападате, него из разлога што ја знам колико ти људи вреде! Ако ви не знате, питајте некога ко зна!

Пуна су вам уста демократије, толеранције, братстава, напретка, успеха… Како то да су толики паметни људи који су апел потписали, не тврдим да спадам међу те најпаметније, одједном претња свему горенаведеном? Морате дефинисати шта је за вас демократија, јер изгледа да она не значи за свакога исто!

Они који нису нашли место за столом приликом вођења унутрашњег дијалога, морали су се чути на другој страни. То је природно!

Где је референдум, демократска господо? Шта је лоше у ономе што пише у Апелу за одбрану Косова и Метохије, уколико сте га уопште и читали? Ако мислите да ми, потписници апела, у нечему грешимо, зашто не седнете са нама, па нам укажете на наше грешке? Зашто се то тако јефтино и простачки ради путем медија без присуства друге стране? Покажите нам где грешимо да то више не чинимо!

Нисам један од оних који мисли како му неко други каже. Да јесам, био бих члан неке партије – небитно је које!

Зашто је моја реч напад, а ваша одбрана? Због чега бих ја вас нападао, а још више ме интересује, због чега се ви браните ако нисте криви?

Ако већ изјаву нашег драгог митрополита Амфилохија, с обзиром на то да је он неко ко припада цркви, сматрате званичним ставом Српске православне цркве, зашто онда моју изјаву или некога другог од потписника, као припадника народа, не сматрате званичним ставом српског народа?