Наиме, руска војска располаже појединим артиљеријским системима који су у стању да добаце гранату до горњих слојева стратосфере, где је ваздух веома редак, те је отпор минималан, а управо да карактеристика омогућава гранати да пређе ужасно велике раздаљине.

Рекорд у даљини прецизног гађања свакако држи руска самоходна хаубица из породице „Коалиција СВ“ која је конструисана у војном институту „Буревесник“ у руском граду Нижњем Новгороду.

Она је намењена најпре за уништавање тактичког нуклеарног оружја, живе силе, средстава ПВО и ПРО, командних пунктова, као и за гађање и уништавање фортификационих објеката.

Њена граната у стању је да се попне на висину од 32 километра од земљине површине, а уколико се прецизно измери брзина ветра, у стању је да прецизно гађа циљеве на удаљености од око 70 километара. Са друге стране, њен конкурент „Пиун“ у стању је да гађа циљеве на удаљености од 47 километара.

Поређења ради, америчка самоходна хаубица М109 „Паладин“ у стању је да гађа циљеве на максималној удаљености од око 30 километара.

Стручњаци тврде да алтернативе таквом наоружању на свету још увек не постоји, будући да су артиљерији најближи ракетни комплекси типа „Тачка-У“ и „Искандер“, иако је реч о веома скупим и компликованим системима када је реч о њиховој примени у тоталном рату.

Штавише, руски инжињери намеравају да у гранате убаце чип са системом „ГЛОНАС“ – руски систем глобалног позиционирања, који ће омогућити корекцију трајекторије лета гранате при гађању циљева на великим удаљеностима.