Та „једна од најтамнијих тајни“ некадашњег премијера Велике Британије Винстона Черчила описана је у књизи историчара Џонатана Вокера, а како аутор прецизира, операција је подразумевала инвазију на Совјетски савез у стилу неуспелих покушаја Наполеона и Хитлера да освоје Москву.

Наиме, како се наводи, након пада Берлина Черчил се јавно радовао победи коју је однела Црвена армија, али он је заправо осећао „агонију“, јер се Лондон у том „незамисливом“ сценарију налазио у епицентру дешавања.

Управо се та идеја могла уочити у речима Черчила на конференцији у Јалти фебруара 1945. године када је рекао да „са једне стране имате великог руског медведа, са друге великог америчког слона, док се између њих налази бедни британски магарац“.

Стога је Черчил израдио стратегију како да спречи наставак ширења „великог медведа“, након што Америка повуче своје снаге из Европе, и то нападом на СССР и настојањем да се поврате изгубљене европске земље, али је упозорио да време игра против њега, поготово у светлу највероватнијег слабог одзива грађана на још једну мобилизацију, будући да се тек завршио рат против фашистичке Немачке.

Прецизира се да би први фронт био отворен на потезу између Хамбурга и Трста, у којем би се против Совјета бориле 64 америчке дивизије, 35 британских дивизија, као и четири пољске дивизије и 10 немачких дивизија, а плус би у офанзиву било укључено око 6.700 ловаца и 2.500 бомбардера.

Аутор наводи да ни Совјети нису били за „бацање“ у том тренутку, те су на располагању имали око 264 дивизија, а наоружани су били са преко 9.300 ловаца и око 3.400 бомбардера, док је Црвену армију увек карактерисао велики број људства, иако јој је током целог Другог светског рата најслабија тачка била допремање муниције до самих војника на терену.

Иако се од тог плана одустало, ти документи чувани су под ознаком „најстрожа тајна“, додаје аутор књиге, уз образложење да су Совјети то сазнали биле би постојале велике шансе да буде покренут Трећи светски рат. Убрзо су затим на власт у Великој Британији дошли политичари који су далеко мање били склони ратовању, што је и ставило коначну тачку на евентуалну могућност започињања операције „Незамисливо“.